Cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić go­vo­ri ne­i­sti­ne ka­da tvr­di da član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO ni­je upe­re­no pro­tiv Ru­si­je, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” Alek­sej Žu­ra­vljov, pred­sjed­nik par­ti­je Ro­di­na i ko­a­li­ci­o­ni part­ner ru­skog pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na u Sve­ru­skom na­rod­nom fron­tu.
On na­gla­ša­va da će se ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti na od­no­se sa Ru­si­jom. Ta­ko­đe, sma­tra i da to što cr­no­gor­ska vlast po­ku­ša­va da iz­bjeg­ne re­fe­ren­dum o ula­sku u NA­TO po­ka­zu­je da ih je strah od vo­lje na­ro­da.
●Cr­na Go­ra je ne­dav­no do­bi­la po­ziv za ula­zak u NA­TO. Ka­ko Vi vi­di­te raz­vi­ja­nje od­no­sa me­đu na­šim ze­mlja­ma ako Cr­na Go­ra za­i­sta po­sta­ne pu­no­prav­ni član Sje­ver­no­a­tlant­ske ali­jan­se?
– Ne­sum­nji­vo, na ni­vou dr­žav­nih od­no­sa Ru­si­je i Cr­ne Go­re ta­kva od­lu­ka vla­sti va­še dr­ža­ve od­ra­zi­će se ne­ga­tiv­no. NA­TO je u po­sled­nje vri­je­me već i pre­stao da se pre­tva­ra, i di­rekt­no je od­re­dio Ru­si­ju za svog glav­nog pro­tiv­ni­ka. Upra­vo na­ša ze­mlja, a ne, re­ci­mo, te­ro­ri­sti ISIL-a, pro­zva­na je kao ne­pri­ja­telj Ali­jan­se na naj­vi­šem mo­gu­ćem ni­vou. Ka­ko je za­pa­zio mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov, od tre­nut­ka ka­da je pre­stao da po­sto­ji Var­šav­ski pakt dje­lo­va­nje NA­TO-a je i te ka­ko iz­gu­bi­lo sva­ki smi­sao – pro­tiv­nik je ne­stao. I ja­vi­lo se pi­ta­nje – da li, mo­žda, NA­TO tre­ba ras­for­mi­ra­ti. No, mi, sva­ka­ko, ra­zu­mi­je­mo da je NA­TO „evrop­ska fi­li­ja­la” SAD i da pred­sta­vlja in­stru­ment za spro­vo­đe­nje ame­rič­ke po­li­ti­ke. Lič­no sma­tram, te­ško da bi se evrop­ske ze­mlje, svo­jom vo­ljom, slo­ži­le oko to­ga da se Sr­bi­ja bom­bar­du­je 1999. go­di­ne. A u NA­TO-u od­lu­ču­ju Ame­ri­kan­ci, te je ta­kva od­lu­ka bi­la i do­ne­se­na. Da­kle, Ame­ri­kan­ci­ma je NA­TO po­tre­ban. Ma­kar za to da iz­vr­ša­va ta­kve pr­lja­ve po­slo­ve. Oprav­da­nje za nje­go­vo po­sto­ja­nje u po­čet­ku su htje­li da de­fi­ni­šu u bor­bi sa „me­đu­na­rod­nim te­ro­ri­zmom”. Ra­zo­ri­li su pot­pu­no Irak, upa­li u Av­ga­ni­stan i shva­ti­li da ne ide. Da, oni su za jav­nost ra­por­ti­ra­li da je po­stig­nu­ta po­bje­da, ali je do­volj­no sa­mo po­gle­da­ti na to šta se da­nas u tim ze­mlja­ma de­ša­va, pa da se poj­mi ka­ko se tu ne ra­di ni o ka­kvom uni­šta­va­nju te­ro­ri­zma. A on­da su se opet vra­ti­li na sta­ru te­zu o „pri­jet­nji sa Is­to­ka”. Ona ni­čim ni­je pot­kri­je­plje­na, ali je od po­mo­ći pri oprav­da­va­nju po­sto­ja­nja Ali­jan­se.
