Iz No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je na­ja­vi­li su pro­te­ste zbog na­mje­re cr­no­gor­ske vla­sti da bez kon­sul­ta­ci­je gra­đa­na uve­de dr­ža­vu u NA­TO, dok je pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić sa­op­štio da će pred­log za­ko­na o ra­ti­fi­ka­ci­ji pro­to­ko­la o član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO usko­ro bi­ti upu­ćen Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Na­kon od­lu­ke ame­rič­kog Se­na­ta da ra­ti­fi­ku­je pro­to­kol, osta­lo je sa­mo da pred­sjed­nik SAD Do­nald Tramp to i pot­pi­še, te da Špa­ni­ja za­vr­ši pro­ces ra­ti­fi­ka­ci­je, či­me će kom­plet­na pro­ce­du­ra bi­ti okon­ča­na.
Pot­pred­sjed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Sla­ven Ra­du­no­vić ka­zao je da će bi­ti pro­te­sta, ma­da kri­mi­nal­ci­ma iz vla­sti ni­šta ni­je sve­to. Ka­ko je re­kao, ne zna­či im ni­šta ni vo­lja na­ro­da, ni štrajk gla­đu maj­ki.
– Ali, ne­ka či­ta­vi svi­jet vi­di šta na­rod Cr­ne Go­re mi­sli o to­me. To smo du­žni se­bi. Uosta­lom, pi­ta­nje je ka­ko će NA­TO funk­ci­o­ni­sa­ti u bu­duć­no­sti. Ne­ka i naš ot­por ma­kar ma­lo do­pri­ne­se po­ten­ci­jal­nom ras­pa­du Ali­jan­se. No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja je sa part­ne­ri­ma or­ga­ni­zo­va­la mno­go an­ti-NA­TO pro­te­sta, vi­še okru­glih sto­lo­va, pi­sa­la pi­sma po­je­din­ci­ma iz me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, me­đu ko­ji­ma i po­je­di­nim se­na­to­ri­ma. Ve­li­ki an­ga­žman ima­mo i kroz Uni­ju za ne­u­tral­nost. Ko to ne vi­di ili se pra­vi da ne zna, ni­je do­bro­na­mje­ran. A dru­gi – ni­ko, ni­šta. Ni­smo sve­mo­gu­ći. Pro­tiv nas ra­tu­je dr­ža­va svim sred­stvi­ma. Pri­slu­šku­ju nas, pod­me­ću nam, hap­se nas, blo­ki­ra­ju nam no­vac. A, svi sa­mo od nas oče­ku­ju ot­por. Mi smo tu uvi­jek, ali pri­ti­sni­te i dru­ge – na­veo je Ra­du­no­vić na svom FB pro­fi­lu.
Iz No­ve je ju­če sa­op­šte­no da že­le da Cr­nu Go­ru vra­te slo­bod­noj vo­lji nje­nih gra­đa­na i ta­ko je, od par­če­ta oba­le i te­ri­to­ri­je ko­ja slu­ži in­te­re­si­ma ve­li­kih si­la u NA­TO-u, pre­tvo­re u slo­bod­nu ze­mlju ko­ja bi bi­la voj­no ne­u­tral­na i ima­la ko­rekt­ne od­no­se sa svi­ma, od Ru­si­je i Ki­ne do SAD i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je.
– Pred na­ma je bru­tal­na anek­si­ja Cr­ne Go­re ko­ja je ot­po­če­la bom­bar­do­va­njem Cr­ne Go­re i Sr­bi­je 1999. go­di­ne i od ta­da se naš na­rod or­ga­ni­zu­je i pri­pre­ma za pru­ža­nje ot­po­ra u uslo­vi­ma oku­pa­ci­je. A što se ti­če od­no­sa pre­ma bu­du­ćem pri­su­stvu NA­TO voj­ni­ka na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re, oba­vje­šta­va­mo ih da će­mo pre­ma nji­ma is­ka­za­ti du­bo­ko pre­zre­nje na sva­kom mje­stu i ima­ti od­nos kao pre­ma sva­kom dru­gom oku­pa­to­ru. Ona­ko ka­ko smo is­pra­ti­li sve osva­ja­če, is­pra­ti­će­mo i NA­TO jer slo­bo­da je bi­la i osta­la vr­hov­na vri­jed­nost ovog na­ro­da – po­ru­ču­ju iz No­ve.
Se­nat SAD ra­ti­fi­ko­vao je u uto­rak Pro­to­kol za pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re u NA­TO. Za ra­ti­fi­ka­ci­ju pro­to­ko­la gla­sa­lo je 97 se­na­to­ra, dok su dvo­ji­ca bi­la pro­tiv.
Da je Vla­da sprem­na da upu­ti par­la­men­tu Pred­log za­ko­na o ra­ti­fi­ka­ci­ji pro­to­ko­la o član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO, i u na­red­nim da­ni­ma će od­lu­či­ti ka­da će to uči­ni­ti, po­ru­čio je pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić. On je re­kao da to mo­že bi­ti i pri­je okon­ča­nja svih ra­ti­fi­ka­ci­ja. Ka­zao je da je od­lu­ka Se­na­ta po­tvr­da in­te­gra­ci­o­nog pu­ta Cr­ne Go­re i re­for­mi ko­je je ostva­ri­la.
