Vla­da Cr­ne Go­re je pod po­volj­nim uslo­vi­ma ri­je­ši­la stam­be­no pi­ta­nje su­di­je Ustav­nog su­da Ham­di­je Šar­ki­no­vi­ća na na­čin što je pred­vi­đe­na upla­ta ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne u iz­no­su od 9.986 eura, sa ro­kom do­spi­je­ća 120 mje­se­ci od da­na za­klju­če­nja ugo­vo­ra. To po­tvr­đu­je iz­vod iz ba­ze po­da­ta­ka Upra­ve za ne­kret­ni­ne, za List ne­po­kret­no­sti 4426, ko­ji se, iz­me­đu osta­log, od­no­si na imo­vi­nu Šar­ki­no­vi­ća, su­di­je Ustav­nog su­da od 2013. go­di­ne. Iz te do­ku­men­ta­ci­je pro­iz­i­la­zi da se dvo­so­ban stan po­vr­ši­ne 73 kva­dra­ta na­la­zi u pri­ze­mlju stam­be­ne zgra­de u Pod­go­ri­ci.
Da­tum upi­sa je 14. ok­to­bar 2014. go­di­ne, a na­vo­di se i da za tu imo­vi­nu po­sto­ji od­re­đe­na za­bi­lje­žba te­re­ta.
– Hi­po­te­ka UZZ 107/16, od 3. ok­to­bra 2016. go­di­ne – u ko­rist pro­dav­ca – po­vje­ri­o­ca dr­ža­ve Cr­ne Go­re – Vla­da Cr­ne Go­re. Dug 9.986,07 cen­ti, rok 12 mje­se­ci. Du­žnik Šar­ki­no­vi­oć Ham­di­ja. Za­bra­na otu­đe­nja i op­te­re­će­nja bez sa­gla­sno­sti po­vje­ri­o­ca – pro­dav­ca – na­vo­di se u ka­ta­star­skim po­da­ci­ma za List ne­po­kret­no­sti 4426 KO Pod­go­ri­ca 2.
Ako se su­ma iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra po­di­je­li sa bro­jem mje­seč­nih ra­ta ko­ji je na­zna­čen u ugo­vo­ru do­la­zi se do po­da­tka da će mje­seč­na ra­ta za su­di­ju Šar­ki­no­vi­ća iz­no­si­ti oko 83 eura.
Po po­da­ci­ma sa saj­ta Ustav­nog su­da, Šar­ki­no­vić je od 1991. go­di­ne do 1998. go­di­ne bio se­kre­tar Skup­šti­ne op­šti­ne Plav. Po­tom je do 2006. go­di­ne bio sa­vjet­nik mi­ni­stra prav­de, a od 2007. go­di­ne do 2013. go­di­ne sa­vje­to­vao je mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va. Kra­jem 2013. go­di­ne zva­nič­no je iza­bran za su­di­ju Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re.
Ova­kvo po­stu­pa­nje iz­vr­šne vla­sti Cr­ne Go­re upu­ću­je na sum­nju da rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba su­di­ja i tu­ži­la­ca ko­ri­sti da vr­ši po­li­tič­ki uti­caj na no­si­o­ce pra­vo­sud­nih funk­ci­ja.
Po ocje­ni po­li­tič­kog ana­li­ti­ča­ra Bo­ži­da­ra Čo­la­ko­vi­ća, ne­za­vi­snost sud­stva od po­li­tič­kog uti­ca­ja, u dru­štvi­ma ka­kvo je na­še, pro­ces je kon­ti­nu­i­ra­nog na­pre­do­va­nja i po­ste­pe­nog osva­ja­nja sve ve­ćeg ste­pe­na ne­za­vi­sno­sti. Pre­ma iz­vje­šta­ji­ma Evrop­ske ko­mi­si­je, ka­ko je pod­sje­tio, po­treb­ni ni­vo neo­p­ho­dan za član­stvo u EU još ni­je ni iz­bli­za do­stig­nut.