Uz­gred re­če­no, upra­vo kao an­ti­ru­ska pro­fi­la­ci­ja Ali­jan­se tu­ma­či se i po­ziv Cr­noj Go­ri. Nje­nim ap­sor­bo­va­njem na Bal­ka­nu osta­je, u su­šti­ni, je­di­na pri­ja­telj­ska ze­mlja – Sr­bi­ja. A pri­tom ona bi­va izo­lo­va­na, jer joj je one­mo­gu­ćen iz­laz na Ja­dran­sko mo­re. Sa­mim tim što se sa su­prot­ne stra­ne Ja­dra­na na­la­zi Ita­li­ja, po­sli­je stu­pa­nja Cr­ne Go­re u NA­TO krug će se za­tvo­ri­ti, i sa stra­te­ške tač­ke gle­di­šta taj re­gi­on će bi­ti u pot­pu­no­sti pod kon­tro­lom Ali­jan­se. Po­sli­je to­ga će NA­TO svo­je če­lju­sti usmje­ri­ti na no­vu žr­tvu, kroz ot­po­či­nja­nje pr­o­ce­sa ap­sor­bo­va­nja Sr­bi­je i uni­šta­va­nja Ru­skog mi­ra na Bal­ka­nu.
●Ka­ko to mi­sli­te?
– Mno­gi ru­ski po­li­ti­ča­ri su već mno­go pu­ta go­vo­ri­li da će, u slu­ča­ju stu­pa­nja Cr­ne Go­re u NA­TO, na­ša me­đu­dr­žav­na sa­rad­nja po či­ta­vom ni­zu pi­ta­nja bi­ti ob­u­sta­vlje­na. Još jed­nom po­na­vljam – stu­pa­ju­ći u NA­TO ru­ko­vod­stvo Cr­ne Go­re pred­u­zi­ma an­ti­ru­ski ko­rak i raz­mi­šlja­nja o to­me da on ne­će pro­iz­ve­sti po­sle­di­ce, u naj­ma­nju ru­ku, dje­lu­ju na­iv­no. I ka­da Mi­lo Đu­ka­no­vić iz­ja­vlju­je ka­ko „na­še član­stvo u NA­TO ni­je usmje­re­no pro­tiv bi­lo ko­ga, pa zna­či da ni­je usmje­re­no ni pro­tiv Ru­si­je” – on, na­pro­sto, go­vo­ri ne­i­sti­ne. Uz to, sve što či­ne cr­no­gor­ske vla­sti ni na ko­ji na­čin ne­će se od­ra­zi­ti, ja sam u to uvje­ren, na od­no­se dva na­ša istin­ski brat­ska na­ro­da. Tim pri­je što, ko­li­ko sam s ti­me upo­znat, po­li­ti­ka Đu­ka­no­vi­ća ne­ma po­dr­šku sta­nov­ni­štva.
●Opo­zi­ci­ja u Cr­noj Go­ri zah­ti­je­va sve­na­rod­ni re­fe­ren­dum oko stu­pa­nja u NA­TO. Vla­sti ima­ju dru­ga­či­ju tač­ku gle­da­nja. Šta Vi mi­sli­te o to­me?
– Re­fe­ren­dum pred­sta­vlja naj­vi­ši ob­lik de­mo­kra­ti­je, bez ika­kve sum­nje. Na Za­pa­du vo­le da po­le­mi­šu o de­mo­kra­ti­ji, a u stvar­no­sti je ne­što sa­svim dru­ga­či­je. Ako oni ni­je­su uvje­re­ni u po­zi­ti­van po njih re­zul­tat, oni ili ne da­ju da se ču­je glas na­ro­da, ili ga ig­no­ri­šu. Sta­nov­ni­štvo Kri­ma je na slo­bod­nom re­fe­ren­du­mu, u pri­su­stvu me­đu­na­rod­nih po­sma­tra­ča, iz­ra­zi­lo svo­ju že­lju da bu­de sa Ru­si­jom – a Za­pad za to i ne ha­je. Na Don­ba­su na­rod je u ogrom­noj ve­ći­ni iz­ra­zio svo­je opre­dje­lje­nje za ne­za­vi­snost – a za EU i SAD ta­kva či­nje­ni­ca kao da i ne po­sto­ji. Ri­ječ je o ti­pič­noj po­li­ti­ci du­plih stan­dar­da. Za­to, ka­da je tre­ba­lo oprav­da­ti ot­cje­plje­nje Ko­so­va od Sr­bi­je, Oba­ma