– Sa­da osta­je da se sa­če­ka da taj za­kon pot­pi­še ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Tramp. Ne bih že­lio da spe­ku­li­šem sa ro­ko­vi­ma, mi smo pot­pu­no rav­no­du­šni. Ono što je sa­svim iz­vje­sno je to da će Cr­na Go­ra sa­mi­tu u Bri­se­lu u ma­ju pri­su­stvo­va­ti kao pu­no­prav­na čla­ni­ca NA­TO-a – ka­zao je Mar­ko­vić.
Pred­sjed­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Mi­lo Đu­ka­no­vić re­kao je da iz­vje­sno i sa­da već do­gled­no član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u pred­sta­vlja naj­bo­lju vi­jest za dr­ža­vu u po­sled­nih de­set go­di­na. Ka­ko je ka­zao Đu­ka­no­vić, Cr­na Go­ra će, na­kon još ne­ko­li­ko teh­nič­kih pro­ce­du­ra u par pred­sto­je­ćih mje­se­ci, po­sta­ti pu­no­prav­na čla­ni­ca naj­pre­sti­žni­je i naj­moć­ni­je voj­ne po­li­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva.
– Bez ob­zi­ra na to što ni­jed­nog tre­nut­ka ni­je­sam sum­njao u po­sto­ja­nost ame­rič­ke po­dr­ške cr­no­gor­skoj evrop­skoj i evro­a­tlant­skoj ori­jen­ta­ci­ji, svi smo mo­ra­li pri­mi­je­ti­ti da je par objek­tiv­nih okol­no­sti otvo­ri­lo pro­stor za kon­fu­zi­ju i za ne­do­u­mi­cu – re­kao je Đu­ka­no­vić.
Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ivan Bra­jo­vić ka­zao je da ra­ti­fi­ka­ci­ja pro­to­ko­la u ame­rič­kom Se­na­tu pred­sta­vlja ve­li­ki tre­nu­tak za Cr­nu Go­ru.
– Kad se za­vr­ši sva ta pro­ce­du­ra, od­mah će­mo or­ga­ni­zo­va­ti sjed­ni­cu na ko­joj će se i cr­no­gor­ski par­la­ment iz­ja­sni­ti o tom pi­ta­nju. Ja to oče­ku­jem vr­lo br­zo, od­mah po is­pu­nje­nju ovih osnov­nih pred­u­slo­va – ka­zao je Bra­jo­vić.
So­ci­ja­li­stič­ka na­rod­na par­ti­ja po­zva­la je cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća da bu­de do­sle­dan i dr­ži do svo­je jav­no iz­go­vo­re­ne ri­je­či – da gra­đa­ni je­di­no na re­fe­ren­du­mu tre­ba da od­lu­če o član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO-u. Iz SNP-a ka­žu da, u kon­fu­znom si­ste­mu vri­jed­no­sti, ko­ji je kre­i­ra­la ak­tu­el­na vlast, ni­je ču­do što je Vu­ja­no­vić za­bo­ra­vio na da­to obe­ća­nje to­kom kam­pa­nje za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, da gra­đa­ni je­di­no na re­fe­ren­du­mu tre­ba da od­lu­če da li će Cr­na Go­ra bi­ti čla­ni­ca NA­TO ili ne.
– Po­zi­va­mo pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re da, u po­sled­njoj go­di­ni man­da­ta, bu­de do­sle­dan i dr­ži do svo­je jav­no iz­go­vo­re­ne ri­je­či. Ako već ne­ma sna­ge da od­lu­ču­je o bi­lo če­mu u De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta, on­da ma­kar tre­ba da sa­ču­va svo­je i do­sto­jan­stvo in­sti­tu­ci­je pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re – re­kla je port­pa­rol SNP-a Sne­ža­na Ka­lu­đe­ro­vić.
Pre­ma nje­nim na­vo­di­ma, re­fe­ren­dum o ula­sku u NA­TO ni­je po­tre­ban ni zbog Za­pa­da, ni zbog Is­to­ka, već pri­je i iz­nad sve­ga – zbog gra­đa­na Cr­ne Go­re. Stav SNP-a je, ka­ko je re­kla, ja­san – pro­ti­vi se pu­no­prav­nom član­stvu u NA­TO.
– Gra­đa­ni su, a ne bi­lo ko­ja par­ti­ja ili po­je­di­nac, vla­sni­ci Cr­ne Go­re i je­di­ni ima­ju pra­vo da na po­šte­nom i slo­bod­nom re­fe­ren­du­mu, kao te­melj­nom de­mo­krat­skom in­sti­tu­tu, uz pret­hod­nu objek­tiv­nu ras­pra­vu o svim ar­gu­men­ti­ma i po­sle­di­ca­ma, od­lu­če da li že­le pri­stu­pa­nje NA­TO voj­nom sa­ve­zu – na­ve­la je Ka­lu­đe­ro­vi­će­va.
Po­zi­tiv­na Cr­na Go­ra po­zdra­vi­la je od­lu­ku Se­na­ta SAD o ra­ti­fi­ka­ci­ji Pri­stup­nog pro­to­ko­la Cr­ne Go­re za ula­zak na­še ze­mlje u NA­TO. Ovo je zna­ča­jan dan za isto­ri­ju Cr­ne Go­re i nje­nu da­lju de­mo­kra­ti­za­ci­ju, na­ve­la je Azra Ja­sa­vić, vr­ši­lac du­žno­sti pred­sjed­ni­ka Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re. Ona je ka­za­la da su­štin­ske re­for­me u ze­mlji tek pred­sto­je.M.V.


