U
s­po­sta­vlje­ni su sa­mo ne­ki me­ha­ni­zmi za spre­ča­va­nje ku­po­vi­ne gla­so­va, ko­ji se pri­mar­no od­no­se na oba­ve­zu in­sti­tu­ci­ja da ob­ja­vlju­ju po­dat­ke o svo­joj po­tro­šnji. Isto­vre­me­no, sve za­bra­ne ko­je su de­fi­ni­sa­ne na osno­vu me­to­da ot­kri­ve­nih u okvi­ru afe­re „Sni­mak” uki­nu­te su po­li­tič­kom od­lu­kom Ustav­nog su­da, is­ta­kla je u in­ter­vjuu za „Dan” Va­nja Ća­lo­vić, iz­vr­šni di­rek­tor MANS-a.
Ona je re­kla da u no­vom za­ko­nu ne­ma za­bra­ne za­po­šlja­va­nja u pred­iz­bor­nom pe­ri­o­du, pa tre­ba oče­ki­va­ti da će i da­lje bi­ti pri­mje­nji­va­na for­mu­la „je­dan za­po­sle­ni – če­ti­ri gla­sa”.
–Zbog sve­ga to­ga sam uvje­re­na da bi uče­šće opo­zi­ci­je na iz­bo­ri­ma pred­sta­vlja­lo pu­ko le­ga­li­zo­va­nje po­li­tič­ke ko­rup­ci­je uko­li­ko ne bu­du us­po­sta­vlje­ni me­ha­ni­zmi za spre­ča­va­nje ku­po­vi­ne gla­so­va i zlo­u­po­tre­be dr­žav­nih re­sur­sa – po­ru­či­la je Ća­lo­vi­će­va.
Ona je do­da­la da je odav­no bi­lo vri­je­me da funk­ci­o­ner DPS-a Sve­to­zar Ma­ro­vić i nje­go­vi sa­rad­ni­ci bu­du uhap­še­ni, uz pod­sje­ća­nje da je MANS još 2008. go­di­ne uka­zao da po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je ri­ječ o or­ga­ni­zo­va­noj kri­mi­nal­noj gru­pi i ot­krio nji­ho­ve broj­ne ko­rup­tiv­ne po­slo­ve.
Agen­ci­ja za an­ti­ko­rup­ci­ju tre­ba­lo bi da bu­de ope­ra­tiv­na od 1. ja­nu­a­ra. Vje­ru­je­te li da ona ima ka­pa­ci­te­ta da na pra­vi na­čin is­pu­ni svoj man­dat?
–Uvje­re­na sam da Agen­ci­ja ne­će bi­ti u mo­guć­no­sti da u pot­pu­no­sti is­pu­ni svoj man­dat, po­seb­no u di­je­lu ko­ji se od­no­si na spre­ča­va­nje zlo­u­po­tre­be dr­žav­nih fon­do­va u po­li­tič­ke svr­he, jer je ve­ći­na čla­no­va sa­vje­ta te in­sti­tu­ci­je, kao i njen di­rek­tor, pod di­rekt­nom kon­tro­lom vla­da­ju­ćeg DPS-a.
Za di­rek­to­ra Agen­ci­je ne­za­ko­ni­to je iza­bran pen­zi­o­ni­sa­ni po­li­ca­jac ko­ji u svo­joj ka­ri­je­ri ni­je imao ni­je­dan kon­kre­tan re­zul­tat u obla­sti bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je, a za tu po­zi­ci­ju su ga pre­po­ru­či­le is­klju­či­vo ro­đač­ke ve­ze sa za­mje­ni­kom pred­sjed­ni­ka DPS-a Du­škom Mar­ko­vi­ćem.
