Pri­o­ri­tet Gra­đan­skog po­kre­ta Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja (URA) je­ste us­po­sta­vlja­nje ver­ti­kal­ne i ho­ri­zon­tal­ne in­fra­struk­tu­re na te­re­nu, s ob­zi­rom na pre­po­zna­tu i pro­bu­đe­nu ener­gi­ju za pro­mje­na­ma. U tom smi­slu, kre­di­bil­na al­ter­na­ti­va po­sta­je na­ša pri­mar­na oba­ve­za, re­kao je ju­če u in­ter­vjuu za „Dan” Šer­bo Ras­to­der, pot­pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA.
– Part­ne­ri se ob­je­di­nju­ju na prin­ci­pi­ma, a ne na pa­ro­la­ma i emo­ci­ja­ma. Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja pro­mo­vi­še prin­ci­pe ko­ji su op­šte­po­zna­ti i do­volj­no vri­jed­ni da ne od­ba­cu­ju bi­lo ko­ga – is­ta­kao je Ras­to­der, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje ko­ga vi­di kao po­ten­ci­jal­nog part­ne­ra u opo­zi­ci­ji
● Za ka­kav iz­bor­ni na­stup opo­zi­ci­je se za­la­že­te – da li je to za­jed­nič­ka li­sta ili na­stup u vi­še ko­lo­na?
– Za­la­žem se za  li­stu ko­ju će ob­je­di­nja­va­ti prin­ci­pi otvo­re­nog, de­mo­krat­skog, mul­ti­kul­tur­nog dru­štva, a ne par­ti­to­krat­ska lo­gi­ka dru­štve­nog pa­ra­zi­ti­zma, ko­ji svr­hu dru­štve­nog an­ga­žma­na vi­di u to­me da bu­de „pro­tiv”, a ne „za”.
Sma­tram jed­na­ko de­struk­tiv­nom po­ja­vom ne­spo­sob­nost da se bor­ba za „dru­štvo jed­na­kih šan­si” ne pro­gla­si za vo­de­ći prin­cip sva­kog opo­zi­ci­o­nog dje­lo­va­nja, ko­li­ko je de­struk­tiv­no is­tra­ja­va­nje ak­tu­el­ne vla­sti na kon­cep­tu po­di­je­lje­nog dru­štva. Pri­o­ri­tet URA sa­da je us­po­sta­vlja­nje ver­ti­kal­ne i ho­ri­zon­tal­ne in­fra­struk­tu­re na te­re­nu, s ob­zi­rom na pre­po­zna­tu i pro­bu­đe­nu ener­gi­ju za pro­mje­na­ma. U tom smi­slu, kre­di­bil­na al­ter­na­ti­va po­sta­je na­ša pri­mar­na oba­ve­za.
● Ko­ga u opo­zi­ci­ji vi­di­te kao naj­po­želj­ni­jeg part­ne­ra – Le­ki­ćev De­mos, DF, SNP ili Be­či­će­vu gru­pa­ci­ju?
– Ra­no je go­vo­ri­ti o to­me. Part­ne­ri se ob­je­di­nju­ju na prin­ci­pi­ma, a ne na pa­ro­la­ma i emo­ci­ja­ma. Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja pro­mo­vi­še prin­ci­pe ko­ji su op­šte­po­zna­ti i do­volj­no vri­jed­ni da ne od­ba­cu­ju bi­lo ko­ga. Znam da jav­nost pri­želj­ku­je ostva­re­nje po­li­tič­ke lo­gi­ke u ko­joj bi je­dan sna­žan li­je­vi gra­đan­ski cen­tar ob­je­di­nio Gra­đan­ski po­kret URA, Le­ki­ćev De­mos, Be­či­će­vu gru­pa­ci­ju i mo­žda još ne­ko­ga ko je pro­gram­ski bli­zak op­štim na­če­li­ma de­mo­krat­skog i otvo­re­nog dru­štva. Ali, da li će bi­ti ta­ko za­vi­si od mno­go če­ga. Pri­je sve­ga od to­ga da li je cilj svih isto­vje­tan?
● Mi­sli­te li da SDP, na­kon is­ku­stva u Pod­go­ri­ci i sa pre­la­znom vla­dom, mo­že bi­ti part­ner opo­zi­ci­ji?