Kne­že­vić: Otva­ra­ju no­vo rat­no ža­ri­šte

Li­der DNP-a i je­dan od čel­ni­ka DF-a Mi­lan Kne­že­vić ka­zao je da ra­ti­fi­ka­ci­ja pro­to­ko­la u ame­rič­kom Se­na­tu pred­sta­vlja uvod u anek­si­ju Cr­ne Go­re od NA­TO-a. On je po­zvao pred­stav­ni­ke dru­gih opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja da za­jed­no in­si­sti­ra­ju na isto­vre­me­nom or­ga­ni­zo­va­nju re­fe­ren­du­ma i pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra.
– Na­pra­sna za­in­te­re­so­va­nost Ve­li­ke Bri­ta­ni­je za evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je Cr­ne Go­re, i to u tre­nut­ku kad na­pu­šta­ju EU, pred­sta­vlja ja­san po­ka­za­telj, ne sa­mo o nji­ho­voj umi­je­ša­no­sti u „dr­žav­ni udar”, već o pa­nič­noj po­tre­bi da, pod­ri­va­ju­ći su­ko­be iz­me­đu Ru­si­je i SAD, otvo­re no­vo rat­no ža­ri­šte na za­pad­nom Bal­ka­nu – sma­tra Kne­že­vić.
Ka­ko je na­veo, isto­vre­me­no odr­ža­va­nje pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra sa re­fren­du­mom pred­sta­vlja ja­snu po­li­tič­ku plat­for­mu za iz­la­zak iz du­bo­ke kri­ze u ko­joj se na­la­zi­mo.
– Ima­ju­ći u vi­du jav­na za­la­ga­nja De­mo­kra­ta, De­mo­sa i So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je o neo­p­hod­no­sti or­ga­ni­zo­va­nja re­fe­ren­du­ma o učla­nje­nju Cr­ne Go­re u NA­TO, upu­ću­jem jav­ni po­ziv Alek­si Be­či­ću, Mi­o­dra­gu Le­ki­ću, Sr­đa­nu Mi­li­ću i Dri­ta­nu Aba­zo­vi­ću da, ko­ri­ste­ći sva ras­po­lo­ži­va de­mo­krat­ska sred­stva, za­jed­no in­si­sti­ra­mo na isto­vre­me­nom or­ga­ni­zo­va­nju re­fe­ren­du­ma i pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra – ka­zao je Kne­že­vić.