Ta­kav ka­dar je za­tim, oči­gled­no na­mjer­no, us­po­sta­vio struk­tu­ru Agen­ci­je ko­ja ga­ran­tu­je da ta in­sti­tu­ci­ja ne­će ima­ti ka­pa­ci­te­ta da pra­ti iz­bor­ni pro­ces. Na­i­me, pre­ma nje­go­vom pred­lo­gu, a su­prot­nom pre­po­ru­ka­ma eks­pe­ra­ta Evrop­ske uni­je, kom­plet­nu po­tro­šnju svih in­sti­tu­ci­ja uoči na­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra tre­ba da pra­ti sa­mo če­tvo­ro za­po­sle­nih, i to sa iz­u­zet­no skrom­nim rad­nim is­ku­stvom.
Sve pred­lo­ge di­rek­to­ra pri­hva­ti­la je ve­ći­na čla­no­va Sa­vje­ta, ko­ji su i na pret­hod­nim funk­ci­ja­ma do­ka­za­li lo­jal­nost DPS-u.
Za­to sam si­gur­na da ova Agen­ci­ja ne­će ura­di­ti ni­šta kon­kret­no da spri­je­či iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be, već će ih za­ta­ška­va­ti ili re­la­ti­vi­zo­va­ti.
Šta će­te Vi ura­di­ti kao član Sa­vje­ta?
Kao član Sa­vje­ta Agen­ci­je is­ko­ri­sti­ću sva­ku pri­li­ku da, kad već ne mo­gu da uti­čem na gla­sa­nje, jav­nost oba­vi­je­stim o sve­mu što se de­ša­va u toj in­sti­tu­ci­ji. Već sa­da znam da ću na­i­ći na op­struk­ci­ju di­rek­to­ra, ko­ji je na­ja­vio da će mu pr­vi slu­čaj bi­ti po­stu­pak pro­tiv me­ne jer sam ob­ja­vi­la sni­mak jav­ne sjed­ni­ce Sa­vje­ta, ko­ji sam do­bi­la u skla­du sa za­ko­nom. Ka­ko on­da oče­ki­va­ti da ta­kav ka­dar obje­lo­da­ni slu­ča­je­ve po­li­tič­ke ko­rup­ci­je i zlo­u­po­tre­be dr­žav­nih re­sur­sa za ko­je smo sa­zna­li iz afe­re „Sni­mak”?
Rad­na gru­pa par­la­men­tar­nog di­ja­lo­ga na­ja­vi­la je da će se u ja­nu­a­ru ba­vi­ti pi­ta­njem zlo­u­po­tre­be jav­nih re­sur­sa u par­tij­ske svr­he. Da li su us­po­sta­vlje­ni me­ha­ni­zmi za spre­ča­va­nje ku­po­vi­ne gla­so­va na na­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma? 
–Us­po­sta­vlje­ni su sa­mo ne­ki me­ha­ni­zmi za spre­ča­va­nje ku­po­vi­ne gla­so­va, ko­ji se pri­mar­no od­no­se na oba­ve­zu in­sti­tu­ci­ja da ob­ja­vlju­ju po­dat­ke o svo­joj po­tro­šnji. Isto­vre­me­no, sve za­bra­ne ko­je su de­fi­ni­sa­ne na osno­vu me­to­da ot­kri­ve­nih u okvi­ru afe­re „Sni­mak” uki­nu­te su po­li­tič­kom od­lu­kom Ustav­nog su­da.
Da­kle, u no­vom za­ko­nu ne­ma za­bra­ne za­po­šlja­va­nja u pred­iz­bor­nom pe­ri­o­du, pa tre­ba oče­ki­va­ti da će i da­lje bi­ti pri­mje­nji­va­na for­mu­la „je­dan za­po­sle­ni – če­ti­ri gla­sa”. Ne­ma ni ogra­ni­če­nja po pi­ta­nju po­dje­le so­ci­jal­ne po­mo­ći, iako je MANS kroz slu­čaj „Plje­vlja” do­ka­zao da su ta sred­stva ko­ri­šće­na za ku­po­vi­nu gla­so­va. Slič­no je i sa dru­gim jed­no­krat­nim is­pla­ta­ma iz bu­dže­ta, kao što su sta­rač­ke na­dok­na­de, is­pla­te iz Fon­da ra­da i po­moć po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma zbog ele­men­tar­nih ne­po­go­da, ko­je mje­se­ci­ma, ili čak i go­di­na­ma, ni­su is­pla­ći­va­ne, da bi upra­vo u pred­iz­bor­nom pe­ri­o­du ta sred­stva bi­la is­ko­ri­šće­na za ku­po­vi­nu gla­so­va.
