Na ovim iz­bo­ri­ma Mi­lo Đu­ka­no­vić je kan­di­dat pro­šlo­sti, a ja, kao naj­mla­đi kan­di­dat – iako po­ro­di­čan čo­vjek – sku­pa sa no­vim li­ci­ma ko­ja pred­sta­vljam, kan­di­dat bu­duć­no­sti, sa­op­štio je u in­ter­vjuu za „Dan” čel­nik Pra­ve Cr­ne Go­re i kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Mar­ko Mi­la­čić.
– Iz­bor pred gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re je sto­ga lak­ši ne­go ika­da. Bi­ra­ju iz­me­đu pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti – ka­zao je Mi­la­čić.
●Za­što ste se kan­di­do­va­li za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re?
– Za­to što je neo­p­hod­no da za­šti­ti­mo jed­nu ve­li­ku ide­ju ko­ja je na otvo­re­nom uda­ru i spo­lja i iz­nu­tra. Cr­na Go­ra je na toj po­zi­ci­ji do sa­da ima­la fi­kus, a ova ze­mlja za­slu­žu­je da na nje­nom če­lu, na mje­stu pred­sjed­ni­ka, bu­de oso­ba sa ener­gi­jom i ha­ri­zmom, ja­snim sta­vo­vi­ma na sve na­ci­o­nal­ne te­me, na­po­kon oso­ba iz re­do­va no­ve ge­ne­ra­ci­je po­li­ti­ča­ra, ne­is­tro­še­nih i či­stih, bez po­li­tič­kih mr­lja. Tre­ba nam ener­gi­ja i stav, ne tre­ba nam opo­zi­ci­o­ni Fi­lip.
Pred­sta­vlja­ću ta­kvu ge­ne­ra­ci­ju, ta­kvu Cr­nu Go­ru – onu ko­ja se ne od­ri­če svog iden­ti­te­ta, ko­ja se ne sti­di da ka­že da go­vo­ri srp­skim je­zi­kom, Mi­tro­po­li­ju cr­no­gor­sko-pri­mor­sku sma­tra ka­non­skom, ču­va ći­ri­lič­no pi­smo, pro­ti­vi se NA­TO ko­lo­ni­za­ci­ji, ne pri­zna­je Ko­so­vo, bu­ni se pro­tiv sank­ci­ja Ru­si­ji, ali ko­ja, isto­vre­me­no, že­li naj­bo­lje, pri­ja­telj­ske od­no­se sa svi­ma u ze­mlji i u svi­je­tu, pot­pu­no po­štu­je i uva­ža­va sva­ko­ga, bez ob­zi­ra na po­li­tič­ko opre­dje­lje­nje, vje­ru i na­ci­ju. Ta­ko­đe, pred­sta­vljam no­vi ta­las po­li­ti­ča­ra ko­ji že­le sna­žan eko­nom­ski opo­ra­vak Cr­ne Go­re, okre­ta­nje do­ma­ćim fak­to­ri­ma raz­vo­ja, okre­ta­nje pro­iz­vod­nji i do­ma­ći­nu. Da­kle, po­nu­di­ću bor­bu pro­tiv uni­šta­va­nja eko­no­mi­je, ali i pro­tiv uni­šta­va­nja iden­ti­te­ta i du­hov­no­sti. Bra­ni­ću i bu­džet i Nje­go­ša. I eko­nom­ski stan­dard i Mar­ka Mi­lja­no­va. Sna­žno ću se za­la­ga­ti za oču­va­nje zdra­ve po­ro­di­ce kao istin­skog stu­ba dru­štva.
Ukrat­ko, kan­di­du­jem se da bih jed­nu ve­li­ku i vje­kov­nu ide­ju – Pe­tro­vi­ća i Mar­ka Mi­lja­no­va, dr­ža­vo­tvor­nu ide­ju ove ze­mlje, moć­nu ide­ju na­ših pre­da­ka po­nu­dio gra­đa­ni­ma u jed­nom no­vom du­hu, du­hu 21. vi­je­ka. Osa­vre­me­nje­nu, mo­der­nu, svje­žu, sa no­vim lju­di­ma, no­vim li­ci­ma i no­vom, ve­li­kom ener­gi­jom.
●Ka­ko tu­ma­či­te po­zi­ve jed­nog di­je­la opo­zi­ci­je da po­vu­če­te kan­di­da­tu­ru na­kon do­go­vo­ra da Mla­den Bo­ja­nić bu­de kan­di­dat ve­ćeg di­je­la opo­zi­ci­je?