Stra­te­ški do­bra od­lu­ka

Do­bre su i oče­ki­va­ne vi­je­sti da je Se­nat SAD ra­ti­fi­ko­vao pro­to­kol. Vje­ru­je­mo da će i ova pri­ča ko­nač­no bi­ti za­vr­še­na i da će­mo mo­ći da se po­sve­ti­mo svim onim re­al­nim pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se Cr­na Go­ra su­o­ča­va, is­ta­kao je pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA Žar­ko Rak­če­vić.
– U okru­že­nju i svi­je­tu pu­nom iza­zo­va i is­ku­še­nja, za Cr­nu Go­ru je mno­go bo­lje da bu­de u dru­štvu tih 28 naj­ra­zvi­je­nih dr­ža­va. Član­stvo u NA­TO, kao i sto­li­ca na za­jed­nič­kom sto­lu, do­bra su šan­sa za sta­bil­nost i br­ži sve­u­ku­pan raz­voj. Bez eufo­ri­je, ali i ide­a­li­za­ci­je NA­TO-a, vje­ru­je­mo da je član­stvo – stra­te­ški do­bra od­lu­ka za Cr­nu Go­ru – na­veo je Rak­če­vić.
Ka­že da u ovom tre­nut­ku ne tre­ba gu­bi­ti iz vi­da da nam je „po­tre­ban ši­ri dru­štve­ni kon­sen­zus na pu­tu opo­rav­ka dru­štva, sa svim onim lju­di­ma ko­ji že­le do­bro Cr­noj Go­ri, ali i oni­ma ko­ji dru­ga­či­je vi­de spolj­no-po­li­tič­ke i bez­bjed­no­sne pri­or­te­te”.


Na­rod da od­lu­či

Po­li­ti­ka i stra­te­gi­ja od­bra­ne i bez­bjed­no­sti dr­ža­ve ne smi­je bi­ti pro­iz­vod br­zo­ple­tih po­te­za, in­spi­ri­sa­nih par­ti­ku­lar­nim in­te­re­si­ma bi­lo kog po­je­din­ca ili gru­pe lju­di, ko­ju, u od­re­đe­nom tre­nut­ku, za­pad­ne da vr­ši vlast, već bri­žlji­vo raz­mo­tre­no rje­še­nje naj­um­ni­jih i naj­struč­ni­jih čla­no­va dru­štve­ne za­jed­ni­ce, ko­je bi se kre­ta­lo u ko­or­di­na­ta­ma na­rod­ne vo­lje, po­ru­če­no je iz De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re.
– Zbog osje­tlji­vo­sti ovog pi­ta­nja, po­sve­će­no­sti naj­vi­šim de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma, me­đu ko­ji­ma vr­hov­no mje­sto za­u­zi­ma „vox po­pu­li – vox dei”, ali i sa pre­vas­hod­nim ci­ljem po­što­va­nja Usta­va Cr­ne Go­re, De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra je ne­sum­nji­vo opre­di­je­lje­na da se po ovom pi­ta­nju kon­sul­tu­ju gra­đa­ni pu­tem or­ga­ni­zo­va­nja re­fe­ren­du­ma, na ko­jem bi se od njih tra­žio od­go­vor na ja­sno i ne­su­ge­stiv­no po­sta­vlje­no pi­ta­nje „Da li ste za to da Cr­na Go­ra po­sta­ne pu­no­prav­na čla­ni­ca NA­TO-a” – re­kao je po­sla­nik De­mo­kra­ta Bo­ris Bog­da­no­vić.
Ka­ko sma­tra, od­go­vor na ova­kvo po­sta­vlje­no pi­ta­nje, ko­ji bi mo­rao bi­ti oba­ve­zu­ju­ći za sve bu­du­će dr­žav­ne pred­stav­ni­ke, bez ob­zi­ra na to iz ko­je par­ti­je do­la­zi­li ili ka­kav apri­or­ni stav ima­li pre­ma nje­mu, uti­re naj­po­u­zda­ni­ji put za vo­đe­nje po­li­ti­ke od­bra­ne i bez­bjed­no­sti dr­ža­ve.
– Sva­ko dru­go rje­še­nje, ko­je ne bi od­go­va­ra­lo ne­po­sred­no iz­ra­že­noj vo­lji gra­đa­na (no­si­la­ca su­ve­re­ni­te­ta), mo­glo bi vo­di­ti nji­ho­vom ne­za­do­volj­stvu i pro­du­blji­va­nju po­li­tič­ke kri­ze, što, u kraj­njem, ni­ko­me ne bi od­go­va­ra­lo, a naj­ma­nje sa­mim gra­đa­ni­ma – ka­že Bog­da­no­vić.


