Gru­pa oku­plje­na oko La­va La­jo­vi­ća, ko­ja se pred­sta­vlja kao „Kli­ri­ci pod­go­rič­ko-du­kljan­ske epar­hi­je”, i de­fi­ni­tiv­no se ot­ci­je­pi­la od ta­ko­zva­ne CPC i nje­nog čel­ni­ka Mi­ra­ša De­de­i­ća, na­vo­de­ći da su pri­hva­ti­li omo­for Ita­li­jan­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, kon­kret­no mi­tro­po­li­ta Vo­lo­di­mi­ra, ko­ji je član nje­nog si­no­da.
U sa­op­šte­nju ko­je je do­sta­vlje­no „Da­nu” na­vo­de da su od CPC do­bi­li sa­mo pre­zir.
– Uči­ni­li smo sve da do di­ja­lo­ga do­đe, da se kon­struk­tiv­no i do­bro­na­mjer­no, u okvi­ru or­ga­na cr­kve, ri­je­še otvo­re­na pi­ta­nja i na­go­mi­la­ni pro­ble­mi. Me­đu­tim, umje­sto od­go­vo­ra na na­še ini­ci­ja­ti­ve si­no­du i po­zi­tiv­nog od­go­vo­ra na žal­bu oca La­jo­vi­ća, do­bi­li smo sa­mo pre­zir, za­ta­ška­va­nje i no­va is­klju­če­nja. Ne­zva­nič­no smo oba­vi­je­šte­ni da su ipo­đa­ko­ni Bu­lat Bu­la­to­vić i Ne­boj­ša Mi­ra­no­vić pre­ćut­no is­klju­če­ni jer im je za­bra­nje­no da slu­že u man­ti­ja­ma i da se pri­če­ste. Ko­ji je raz­log? Ima li prav­de, mi­lo­sti i tran­spa­rent­no­sti u od­lu­či­va­nju? Pi­ta­mo se ko pra­vi po­dje­le u cr­kvi? Onaj ko­ji go­vo­ri isti­nu i tra­ži prav­du, ili onaj ko­ji po­se­že za is­klju­če­nji­ma i pod­me­ta­nji­ma, pro­tiv sva­kog slo­bod­no­mi­sle­ćeg slu­ge bož­jeg ko­ji se ne mi­ri sa sta­tu­som kvo i sa dva­de­se­to­go­di­šnjom stag­na­ci­jom, na­za­do­va­njem i pro­pu­šta­njem ove isto­rij­ske pri­li­ke da se ri­je­ši cr­kve­no pi­ta­nje u Cr­noj Go­ri po­sli­je 100 go­di­na – na­ve­li su u sa­op­šte­nju „Kli­ri­ci pod­go­rič­ko-du­kljan­ske epar­hi­je”.
Ka­ko su sa­op­šti­li, mi­tro­po­lit Vo­lo­di­mir je od­re­dio La­va La­jo­vi­ća za svog ar­hi­e­pi­skop­skog vi­ka­ra za Cr­nu Go­ru.
– Ima­ju­ći u vi­du na­sta­lu si­tu­a­ci­ju, a po­la­ze­ći od ka­no­na sve­te pra­vo­slav­ne cr­kve, na sa­stan­ku kli­ri­ka pod­go­rič­ko-du­kljan­ske epar­hi­je jed­no­gla­sno je od­lu­če­no da se iza­đe sa jav­nim sa­op­šte­njem o na­šoj od­lu­ci da pri­hva­ti­mo omo­for Ita­li­jan­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, kon­kret­no mi­tro­po­li­ta Vo­lo­di­mi­ra, ko­ji je član nje­nog si­no­da, ka­ko bi­smo mo­gli le­gi­tim­no da na­sta­vi­mo svo­ju slu­žbu Bo­gu i Cr­noj Go­ri – pi­še u sa­op­šte­nju.
Ka­ko su na­ve­li, u svo­joj gra­ma­ti od 4.ju­na ove go­di­ne, Vo­lo­di­mir ime­nu­je La­va La­jo­vi­ća za svog ar­hi­e­pi­skop­skog vi­ka­ra za Cr­nu Go­ru.