je, po­zi­ra­ju­ći pred ka­me­ra­ma, iz­ja­vio da je ta­mo, na­vod­no, bio re­fe­ren­dum. Iako svi zna­ju da je to laž. Od­su­stvo že­lje da se ču­je mi­šlje­nje svo­ga na­ro­da o to­me – ko­jim pu­tem on tre­ba da ide da­lje – to je po­ka­za­telj stra­ha cr­no­gor­ske vr­hu­ške. Ona zna ka­ko će lju­di od­go­vo­ri­ti na pi­ta­nje – pri­sta­je li na­rod Cr­ne Go­re da bu­de u istom stro­ju sa oni­ma ko­ji su ne ta­ko dav­no na nje­ga ba­ca­li bom­be. Ona zna i da će se već sle­de­ćeg da­na, na­kon što na­rod na re­fe­ren­du­mu od­ba­ci ula­zak u NA­TO, po­ja­vi­ti pot­pu­no lo­gič­no pi­ta­nje svoj­stve­no sva­koj ze­mlji, po­seb­no onoj ko­ja se de­kla­ri­še kao de­mo­krat­ska – pi­ta­nje o smje­ni vla­sti. To je ta­ko­đe lo­gič­no i de­mo­krat­ski – ako su tvo­ju po­zi­ci­ju od­ba­ci­li, iz­vo­li, idi u stra­nu i otvo­ri put za one ko­ji i za­i­sta od­ra­ža­va­ju oče­ki­va­nja na­ro­da. A to će već bi­ti ka­ta­stro­fa i za Đu­ka­no­vi­ća lič­no, i za nje­go­ve ino­stra­ne men­to­re.
●Da li je Ru­si­ja sprem­na da sa svo­je stra­ne ga­ran­tu­je voj­nu ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re?
– Moj stav je da voj­na ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re, a, mo­gu­će i Sr­bi­je, ko­ju bi ga­ran­to­va­le Ru­si­ja, s jed­ne stra­ne, i NA­TO, s dru­ge, pred­sta­vlja ap­so­lut­no lo­gi­čan iz­laz iz na­sta­le si­tu­a­ci­je. Sma­tram da bi to, za oču­va­nje i raz­vi­tak dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re, bio ko­rak na­pri­jed. Ni­je ni­ka­kva taj­na da, stu­pa­ju­ći u NA­TO, vi fak­tič­ki se­be pri­si­lja­va­te na po­lu­ko­lo­ni­jal­ni sta­tus. Va­ma će na­re­đi­va­ti šta da či­ni­te, va­ši voj­ni­ci će bi­ti upu­ći­va­ni na sva mo­gu­ća kri­zna ža­ri­šta, a ame­rič­ki vla­sto­dr­šci su ve­li­ki maj­sto­ri da ih stva­ra­ju po ci­je­lom svi­je­tu. Mo­ra­će do­ći i do po­ve­ća­nja voj­nih iz­da­ta­ka zbog ku­po­va­nja na­tov­ske rat­ne teh­ni­ke. A i de­fi­ni­tiv­no će bi­ti uči­njen još je­dan ko­rak ka uru­ša­va­nju isto­rij­skih ve­za sa Sr­bi­jom. Po­di­je­li, pa vla­daj – to je prin­ci ko­jim Ame­ri­kan­ci ma­ni­pu­li­šu do sa­vr­šen­stva. Pa za­što on­da igra­ti po nji­ho­vim pra­vi­li­ma?
●Na ne­dav­nom su­sre­tu u Mo­skvi sa li­de­ri­ma DNP-a, Vi, kao li­der par­ti­je Ro­di­na, i Dmi­trij Ro­go­zin, kao njen osni­vač, po­zva­ni ste da po­sje­ti­te Cr­nu Go­ru. Od­mah na­kon to­ga, Va­ma i Ro­go­zi­nu, bez ob­zi­ra na nje­go­ve cr­no­gor­ske ko­ri­je­ne, za­bra­njen je ula­zak u Cr­nu Go­ru. Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te ta­kvu od­lu­ku cr­no­gor­skih vla­sti?