Zbog sve­ga to­ga sam uvje­re­na da bi uče­šće opo­zi­ci­je na iz­bo­ri­ma pred­sta­vlja­lo pu­ko le­ga­li­zo­va­nje po­li­tič­ke ko­rup­ci­je uko­li­ko ne bu­du us­po­sta­vlje­ni me­ha­ni­zmi za spre­ča­va­nje ku­po­vi­ne gla­so­va i zlo­u­po­tre­be dr­žav­nih re­sur­sa,.
Ne­dav­no je uhap­šen Sve­to­zar Ma­ro­vić. Mi­sli­te li da je bu­dvan­ska kri­mi­nal­na mre­ža ti­me raz­bi­je­na?
–Odav­no je bi­lo vri­je­me da Ma­ro­vić i nje­go­vi sa­rad­ni­ci bu­du uhap­še­ni, a MANS je još 2008. go­di­ne uka­zao da po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je ri­ječ o or­ga­ni­zo­va­noj kri­mi­nal­noj gru­pi i ot­krio nji­ho­ve broj­ne ko­rup­tiv­ne po­slo­ve. Ipak, ti slu­ča­je­vi su tek ovih da­na pro­ce­su­i­ra­ni, a i to se ra­di se­lek­tiv­no, jer po­je­di­ni mi­ni­stri ko­ji su Ma­ro­vi­ću i osta­li­ma omo­gu­ći­li da vr­še kri­vič­na dje­la i da­nas sje­de u Vla­di Cr­ne Go­re.
Isto­vre­me­no, tu­ži­la­štvo ne pro­ce­su­i­ra dru­ge slu­ča­je­ve pro­tiv jav­nih funk­ci­o­ne­ra za ko­je po­sto­je broj­ni do­ka­zi da su iz­vr­ši­li kri­vič­na dje­la sa ele­men­ti­ma ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Ta­ko su u fi­o­ka­ma tu­ži­la­štva i da­lje na­še kri­vič­ne pri­ja­ve ko­je se od­no­se na pra­nje nov­ca Ša­ri­će­vog nar­ko-kar­te­la u Pr­voj ban­ci, na šverc ci­ga­re­ta pre­mi­je­ro­vog pri­ja­te­lja Stan­ka Su­bo­ti­ća i broj­ne mal­ver­za­ci­je sa KAP-om za ko­je je od­go­vo­ran lič­no Mi­lo Đu­ka­no­vić, a da ne po­mi­njem slu­ča­je­ve po­li­tič­ke ko­rup­ci­je i ku­po­vi­ne gla­so­va.
Za­to se sti­če uti­sak da Ma­ro­vi­ćev slu­čaj ni­je pi­ta­nje is­kre­nih na­po­ra na us­po­sta­vlja­nju vla­da­vi­ne pra­va i da se se­lek­tiv­na bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je ko­ri­sti kao me­ha­ni­zam ko­ji tre­ba da obez­bije­di po­slu­šnost i lo­jal­nost še­fu re­ži­ma. Ta­ko se ša­lje opa­sna po­ru­ka svim funk­ci­o­ne­ri­ma i za­po­sle­ni­ma u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji da či­nov­nik ko­ji u ne­kom tre­nut­ku ot­ka­že po­slu­šnost par­ti­ji uvi­jek mo­že bi­ti pro­ce­su­i­ran zbog ra­ni­jih gre­ho­va, a us­put se mo­že i po­pra­vi­ti sta­ti­sti­ku ko­jom se fin­gi­ra­ju re­zul­ta­ti re­for­mi.