– Uz to, na­veo je slje­de­će: Mi, Vo­lo­di­mir, bo­ži­jom mi­lo­šću, vo­ljom sve­tog si­no­da i Ukra­jin­ske pra­vo­slav­ne cr­kve – ki­jev­skog pa­tri­jar­ha­ta, ar­hi­e­pi­sko­pa ostr­va Sve­tog Ju­li­ja i Ci­vi­tas Kla­sis, ovim si­no­dič­kim pi­smom sa na­šim pot­pi­som i pe­ča­tom po­tvr­đu­je­mo pre­ča­snom pre­zvi­te­ru ocu La­vu La­jo­vi­ću da smo pri­hva­ti­li nje­go­vu pe­ti­ci­ju i na­kon što smo ana­li­zi­ra­li sve sve­te ka­no­ne sve­te pra­vo­slav­ne cr­kve Isu­sa Hri­sta, od­lu­či­li smo da ga po­sta­vi­mo kao dio kli­ra na­še pra­vo­slav­ne ar­hi­e­par­hi­je (di­je­ce­ze) i da ga una­pri­je­di­mo kao pred­sto­ja­te­lja pod­go­rič­ko-du­kljan­ske me­to­hi­je. Mi smo ga una­pri­je­di­li na rang pro­to­pre­zvi­te­ra i ta­ko­đe smo od­lu­či­li da bu­de naš vi­kar i da ima pra­vo da no­si mi­tru i dva na­pr­sna kr­sta. Mi bla­go­si­lja­mo nje­go­vu je­van­đel­sku mi­si­ju i da­je­mo mu na­šu du­hov­nu za­šti­tu da pred­sta­vlja na­šu pra­vo­slav­nu ar­hi­e­par­hi­ju na od Bo­ga bla­go­si­lja­noj ze­mlji Cr­ne Go­re – pre­do­če­no je u sa­op­šte­nju.
Ka­ko se na­vo­di, „kli­ri­ci pod­go­rič­ko-du­kljan­ske epar­hi­je” sprem­ni su da na­sta­ve slu­žbu bo­gu i cr­no­gor­skoj cr­kvi.
– Sav klir na­še pod­go­rič­ko-du­kljan­ske me­to­hi­je ko­ji po­red La­va La­jo­vi­ća, či­ne i mr Mar­ko Lu­ko­vac, đa­kon, Bo­ris Po­po­vić, đa­kon, Ne­boj­ša Mi­ra­no­vić, ipo­đa­kon, mr Ni­ko­la Era­ko­vić, ipo­đa­kon i spec.prav­nih na­u­ka, Bu­lat Bu­la­to­vić, se­kre­tar i ipo­đa­kon, iako oža­lo­šćen u sr­cu zbog sve­ga ovog od­ba­ci­va­nja, ni­po­da­šta­va­nja i pro­go­na, ovim jav­nim pu­tem pro­gla­ša­va svo­ju čvr­stu od­lu­ku da na­sta­vi slu­že­nje bo­gu i cr­no­gor­skoj cr­kvi. Ovo či­ni­mo uvje­re­ni da uvi­jek ima na­či­na da se ras­ko­li ko­jih je, na­ža­lost, uvi­jek bi­lo u isto­ri­ji cr­kve rje­ša­va­ju di­ja­lo­gom, to­le­ran­ci­jom i brat­skim opro­šte­njem – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Ka­žu da se Cr­no­gor­ska pra­vo­slav­na cr­kva (ka­non­ski ne­pri­zna­ta – prim.aut.) ne­gdje za­ple­la i skre­nu­la sa pu­ta ko­je je po­sta­vio An­to­ni­je Abra­mo­vić ob­na­vlja­ju­ći je 1993.go­di­ne na Ce­ti­nju.
– Ona mo­ra da se vra­ti Hri­sto­voj spa­so­no­snoj je­van­đel­skoj mi­si­ji i da se pre­sta­ne se­bič­no ba­vi­ti so­bom. Da se ne ba­ve ne­kim sit­nim pri­vi­le­gi­ja­ma, dis­kval­fi­ka­ci­ja­ma i is­klju­či­va­njem no­vih sna­ga i ško­lo­va­nih lju­di i ča­snih Cr­no­go­ra­ca, ko­ji bi da se ma­nje ba­ve po­pu­li­zmom, pse­u­do­du­hov­no­šću, po­li­ti­kant­stvom i pre­ba­ci­va­njem kri­vi­ce za svo­je ne­u­sp­je­he na dru­ge, a vi­še da se ba­vi pro­po­vi­je­da­njem i slu­že­njem obič­nom čo­vje­ku, ko­ji je gla­dan bož­je ri­je­či i du­hov­ne utje­he i spo­ko­ja – pi­še u sa­op­šte­nju. M.V.


Pri­hva­ti­li omo­for od Vo­lo­di­mi­ra

Kli­ri­ci pod­go­rič­ko-du­kljan­ske epar­hi­je jav­no pro­kla­mu­ju da pri­hva­ta­njem omo­fo­ra mi­tro­po­li­ta Vo­lo­di­mi­ra ne pre­sta­ju da se mo­le za Mi­ra­ša De­de­i­ća, da na­pra­vi ne­ke pro­mje­ne u svo­jim re­do­vi­ma i da ne di­je­li cr­no­gor­sku cr­kvu, ne­go da je vo­di pu­tem po­mi­re­nja, je­din­stva, ja­ča­nja i na­pret­ka, pi­še u sa­op­šte­nju.