Cr­na Go­ra i nje­ne ma­nji­ne za­jed­no pro­ži­vlja­va­ju sve dru­štve­ne tur­bu­len­ci­je i di­je­le istu sud­bi­nu. Ka­da su tr­pje­li ma­njin­ski na­ro­di, tr­pje­la je i Cr­na Go­ra, i obrat­no, iz­ja­vio je u in­ter­vjuu za „Dan” Adri­jan Vu­k­sa­no­vić, po­sla­nik Hr­vat­ske gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve (HGI) i pred­sjed­nik Od­bo­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je Skup­šti­ne. On je re­kao da je do­mi­nan­tan pro­iz­vod Cr­ne Go­re mul­ti­kul­tu­ra­li­zam.

●Ka­ko vi­di­te po­lo­žaj Hr­va­ta da­nas u Cr­noj Go­ri? Je li bi­lo kon­kret­nog po­ma­ka po­sled­njih go­di­na?
– Jed­na od broj­nih, a zna­čaj­nih spe­ci­fič­no­sti Cr­ne Go­re je re­la­ci­ja iz­me­đu nje i nje­nih ma­njin­skih na­ro­da. Na­ci­o­na­lne ma­nji­ne ja­ča­ju cr­no­gor­ski dr­žav­ni su­bjek­ti­vi­tet, a Cr­na Go­ra nje­gu­je i ču­va pra­va svo­jih ma­nji­na. Po­seb­no sam po­no­san na či­nje­ni­cu što su na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne bi­le od­go­vor­ne pre­ma za­jed­nič­koj nam ku­ći Cr­noj Go­ri i is­ka­za­le svoj od­nos pre­ma njoj ka­da su i sa­me bi­le ugro­že­ne. Ima­li smo vi­zi­ju ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re ka­da je bi­lo te­ško ima­ti bi­lo ka­kvu vi­zi­ju.
Svi smo za­jed­no po­zva­ni da sve­u­kup­ni am­bi­jent uči­ni­mo što kva­li­tet­ni­jim, ali ja­sno je da je po­lo­žaj i Hr­va­ta i dru­gih na­ci­o­nal­nih ma­nji­na pu­no bo­lji ne­go što je bio pri­je dva­de­se­tak go­di­na. Slo­bo­dan sam re­ći da Cr­na Go­ra i nje­ne ma­nji­ne za­jed­no pro­ži­vlja­va­ju sve dru­štve­ne tur­bu­len­ci­je i di­je­le istu sud­bi­nu. Ka­da su tr­pje­li ma­njin­ski na­ro­di, tr­pje­la je i Cr­na Go­ra, i obrat­no. Do­mi­nan­tan pro­iz­vod Cr­ne Go­re je mul­ti­kul­tu­ra­li­zam.
●Da li se ko­a­li­ci­o­ni spo­ra­zum iz­me­đu DPS-a i HGI spro­vo­di ka­ko je do­go­vo­re­no?
– Ono što nas ve­že za na­še po­li­tič­ke part­ne­re, ne sa­mo za DPS, već i za dru­ge kon­sti­tu­en­te vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, pri­je sve­ga je za­jed­nič­ka vi­zi­ja i po­sve­će­nost onim vri­jed­no­sti­ma ko­je či­ne na­še dru­štvo bo­ljim. U tom svje­tlu vi­dim i naš ko­a­li­ci­o­ni spo­ra­zum, ko­ji je od­raz me­đu­sob­nog po­vje­re­nja i uva­ža­va­nja, ali i sprem­no­sti da se pre­u­zme od­go­vor­nost. Nje­go­vo spro­vo­đe­nje te­če di­na­mi­kom ko­ju dik­ti­ra­ju po­li­tič­ka i dru­štve­na de­ša­va­nja. Do­sta to­ga smo re­a­li­zo­va­li, a u na­red­nom raz­do­blju će­mo kon­kre­ti­zo­va­ti i pre­o­sta­li dio na­šeg do­go­vo­ra.
●Da li će HGI na­pu­sti­ti vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju uko­li­ko Vla­da Cr­ne Go­re u do­ku­men­tu za po­pis ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne čo­vje­čan­stva UNE­SKO-a ne na­zna­či da je Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca na­slje­đe hr­vat­skog na­ro­da ve­za­no za kult Sve­tog Tri­pu­na?
– S ve­li­kim za­do­volj­stvom Vam mo­gu re­ći da smo to pi­ta­nje ri­je­ši­li u jed­nom do­brom du­hu, za­sno­va­nom na zdra­vim part­ner­skim od­no­si­ma, uz uva­ža­va­nje isto­rij­skih či­nje­ni­ca, a na ko­rist svih nas. Zna­ča­jan do­pri­nos u tim raz­go­vo­ri­ma dao je i sa­da­šnji pred­sjed­nik Mi­lo Đu­ka­no­vić. Sa­da pr­vi pu­ta u slu­žbe­nom do­ku­men­tu Cr­ne Go­re sto­ji da je Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca kul­tur­no do­bro dr­ža­ve Cr­ne Go­re ko­je do­mi­nant­no ba­šti­ne ka­to­li­ci, Hr­va­ti. Da bi­smo bi­li do kra­ja znan­stve­no po­šte­ni, a svje­sni či­nje­ni­ce da su i po­je­din­ci iz dru­gih na­ro­da da­li svoj do­pri­nos u oču­va­nju ovog pre­dra­go­cje­nog kul­tur­nog do­bra, spo­me­nu­li smo i tu či­nje­ni­cu. Na ovaj na­čin uva­že­ne su na­še pre­po­ru­ke, a Cr­na Go­ra je po­ka­za­la da po­štu­je pra­va ma­nji­na.
Ov­dje že­lim pod­sje­ti­ti da je na pod­ruč­ju Bo­ke ko­tor­ske sve do pr­ve po­lo­vi­ne 20. vi­je­ka bi­lo pre­ko 70 kul­tur­nih dru­šta­va s hr­vat­skim pred­zna­kom, ko­ja su se po­če­la ob­na­vlja­ti od 1998. go­di­ne, na­kon što su bi­la pre­i­me­no­va­na ili uga­še­na. Nji­ho­va re­vi­ta­li­za­ci­ja je još je­dan od zna­ko­va bo­ljeg am­bi­jen­ta za na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne. Ne­ka se Cr­na Go­ra pred­sta­vlja pred svi­je­tom kul­tur­nim bla­gom ko­je su stva­ra­li i oču­va­li nje­ni Hr­va­ti. Na­ma je to na po­nos. M.VE­ŠO­VIĆ