Od ra­svje­tlja­va­nja afe­re „Te­le­kom” ni če­ti­ri go­di­ne na­kon nje­nog otva­ra­nja po­di­za­njem ame­rič­ke op­tu­žni­ce pro­tiv biv­ših di­rek­to­ra Ma­đar te­le­ko­ma ne­ma ni­šta. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
–Slu­čaj „Te­le­kom” sva­ka­ko ni­je naj­ve­ća ko­rup­ci­o­na­ška afe­ra u Cr­noj Go­ri ka­da je u pi­ta­nju šte­ta po jav­ni in­te­res, ali sa­ma in­di­ci­ja da je u slu­čaj uklju­če­na pre­mi­je­ro­va se­stra tre­ba­lo je da bu­de do­volj­na da taj pred­met po­sta­ne pri­o­ri­tet broj je­dan za tu­ži­la­štvo. Umje­sto to­ga, od­nos ko­ji je tu­ži­la­štvo za­u­ze­lo pre­ma tom slu­ča­ju kod gra­đa­na stva­ra oprav­da­nu sli­ku da jed­na­kost pred za­ko­nom po­sto­ji sa­mo kao flo­sku­la u Usta­vu Cr­ne Go­re, bez kon­kret­ne pri­mje­ne u stvar­nom ži­vo­tu.
Upra­vo je slu­čaj „Te­le­kom”, ko­ji uklju­ču­je i se­stru pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća, do­kaz da je u Cr­noj Go­ri prav­da vr­lo se­lek­tiv­na i da se is­tra­ge si­mu­li­ra­ju.
Kao što ve­ći­na lju­di vje­ru­je da je Ma­ro­vić uhap­šen ka­ko bi on bio cr­no­gor­ski Sa­na­der umje­sto Đu­ka­no­vi­ća, ta­ko su i ov­dje pro­ce­su­i­ra­ni sa­mo pu­ki iz­vr­ši­o­ci, a Ana Đu­ka­no­vić ni­je čak ni svje­dok, a ka­mo­li op­tu­že­na. Ne­vje­ro­vat­no je da su dr­žav­ni or­ga­ni SAD ja­sno pre­po­zna­li ulo­gu pre­mi­je­ro­ve se­stre u tom ko­rup­ci­o­na­škom skan­da­lu, a da na­še tu­ži­la­štvo ne­će ni da is­pi­ta nje­ne ve­ze sa osum­nji­če­ni­ma Iva­no­vi­ćem i Ob­ra­do­vi­ćem. Da­kle, ko­la će se po­no­vo slo­mi­ti na sit­nim ri­ba­ma.
Slu­čaj „Te­le­kom” i slu­ča­je­vi Že­lje­za­re i KAP-a, u ko­je je ta­ko­đe bi­la uklju­če­na Ana Đu­ka­no­vić, bi­li su šan­sa da tu­ži­la­štvo po­ka­že da je za­i­sta ne­za­vi­sno i is­pi­ta po­ri­je­klo imo­vi­ne pre­mi­je­ro­ve po­ro­di­ce i nji­ho­vu ulo­gu u sum­nji­vim pri­va­ti­za­ci­ja­ma. To je test ko­ji tu­ži­la­štvo tek tre­ba da po­lo­ži.M.VE­ŠO­VIĆ

Tru­li kom­pro­mi­si DPS-a i SDP-a idu na­ru­ku taj­ku­ni­ma

Da li je do­volj­no ura­đe­no u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou, ima­ju­ći u vi­du opa­snost od ak­ti­vi­ra­nja kla­u­zu­le ba­lan­sa u pre­go­vo­ri­ma sa EU? 
–Ja­sno je da ne­ma po­li­tič­ke vo­lje za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je na naj­vi­šem ni­vou, jer bi to zna­či­lo da vrh vla­sti ra­di pro­tiv sop­stve­nih in­te­re­sa.