– To je još je­dan do­kaz ku­ka­vič­lu­ka. Vi­še od to­ga se tim po­vo­dom ne­ma šta re­ći. Upra­vo ta­ko, ka­ko se oni pla­še da or­ga­ni­zu­ju re­fe­ren­dum i ča­sno za­pi­ta­ju gra­đa­ne Cr­ne Go­re ka­kvo je nji­ho­vo mi­šlje­nje o stu­pa­nju u NA­TO, oni se bo­je i na­šeg po­ja­vlji­va­nja na Bal­ka­nu. Jer to će po­sta­ti evi­den­tan po­ka­za­telj da je Ru­si­ja pri­sut­na i da je sa cr­no­gor­skim na­ro­dom sprem­na da po­dr­ži nje­go­va stre­mlje­nja ka su­štin­skoj ne­za­vi­sno­sti. Za Đu­ka­no­vi­ća je to kao oštri­ca no­ža – jer je nje­mu po­sta­vljen pot­pu­no dru­ga­či­ji za­da­tak. Cr­no­gor­ske vla­sti se po­zi­va­ju na slu­čaj EU, ko­ja je uve­la ime Dmi­tri­ja Ro­go­zi­na na spi­sko­ve u okvi­ru sank­ci­ja. Ali, kao pr­vo, to je sa­svim ja­san po­ka­za­telj to­ga da vi već gu­bi­te ne­za­vi­snost. Đu­ka­no­vi­ću su na­re­di­li – on is­pu­nja­va. A, kao dru­go, uvo­de­ći ta­kve sank­ci­je cr­no­gor­ske vla­sti na­li­ku­ju na ak­tu­el­ni re­žim u Ki­je­vu. Pa i glo­bal­no gle­da­no, raz­li­ka iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i Po­ro­šen­ka ne po­sto­ji. Sa­mo što je ovaj dru­gi već pro­šao sve fa­ze su­no­vra­ta, ugu­rav­ši ze­mlju u rat i ra­su­lo, a vaš pre­mi­jer još ni­je. Ali je on već po­šao tom sta­zom.
V.RA­DE­NO­VIĆ


Zna­čaj­na sa­rad­nja sa DNP-om
●Vi ste ne­dav­no, u ime sve­ru­ske par­ti­je Ro­di­na, pot­pi­sa­li me­mo­ran­dum o sa­rad­nji sa De­mo­krat­skom na­rod­nom par­ti­jom. Ka­ko ocje­nju­je­te po­ten­ci­jal­ne mo­guć­no­sti me­đu­par­tij­ske sa­rad­nje?
– Na­ro­di na­ših ze­ma­lja uvi­jek su na­sto­ja­li da se dr­že za­jed­no. Pa bi­lo ka­kve gra­ni­ce iz­me­đu nas ko po­sta­vljao i u bi­lo ka­kve blo­ko­ve nas ma­mio. I mi će­mo bi­ti za­jed­no, bez ob­zi­ra na sve smi­ca­li­ce sa­da­šnjih cr­no­gor­skih vla­sti. Po­li­tič­ke par­ti­je, kao što je po­zna­to, pred­sta­vlja­ju je­dan od me­ha­ni­za­ma gra­đan­skog dru­štva, ko­je po­ve­zu­ju na­rod ne­po­sred­no, ne­za­vi­sno od to­ga ko je tre­nut­no na vla­sti. Mi će­mo do­bi­ja­ti in­for­ma­ci­je o ras­po­lo­že­nju na­ro­da Cr­ne Go­re, ka­ko se to već ka­že, „iz pr­ve ru­ke”, a va­ma će, si­gur­no, bi­ti pri­jat­no da se uvje­ra­va­te u to da je Ru­si­ja vaš sa­ve­znik, da ima­te pra­ve pri­ja­te­lje, ko­ji su uvi­jek sprem­ni da pru­že ru­ku po­mo­ći. U isto­ri­ja­tu par­ti­je Ro­di­na već po­sto­ji ta­kvo is­ku­stvo, pot­pi­si­va­nje slič­nih me­mo­ran­du­ma o sa­rad­nji. To­kom sa­mog po­čet­ka fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne ta­kva sa­gla­snost je pot­pi­sa­na sa krim­skom par­ti­jom Ru­sko je­din­stvo. Ka­sni­je, po­sli­je isto­rij­skog re­fe­ren­du­ma, upra­vo je li­der te par­ti­je Ser­gej Ak­sjo­nov po­stao šef Re­pu­bli­ke Krim, ko­ja se vra­ti­la u okvi­re Ru­si­je. Na­dam se da će pot­pi­si­va­nje me­mo­ran­du­ma sa DNP-om, ta­ko­đe, ima­ti ozbilj­ne ge­o­po­li­tič­ke re­zul­ta­te i da će do­ve­sti do oču­va­nja i učvr­šće­nja ru­skog mi­ra na Bal­ka­nu.