– Raz­lo­zi za spor na­pre­dak su broj­ni, a sva­ki od njih je, za­pra­vo, in­di­ka­tor ste­pe­na de­mo­kra­tič­no­sti i otvo­re­no­sti dru­štva. Kad se za­gre­be is­pod po­vr­ši­ne pro­e­vrop­ske i pro­re­form­ske re­to­ri­ke, ni­je te­ško uvi­dje­ti da se, shod­no na­sli­je­đe­noj ma­tri­ci iz pret­hod­nog dru­štve­nog ure­đe­nja, su­štin­ski sta­vlja znak jed­na­ko­sti iz­me­đu par­ti­je i dr­ža­ve. Bu­du­ći da tran­zi­ci­ja sko­ro ni u jed­nom seg­men­tu dru­štva ni­je spro­ve­de­na na vri­je­me i do kra­ja, pre­ma re­le­vant­nim kri­te­ri­ju­mi­ma iz upo­red­ne prak­se, ni pra­vo­sud­ni si­stem ni­je iz­u­ze­tak – ka­zao je Čo­la­ko­vić za „Dan”.
On je pod­sje­tio da su se čel­ni­ci su­do­va ne ta­ko dav­no mo­gli vi­dje­ti i na pred­iz­bor­nim sku­po­vi­ma vla­da­ju­će par­ti­je.
– U ta­kvom kon­tek­stu, sa­svim si­gur­no, ne­ma mje­sta ču­đe­nju zbog spo­ro­sti u usva­ja­nju i pri­mje­ni evrop­skih vri­jed­no­sti u po­gle­du ne­za­vi­sno­sti i sa­mo­stal­no­sti u od­lu­či­va­nju i, uop­šte, u po­sta­ja­nju tre­ćom gra­nom vla­sti u pu­nom ka­pa­ci­te­tu, ne sa­mo u for­mal­nom, ne­go i u su­štin­skom smi­slu – sma­tra Čo­la­ko­vić.
Po nje­go­vom su­du, rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja pod po­volj­nim uslo­vi­ma u kon­tek­stu ja­ča­nja in­sti­tu­ci­ja i ka­pa­ci­te­ta sva­ka­ko je ade­kva­tan po­tez. Ali, ka­ko je is­ta­kao, va­lja­lo bi is­pi­ta­ti ko­li­ko je „rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja pod po­volj­nim uslo­vi­ma“ za­pra­vo eufe­mi­zam za me­ha­ni­zam ko­rup­ci­je ko­jim ob­u­hva­će­ni dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci bi­va­ju „pa­ci­fi­ko­va­ni“ u mje­ri da svoj po­sao ne oba­vlja­ju po za­ko­nu i pra­vi­li­ma pro­fe­si­je, već po vo­lji onih ko­ji su im omo­gu­ći­li „rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja pod po­volj­nim uslo­vi­ma“.
– Broj­ni su slu­ča­je­vi u ko­ji­ma po­sto­ji sum­nja da se pod pla­štom re­to­rič­kog za­la­ga­nja za evrop­ske vri­jed­no­sti, pod ko­ji­ma se pod­ra­zu­mi­je­va stva­ra­nje ja­kih in­sti­tu­ci­ja ko­je bi tre­ba­lo da od­lu­ču­ju ne­za­vi­sno od po­li­tič­ke vo­lje, za­pra­vo ra­di­lo o ime­no­va­nju par­tij­skih ka­dro­va – ka­zao je Čo­la­ko­vić.
Ka­ko je za­klju­čio, si­gur­no je da kad oni ko­ji­ma je omo­gu­će­no da pod po­volj­nim uslo­vi­ma ri­je­še stam­be­no pi­ta­nje do­đu u si­tu­a­ci­ju da od­lu­ču­ju o po­stup­ci­ma onih ko­ji su im omo­gu­ći­li ta­ko­zva­ne „po­volj­ne uslo­ve” ne mo­gu bi­ti ne­pri­stra­sni.
Pod­sje­ti­mo, sta­no­ve ili stam­be­ne kre­di­te od Vla­de, shod­no od­lu­ci iza apri­la ove go­di­ne do­bi­li su vr­hov­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić, Zo­ri­ca Ko­va­če­vić, su­di­ja Vr­hov­nog su­da Ve­sna Be­go­vić, kao i funk­ci­o­ner BS-a Su­ljo Mu­sta­fić, o če­mu je „Dan” već pi­sao.