– Ni­sam se kan­di­do­vao zbog ime­na, već zbog ide­ja, a vi­dim da se ov­dje kan­di­da­ti – pa i ja – po­zi­va­ju da od­u­sta­nu u ko­rist dru­gih kan­di­da­ta i ime­na, a ne ide­ja. To je, uz de­talj da ti po­zi­vi sti­žu pu­tem me­di­ja, neo­zbilj­no i dnev­no­po­li­tič­ki. Ušao sam u po­li­ti­ku du­go­roč­no i ne osvr­ćem se na ime­na; in­tre­su­ju me sa­mo ve­li­ke ide­je ko­je šti­tim sku­pa sa no­vom ge­ne­ra­ci­jom ne­is­tro­še­nih po­li­ti­ča­ra okre­nu­tih bu­duć­no­sti.
Još vi­še, ov­dje se sa­mo go­vo­ri o ime­ni­ma, a ni­ko od onih ko­ji po­zi­va­ju ne nu­di ja­san pred­sjed­nič­ki pro­gram o kru­ci­jal­nim pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču na­ših ve­li­kih na­ci­o­nal­nih te­ma. To ni­je mu­dro i ni­je zre­lo, a ja že­lim da se ba­vim mu­drom i zre­lom po­li­ti­kom.
Opet se nu­di ma­gla, opet se bje­ži od naj­va­žni­jih te­ma, opet se ono naj­va­žni­je – sta­vo­vi i uvje­re­nja – gu­ra­ju u dru­gi plan, opet se nu­de ne­prin­ci­pi­jel­ne ko­a­li­ci­je pod ko­ji­ma rop­će ide­ja, opet se pro­mo­vi­še duh sa­mo­po­ri­ca­nja, opet tr­pi Cr­na Go­ra, opet tr­pi – da uzmem nje­ga za pri­mjer – srp­ski na­rod, ko­ji naj­vi­še do­ti­ču te ve­li­ke te­me jer je naj­u­gro­že­ni­ji. Ne pri­sta­jem na to, ne pri­sta­jem na po­li­ti­ku bez ja­snih sta­vo­va. Du­bo­ko vje­ru­jem da je po­sao po­li­ti­ča­ra da ja­sno i gla­sno ka­že stav o naj­va­žni­jim te­ma­ma.
Ni­šta od to­ga ne ču­jem pri­li­kom tih po­zi­va­nja i do­zi­va­nja, ču­jem sa­mo flo­sku­le i ko­zme­ti­ku, a me­ne in­tere­su­ju prin­ci­pi i ide­je. Ne oba­zi­rem se, sto­ga, pre­vi­še na to, imam svo­ju ide­ju i bo­ri­ću se za nju dok sam živ, ja­sno i gla­sno, da me ču­ju ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, ne­go i mno­go da­lje od to­ga. U ovoj tr­ci, na­ža­lost, osim me­ne ne­ma kan­di­da­ta ko­ji se isto­vre­me­no bo­ri i pr­o­tiv do­ma­će uzur­pa­tor­ske eli­te i pro­tiv one glo­bal­ne, ko­ja kon­tro­li­še ovu lo­kal­nu. Da­kle, ne­ma pu­ne po­li­tič­ke po­nu­de, ni­ti bor­be za pu­no oslo­bo­đe­nje i de­mo­kra­ti­za­ci­ju. Za­to ne da ne­ću od­u­sta­ti, već do­da­jem gas u ovoj ve­li­koj bor­bi za ide­ju.
Da za­vr­šim, po­zi­ve na od­u­sta­ja­nje di­je­lom tu­ma­čim i kao dio sta­ri­jeg, ne­zdra­vog pro­ce­sa, gdje se no­vim ide­ja­ma i no­vim po­li­ti­ča­ri­ma, na­ro­či­to od sta­ri­jih, pro­fe­si­o­nal­nih, vje­či­tih po­li­ti­ča­ra, ne do­zvo­lja­va da re­me­te usta­lje­ne par­tij­ske mo­no­po­le. Mo­ja kan­di­da­tu­ra je di­je­lom i iz­raz po­bu­ne pro­tiv to­ga, po­bu­ne no­ve ge­ne­ra­ci­je lju­di i po­li­ti­ča­ra, da ne pri­hva­te dik­ta­te po­li­tič­ke ža­bo­kre­či­ne u ko­joj bi­ti­še­mo već tri de­ce­ni­je.
●DPS je kan­di­do­vao Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Mo­že­te li ga po­bi­je­di­ti?