Po­li­tič­ka i eko­nom­ska eli­ta ima oči­gle­dan in­te­res da za­dr­ži po­sto­je­će sta­nje jer im ono obez­bje­đu­je neo­gra­ni­če­nu moć i bo­gat­stvo. Dru­gim ri­je­či­ma, oni ko­ji uži­va­ju naj­ve­će ko­ri­sti od ko­rup­ci­je naj­ve­ći su pro­tiv­ni­ci us­po­sta­vlja­nja vla­da­vi­ne pra­va. Za­to Vla­da ne­ri­jet­ko pred­la­že, a par­la­ment usva­ja ne­a­de­kvat­ne, kon­fu­zne ili kon­tra­dik­tor­ne za­ko­ne, kao i an­ti­ko­rup­cij­ske po­li­ti­ke. Me­đu­tim, ka­da po­li­tič­ka ve­ći­na u par­la­men­tu le­ga­li­zu­je ne­tran­spa­rent­ne i ko­rup­tiv­ne na­či­ne fi­nan­si­ra­nja iz­bo­ra, kao i pra­vi­la eko­nom­ske igre ko­ja od­go­va­ra­ju sa­mo od­re­đe­nim kom­pa­ni­ja­ma i in­ve­sti­to­ri­ma, za­ro­blja­va­nje dr­ža­ve je za­klo­nje­no za­ko­no­dav­nim pro­ce­som.
Ka­ko to mi­sli­te?
Pri­mjer ko­ji ja­sno od­sli­ka­va tu si­tu­a­ci­ju je­ste i ne­dav­no usva­ja­nje za­ko­na o ener­ge­ti­ci, kao plod tru­log kom­pro­mi­sa DPS-a i SDP-a, ko­ji će omo­gu­ći­ti eks­tra­pro­fit po­ro­di­ci pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća i uskom kru­gu taj­ku­na, a što će pla­ća­ti gra­đa­ni na svo­jim ra­ču­ni­ma za stru­ju. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji gra­đa­ni gu­be prav­ne i in­sti­tu­ci­o­nal­ne me­ha­ni­zme za od­bra­nu jav­nog in­te­re­sa, re­i­zbor ko­rum­pi­ra­nih funk­ci­o­ne­ra po­sta­je pra­vi­lo, a oni ko­ji bi tre­ba­lo da spro­vo­de re­for­me fak­tič­ki ih op­stru­i­ra­ju.
Za­to de­ce­ni­ja­ma slu­ša­mo pri­ču da se us­po­sta­vlja­ju in­sti­tu­ci­je, po­pra­vlja­ju za­ko­ni i ob­u­ča­va ad­mi­ni­stra­ci­ja, a da će re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je bi­ti već na­red­ne go­di­ne.
Isto­vre­me­no, ne usva­ja­ju se oni pro­pi­si ko­ji mo­gu da na­pra­ve su­štin­ske pro­mje­ne, pa, na pri­mjer, ne­ma po­li­tič­ke vo­lje da se kri­mi­na­li­zu­je ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje jav­nih funk­ci­o­ne­ra. Po­red to­ga, sa naj­vi­ših ni­voa ša­lje se ja­sna po­ru­ka da za­kon ni­je isti za sve i da se ona rje­še­nja ko­ja ogra­ni­ča­va­ju ko­rup­ci­ju na vr­hu vla­sti ne­će pri­mje­nji­va­ti.
To po­ka­zu­je, iz­me­đu osta­log, po­ka­zu­je i ne­sprem­nost še­fo­va dr­ža­ve, vla­de i par­la­men­ta da omo­gu­će kon­tro­lu svo­jih ban­kar­skih ra­ču­na čak ni in­sti­tu­ci­ji ko­ja je pod nji­ho­vom po­li­tič­kom kon­tro­lom, a ka­mo­li jav­no­sti. Isto­vre­me­no, sva tro­ji­ca, a po­seb­no pred­sjed­nik Skup­šti­ne, re­to­rič­ki se za­la­žu za vla­da­vi­nu pra­va i bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, što je kraj­nje li­ce­mjer­no.