Na tom spi­sku su i vla­di­ni funk­ci­o­ne­ri Go­ran Ku­še­vi­ja, Mi­lo­rad Šće­pa­no­vić, Lji­lja­na To­ško­vić, Ne­ma­nja Kat­nić, Dar­ko Ko­nje­vić, Ma­ja Jo­va­no­vić, Dra­ga­na Đu­ra­no­vić, Sla­vi­ca La­ko­vić, am­ba­sa­dor u Ru­mu­ni­ji Mi­lan Be­go­vić, slu­žbe­ni­ca ANB Go­ran­ka Ser­ha­tlić, Sla­vi­ca Ba­jić i Ma­ja Jo­va­no­vić.
Je­dan stan je do­di­je­ljen i in­sti­tu­ci­ji pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re za rje­ša­va­nje stam­be­ne po­tre­be slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka ko­ji su ta­mo an­ga­žo­va­ni. M.V.


Fa­vo­ri­zo­va­će onog ko im je uči­nio uslu­gu

Po ocje­ni Bo­ži­da­ra Čo­la­ko­vi­ća, kod onih ko­ji­ma je omo­gu­će­no da pod po­volj­nim uslo­vi­ma ri­je­še stam­be­no pi­ta­nje oni ko­ji su im omo­gu­ći­li „po­volj­ne uslo­ve“ bi­će rav­no­prav­ni­ji i „jed­na­ki­ji” od dru­gih.
– To po­go­to­vo va­ži u dru­štvu ko­je se ne mo­že po­hva­li­ti isto­rij­skim is­ku­stvom po­sto­ja­nja ne­za­vi­snih in­sti­tu­ci­ja, a u ži­vom pam­će­nju ima, a pre­ćut­no i ba­šti­ni, me­ha­ni­zme funk­ci­o­ni­sa­nja to­ta­li­tar­nog dru­štva iz pro­šlog vi­je­ka. Ova­kva prak­sa, sa sta­no­vi­šta po­vje­re­nja u si­stem, mo­že bi­ti na­ro­či­to opa­sna u osje­tlji­voj obla­sti sud­stva – sma­tra Čo­la­ko­vić.


Ne­do­zvo­ljeni uti­caj vi­di i Evrop­ska ko­mi­si­ja

Pro­blem po­li­tič­kog uti­ca­ja na pra­vo­su­đe po­me­nut je i u po­sled­njem iz­vje­šta­ju Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku Cr­ne Go­re u pro­ce­su EU in­te­gra­ci­ja. Ka­ko se na­vo­di, na­kon amand­ma­na na Ustav Cr­ne Go­re 2013. go­di­ne, na­sta­vlje­ne su re­for­me usmje­re­ne na ja­ča­nje ne­za­vi­sno­sti pra­vo­su­đa i for­mal­no sma­nje­nje po­li­tič­kog ut­i­ca­ja na ime­no­va­nje vi­so­kih sud­skih i tu­ži­lač­kih funk­ci­o­ne­ra. Me­đu­tim, ka­ko je uka­za­no, po­ku­ša­ji po­li­tič­kog upli­ta­nja i da­lje pred­sta­vlja­ju pro­blem.
– Što se ti­če po­li­tič­kog uti­ca­ja na or­ga­ne za spro­vo­đe­nje za­ko­na i pra­vo­sud­ne or­ga­ne, čla­no­vi iz­vr­šne i za­ko­no­dav­ne gra­ne vla­sti ne tre­ba da se mi­je­ša­ju u ne­za­vi­sno funk­ci­o­ni­sa­nje pra­vo­sud­nog si­ste­ma – pi­še u iz­vje­šta­ju Evrop­ske ko­mi­si­je.
Kon­sta­to­van je od­re­đe­ni na­pre­dak u po­gle­du pre­ven­ci­je ko­rup­ci­je, u ot­kri­va­nju ne­pra­vil­no­sti u obla­sti ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja i pre­da­tim iz­ja­va­ma o imo­vi­ni, ali je pro­gres i da­lje ogra­ni­čen u obla­sti pre­ven­ci­je su­ko­ba in­te­re­sa i ne­pra­vil­no­sti u fi­nan­si­ra­njau po­li­tič­kih par­ti­ja.
– Sank­ci­je pred­vi­đe­ne za­ko­nom ni­su efek­tiv­no pri­mi­je­nje­ne ni u jed­noj obla­sti pre­ven­ci­je ko­rup­ci­je – oci­je­ni­la je Evrop­ska ko­mi­si­ja.