Cilj je bo­lji ži­vot

●Sma­tra­te li da je re­al­no da Cr­na Go­ra za­tvo­ri sva pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja do 2023.go­di­ne, da bi član­stvo u EU bi­lo ostva­re­no 2025.go­di­ne?
– Do­sta to­ga za­vi­si od nas, ali ne sve. Ja­sna je na­ša opre­di­je­lje­nost ka Evrop­skoj uni­ji i pri­hva­ta­nju nje­nih vri­jed­no­sti. Ra­du­je i ve­li­ki en­tu­zi­ja­zam za evrop­ske in­te­gra­ci­je, ka­ko ad­mi­ni­stra­ci­je, ta­ko i gra­đa­na Cr­ne Go­re. Do­sa­da­šnji re­zul­ta­ti da­ju raz­lo­ge za op­ti­mi­zam da mo­že­mo do vre­men­skog okvi­ra o ko­jem go­vo­ri­te is­pu­ni­ti svo­je oba­ve­ze, ali naj­va­žni­ja je svi­jest ko­ju ima­mo, a to je da spro­vo­de­ći za­cr­ta­nu agen­du do­pri­no­si­mo bo­ljit­ku ži­vo­ta na­ših gra­đa­na. Taj cilj nam je do­mi­nan­tan mo­tiv i nji­me smo vo­đe­ni.