O
p­tu­žbe pro­tiv čla­no­va po­ro­di­ce pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ni­ka­da ni­je­su bi­le pred­met is­tra­ga u Cr­noj Go­ri, pi­še austrij­ski list Ti­ro­ler ta­ge­scaj­tung. U op­šir­noj ana­li­zi po­sve­će­noj de­se­to­go­di­šnji­ci re­fe­ren­du­ma na ko­jem je Cr­na Go­ra po­sta­le ne­za­vi­sna dr­ža­va uka­zu­je se na to da su i da­lje ak­tu­el­ne du­boke po­dje­le, kao i da se ve­ći­na gra­đa­na i da­lje pro­ti­vi ula­sku dr­ža­ve u NA­TO. Autor član­ka pod­sje­ća na po­ru­ke čel­ni­ka ne­ka­da­šnjeg su­ve­re­ni­stič­kog blo­ka da Cr­na Go­ra tre­ba da se okre­ne bu­duć­no­sti i da za­bo­ra­vi sta­re po­dje­le.
–Cr­na Go­ra je u de­set go­di­na ne­za­vi­sno­sti na­pra­vi­la ve­li­ki na­pre­dak u pri­bli­ža­va­nju Evrop­skoj uni­ji i NA­TO-u. Evrop­ska uni­ja pre­go­va­ra sa Pod­go­ri­com već u 22 od 35 po­gla­vlja, a dva su već pri­vre­me­no za­tvo­re­na. Upr­kos ja­kim pro­te­sti­ma Ru­si­je, NA­TO je sa Cr­nom Go­rom ne­dav­no pot­pi­sao pro­to­kol o učla­nje­nju. Ali, i po­red to­ga, Cr­na Go­ra je osta­la ras­po­lu­će­na ze­mlja. Ro­vo­vi se pro­te­žu duž et­nič­kih li­ni­ja. Sr­bi, ko­ji či­ne oko 30 od­sto sta­nov­ni­štva, i da­lje tu­gu­ju za sa­ve­zom sa Sr­bi­jom. Sr­bi u Cr­noj Go­ri su i pro­tiv ula­ska dr­ža­ve u NA­TO. Ukup­no gle­da­no, 48 od­sto gra­đa­na Cr­ne Go­re pro­ti­vi se ula­sku u Ali­jan­su –na­vo­di se u tek­stu austrij­skog li­sta.
Autor tek­sta pod­sje­ća da je Đu­ka­no­vić na če­lu dr­ža­ve još od 1991. go­di­ne, što kao pre­mjer, što kao pred­sjed­nik.
–Per­ma­nent­ne op­tu­žbe za ko­rup­ci­ju ni­je­su mu mo­gle ni­šta. Ita­li­jan­ski is­tra­žni or­ga­ni su sta­vi­li ad ak­ta op­tu­žni­ce pro­tiv Đu­ka­no­vi­ća zbog šver­ca ci­ga­re­ta u de­ve­de­se­tim go­di­na­ma, po­što je osum­nji­če­ni opet za­u­zeo po­lo­žaj pre­mje­ra i ti­me ste­kao imu­ni­tet. Op­tu­žbe pro­tiv čla­no­va nje­go­ve fa­mi­li­je ni­kad ni­su bi­le pred­met bi­lo ka­kve is­tra­ge. Ta­ko je nje­go­va se­stra Ana bi­la op­tu­že­na da je uze­la mi­to za pri­va­ti­za­ci­ju Te­le­ko­ma. Ni pro­ble­ma­tič­ne po­slov­ne prak­se Pr­ve ban­ke, u vla­sni­štvu Đu­ka­no­vi­će­vog bra­ta Aca, ni­kad ni­su bi­le pred­met is­tra­ge – pi­še u tek­stu.
Da­lje se na­vo­di da je Đu­ka­no­vić ne­dav­no uspio da pre­bro­di do sa­da naj­te­žu kri­zu Vla­de. No­vi­nar austrij­skog li­sta pod­sje­ća da je So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja, du­go­go­di­šnji ko­a­li­ci­o­ni part­ner pre­mi­je­ro­ve De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, u ja­nu­a­ru na­pu­sti­la ko­a­li­ci­ju. Na­vo­de da je Đu­ka­no­vić stvo­rio no­vi, ši­ro­ki sa­vez za­hva­lju­ju­ći to­me što je po­di­je­lio mi­ni­star­ske fo­te­lje ma­njim opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma. Autor ana­li­ze pre­do­čio je či­ta­o­ci­ma da opo­zi­ci­o­ni De­mo­krat­ski front pro­te­sti­ma tra­ži Đu­ka­no­vi­će­vu ostav­ku.