Kri­vo­ka­pić: Dr­ža­va ula­zi u vri­je­me re­da

Pu­no­prav­no član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u, na­kon ra­ti­fi­ka­ci­je Pro­to­ko­la u ame­rič­kom Se­na­tu, po­sta­je for­mal­nost, a dr­ža­va ula­zi u vri­je­me re­da, za­ko­na i raz­vo­ja, oci­je­nio je li­der So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Ran­ko Kri­vo­ka­pić.
Pre­ma na­vo­di­ma Kri­vo­ka­pi­ća, Cr­na Go­ra je za sto­lom sa naj­ra­zvi­je­ni­jim de­mo­kra­ti­ja­ma u svi­je­tu, sa naj­moć­ni­jim ze­mlja­ma već u ma­ju kao ma­la, ali rav­no­prav­na čla­ni­ca.
Ka­ko je re­kao, u Usta­vu i De­kla­ra­ci­ji o ne­za­vi­sno­sti „za­pi­sa­li smo evro­a­tlant­sku ori­jen­ta­ci­ju Cr­ne Go­re i po­ka­za­li da je to na­ša te­melj­na vred­no­sna od­red­ni­ca”.
– Za­to je osta­lo sa­mo da se ta od­lu­ka, na­kon što je svi na­ši part­ne­ri ve­ri­fi­ku­ju, po­tvr­di u par­la­men­tu. Ta od­lu­ka je na­ša me­đu­na­rod­na oba­ve­za, ona ni­je stvar in­ter­nih raz­i­gra­va­nja, već isto­rij­ski čin i od­lu­ka Cr­ne Go­re sa re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti – po­ru­čio je Kri­vo­ka­pić.


Na­sta­vi­ti pu­tem in­te­gra­ci­ja

Cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić ka­že da je ra­ti­fi­ka­ci­jom Pro­to­ko­la o cr­no­gor­skom pri­stu­pa­nju NA­TO-u u Se­na­tu SAD is­ka­za­no pri­zna­nje uspje­šno­sti in­te­gra­ci­o­ne dr­žav­ne po­li­ti­ke Cr­ne Go­re. Mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić sma­tra da se ra­ti­fi­ka­ci­jom pro­to­ko­la dr­ža­va pri­bli­ži­la is­pu­nje­nju naj­va­žni­jeg spolj­no­po­li­tič­kog pri­o­ri­te­ta – član­stva u Ali­jan­si. Na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor za NA­TO Dra­gan Pe­ja­no­vić na­veo je da je ra­ti­fi­ka­ci­ja pro­to­ko­la u ame­rič­kom Se­na­tu pri­zna­nje i po­dr­ška Cr­noj Go­ri da od­luč­no i sna­žno na­sta­vi pu­tem in­te­gra­ci­je i raz­vo­ja.
Šef di­plo­ma­ti­je Sr­đan Dar­ma­no­vić ka­zao je da je ra­ti­fi­ka­ci­ja Pro­to­ko­la u Se­na­tu ve­li­ki dan za Cr­nu Go­ru, jer su na­po­ri dr­žav­ne po­li­ti­ke do­bi­li po­tvr­du u naj­ve­ćoj svjet­skoj de­mo­kra­ti­ji.