– Mi­slim i znam da u SDP-u sta­nu­je sna­žan de­mo­krat­ski i ljud­ski po­ten­ci­jal ko­ji će ako bu­de po­ra­žen na pred­sto­je­ćem kon­gre­su sva­ka­ko na­i­ći na otvo­re­na vra­ta u Gra­đan­skom po­kre­tu. Ali, ako se i da­lje na­sta­vi sa ži­ri­ra­njem i pra­njem „po­li­tič­ke pr­ljav­šti­ne” ova par­ti­ja vi­še ne mo­že bi­ti part­ner ni­ko­me i vje­ru­jem da je to­ga svje­sna. Pod­go­ri­ca je bi­la zad­nja ra­ta pla­će­ne ka­ma­te po­vje­re­nja u ovu gru­pa­ci­ju.
● Da li je NA­TO tač­ka po­dje­la u opo­zi­ci­ji, i je li re­fe­ren­dum naj­po­šte­ni­je rje­še­nje da se gra­đa­ni od­re­de pre­ma tom pi­ta­nju?
– Mi­slim da je pi­ta­nje „za” i „pro­tiv” NA­TO is­for­si­ra­no i vje­štač­ki na­met­nu­to pi­ta­nje. Be­smi­sle­no je od­go­va­ra­ti na ne­što za šta vas ni­ko ne pi­ta?
Opo­zi­ci­ja je  na­sje­la na po­tre­bu di­je­la eli­te da se stra­nim part­ne­ri­ma „pro­da kao je­di­ni ga­rant ula­ska u NA­TO”, kao da je to stvar po­li­ti­ke, a ne zdra­vog ra­zu­ma. Na­i­me, uko­li­ko ne že­li­te da osta­ne­te „cr­na ru­pa” u Evro­pi vi ne­ma­te al­ter­na­ti­vu. Iz tih raz­lo­ga re­fe­ren­dum mi je pri­hva­tljiv kao de­mo­krat­ska for­ma od­lu­či­va­nja, ali ni­je­sam si­gu­ran da se u ovom slu­ča­ju ne bi od­lu­či­va­lo o „već od­lu­če­nom”. Za­to po­zi­va­nje na re­fe­ren­dum mo­že bi­ti i ali­bi oni­ma ko­ji ne že­le da vi­de oči­gled­no, kao što je pro­ti­vlje­nje „re­fe­ren­du­mu” ključ­ni do­kaz za te­zu da ovo ni­je po­li­tič­ko pi­ta­nje.M.VE­ŠO­VIĆ

Ni­je Dri­tan ve­ći Sr­bin od Vu­či­ća
● Ka­ko vi­di­te mo­guć­nost sa­rad­nje s opo­zi­ci­jom, po­seb­no onim nje­nim di­je­lom ko­ji je pro­tiv ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, a ima­ju­ći u vi­du da se funk­ci­o­ner URA Dri­tan Aba­zo­vić u ja­nu­a­ru sa­stao sa Ha­ši­mom Ta­či­jem, op­tu­že­nim za te­ške rat­ne zlo­či­ne na Ko­so­vu?
– Uop­šte mi ne sme­ta što je „dio opo­zi­ci­je pro­tiv ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va” jer to ima uti­ca­ja na po­li­tič­ku re­al­nost, ta­man to­li­ko ko­li­ko mo­je pro­ti­vlje­nje glo­bal­nom za­gri­ja­va­nju. A to što se Dri­tan Aba­zo­vić sa­stao sa Ta­či­jem ko­ji je „op­tu­žen”, ali ne i osu­đen, to bi isto­vre­me­no zna­či­lo da bi od­mah tre­ba­lo pre­ki­nu­ti sva­ku ko­mu­ni­ka­ci­ju sa oni­ma ko­ji su se su­sre­ta­li, ne sa­mo sa oni­ma  ko­ji su „op­tu­že­ni”, ne­go i s oni­ma ko­ji  su i „osu­đe­ni”. Mo­ra­te pri­zna­ti da bi to bi­lo be­smi­sle­no. Zar ne­ko ra­ču­na da su di­plo­ma­te EU po­li­tič­ki ne­pi­sme­ne sa­sta­ju­ći se sa Ta­či­jem ili da Aba­zo­vić tre­ba da bu­de ve­ći Sr­bin od Da­či­ća i Vu­či­ća ko­ji su se ta­ko­đe sre­ta­li sa Ta­či­jem. Aba­zo­vić je do­volj­no po­li­tič­ki pi­smen i se­bi ne bi do­zvo­lio luk­suz ko­ji bi bio u su­prot­no­sti sa onim što pred­sta­vlja kao je­dan od vo­de­ćih po­li­ti­ča­ra no­ve ge­ne­ra­ci­je.