–Za raz­li­ku od Đu­ka­no­vi­ća, jed­nom Cr­no­gor­cu ipak ni­je uspje­lo da po­bjeg­ne od prav­de. Po­sled­nji pred­sjed­nik srp­sko-cr­no­gor­skog dr­žav­nog sa­ve­za Sve­to­zar Ma­ro­vić, po sve­mu su­de­ći, bio je šef jed­ne gru­pe ko­rum­pi­ra­nih lo­kal­nih po­li­ti­ča­ra u pri­mor­skom gra­du Bu­dvi. Od ma­hi­na­ci­ja­ sa ne­kret­ni­na­ma, ka­ko iz­gle­da, sta­vio je u džep ne­kih 15 mi­li­o­na eura. I naj­bli­ži čla­no­vi nje­go­ve fa­mi­li­je – brat, sin i kćer­ka –na­pu­ni­li su dže­po­ve. Po slo­vu do­go­vo­ra sa or­ga­ni­ma pra­vo­su­đa, Ma­ro­vić, du­go­go­di­šnji Đu­ka­no­vi­ćev naj­bli­ži sa­rad­nik, oti­ći će na če­tvo­ro­go­di­šnju ro­bi­ju – is­tak­nu­to je u tek­stu.
Autor ana­li­ze je pod­sje­tio da se 21. ma­ja 2006. go­di­ne 55,5 gra­đa­na Cr­ne Go­re iz­ja­sni­lo za ne­za­vi­snost, na­kon če­ga je par­la­ment 3. ju­na, na sve­ča­noj sjed­ni­ci, pro­kla­mo­vao ne­za­vi­snost ma­le bal­kan­ske dr­ža­ve sa oko 620.000 sta­nov­ni­ka, na­kon 88 go­di­na za­jed­ni­štva sa Sr­bi­jom u raz­li­či­tim dr­žav­nim for­ma­ma.
–Pred­stav­ni­ci Be­o­gra­da su ta­da iz­o­sta­li sa sve­ča­no­sti, iako su i ta­da­šnji pred­sjed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić i njen pre­mjer Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca cr­no­gor­skog po­ri­je­kla. Na­ci­o­nal­no-kon­zer­va­tiv­ni srp­ski po­li­ti­čar Ko­štu­ni­ca vo­dio je in­ten­ziv­nu kam­pa­nju pro­tiv ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re. Od­no­si sa Sr­bi­jom su za­hlad­nje­li, a tek ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je, po­sli­je smje­ne vla­sti u Be­o­gra­du 2012. go­di­ne, opet su nor­ma­li­zo­va­ni – kon­sta­tu­je no­vi­nar austrij­skog li­sta.
On pod­sje­ća i na po­da­tak da se na po­sled­njem po­pi­su sta­nov­ni­štva 2011. go­di­ne 45 od­sto gra­đa­na iz­ja­sni­lo kao Cr­no­gor­ci. Ci­ti­ra i iz­ja­vu isto­ri­ča­ra Šer­ba Ras­to­de­ra da je Cr­na Go­ra dr­ža­va sa­mo za pro­bra­ne, a da je raz­log to što ni­kad ni­je do­šlo do smje­ne vla­sti na iz­bo­ri­ma.
V.R.


KAS: Op­sta­nak vla­sti pod zna­kom pi­ta­nja zbog ko­rup­ci­je

Sta­njem u Cr­noj Go­ri de­set go­di­na na­kon ne­za­vi­sno­sti, kao i pro­ce­som NA­TO in­te­gra­ci­ja, ba­vi se i Fon­da­ci­ja „Kon­rad Ade­na­u­er”. Kon­sta­tu­ju da pri­stu­pa­nje NA­TO-u pred­vo­de cr­no­gor­ska vla­da i pre­mjer Mi­lo Đu­ka­no­vić.
–Upit­no je da li će ova vla­da po­sli­je iz­bo­ra u ok­to­bru 2016. go­di­ne osta­ti na vla­sti i na­sta­vi­ti do­sa­da­šnji pro­za­pad­ni kurs, po­seb­no sto­ga što pre­mi­je­ra i nje­go­vu par­ti­ju op­tu­žu­ju za te­šku ko­rup­ci­ju –na­vo­di se u tek­stu ko­ji pot­pi­su­ju Nor­bert Bek­man-Dir­kes, di­rek­tor KAS u Be­o­gra­du, Eve­lin Hefs, Šte­fan Ka­vol i Mi­li­ca Mi­ja­to­vić.
Ocje­nju­ju da bi par­la­men­tar­ni iz­bo­ri u ok­to­bru mo­gli bi­ti od­lu­ču­ju­ći za pi­ta­nje NA­TO in­te­gra­ci­ja.
–Pri­pad­ni­ci srp­ske ma­nji­ne, ko­ja či­ni sko­ro 29 od­sto sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re, ve­ćin­ski od­bi­ja­ju član­stvo u NA­TO-u jer sa Ali­jan­som ne po­ve­zu­ju od­bra­nu ne­go pr­ven­stve­no rat. Oni ni­su za­bo­ra­vi­li NA­TO bom­bar­do­va­nje Ju­go­sla­vi­je 1999. go­di­ne – pi­še, iz­me­đu osta­log, u tek­stu.