– Na ovim iz­bo­ri­ma Mi­lo Đu­ka­no­vić je kan­di­dat pro­šlo­sti, a ja, kao naj­mla­đi kan­di­dat – iako po­ro­di­čan čo­vjek – sku­pa sa no­vim li­ci­ma ko­je pred­sta­vljam, kan­di­dat bu­duć­no­sti. Iz­bor pred gra­đa­ni­ma je sto­ga lak­ši ne­go ika­da. Bi­ra­ju iz­me­đu pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti, iz­me­đu kan­di­da­ta NA­TO-a i kan­di­da­ta ko­ji se bo­ri pro­tiv NA­TO-a, iz­me­đu po­ni­zno­sti i do­sto­jan­stva, iz­me­đu ono­ga ko­ji ša­lje u za­tvor i ono­ga ko­ji je bio u za­tvo­ru. Iz­me­đu čo­vje­ka ma­ri­o­ne­te i slo­bod­nog čo­vje­ka, iz­me­đu ono­ga ko­ji je po­ha­rao eko­no­mi­ju i ono­ga ko že­li da je ozdra­vi; iz­me­đu ono­ga ko uni­šta­va srp­ski je­zik i ono­ga ko­ji sto­ji na nje­go­vom bra­ni­ku; iz­me­đu ono­ga ko uni­šta­va ka­non­sku cr­kvu i ono­ga ko sma­tra da je ona stub na­še du­hov­ne i sva­ke dru­ge sta­bil­no­sti. Iz­me­đu ono­ga ko vo­di an­ti­srp­sku i an­ti­ru­sku hi­ste­ri­ju i ono­ga ko že­li brat­ske od­no­se sa Sr­bi­jom i Ru­si­jom; iz­me­đu ono­ga ko ma­ni­pu­li­še ma­nji­na­ma i ono­ga ko­ji ih sma­tra bra­ćom; iz­me­đu ono­ga ko ras­pi­ru­je kri­mi­nal­ne kla­no­ve i ono­ga ko se bo­ri pro­tiv njih...Iz­bor je, sto­ga, lak – nu­dim iskon­sku Cr­nu Go­ru, a Đu­ka­no­vić la­žni Mon­te­ne­gro.
Na kon­cu, da od­go­vo­rim na dru­gi dio pi­ta­nja – da li ga mo­gu po­bi­je­di­ti. Zar je te­ško slo­bod­nom čo­vje­ku po­bi­je­di­ti ne­slo­bod­nog? No, ni­je on to­li­ko bi­tan, bit­ni­ji su oni ko­ji nji­me upra­vlja­ju. Bo­ri­ću se pro­tiv ne­slo­bo­de, pot­pu­no.
●Šta naj­vi­še za­mje­ra­te Đu­ka­no­vi­ću?
– Što uni­šta­va Cr­nu Go­ru po na­lo­gu men­to­ra spo­lja fal­si­fi­ku­je je i ukra­ji­ni­zu­je. Ov­dje se tri de­ce­ni­je vr­ši ope­ra­ci­ja bez ane­ste­zi­je ka­ko bi i na ovom ma­le­nom, pre­li­je­pom pro­sto­ru pla­ne­te is­ko­ri­je­ni­li du­šu. Đu­ka­no­vić i nje­go­vi, u neo­pje­va­nom bjek­stvu od se­be sa­mih, ura­di­li su Cr­noj Go­ri pla­stič­nu ope­ra­ci­ju ka­ko bi joj iz­mi­je­ni­li lik i su­šti­nu. Cilj je oči­gle­dan i du­go­ro­čan: usred istog na­ro­da uba­ci­ti sje­me raz­do­ra, iz­vr­nu­ti isto­ri­ju, uki­nu­ti ide­ju o bor­bi za slo­bo­du, ubi­ti na­du u zdra­vu bu­duć­nost, osi­ro­ma­ši­ti i džep i du­šu.
Ne­će u to­me us­pje­ti, obe­ća­vam im u ime ogrom­nog bro­ja lju­di u ovoj ze­mlji, na­ro­či­to mla­dih, ko­ji ni­ka­da ne­će pri­sta­ti na to. Stvo­ri­će­mo zdra­vo dru­štvo i vra­ti­ti ovu ze­mlju se­bi.
M.VE­ŠO­VIĆ


Ne­ma mo­guć­no­sti za ra­si­pa­nje gla­so­va

●Ka­kva će bi­ti osnov­na po­ru­ka Va­še kam­pa­nje?
– Hra­bro. Do­sta je če­ka­nja. A imam i još jed­nu, ak­tu­el­nu: iza­đi­te ma­sov­no na iz­bo­re 15. apri­la i ne boj­te se ra­si­pa­nja gla­so­va, ka­ko po­je­di­ni, čak i u opo­zi­ci­ji, ma­ni­pu­la­tor­ski go­vo­re, jer mo­guć­nost ra­si­pa­nja gla­so­va ne po­sto­ji na iz­bo­ri­ma za pred­sjed­ni­ka po­što ne­ma cen­zu­sa i D`Ontovog ko­lič­ni­ka, već je sva­ki glas opo­zi­ci­ji glas ma­nje re­ži­mu. Gla­saj­te za ide­ju i ne­is­tro­še­ne, struč­ne i hra­bre lju­de, pu­ne ener­gi­je, ko­je pred­sta­vljam u ovoj iz­bor­noj tr­ci, a ko­ji se ne sti­de da ka­žu ko su i što su.