U to­ku je se­zo­na ber­be lo­vo­ro­vog li­sta na Pri­mor­ju, pa su vre­će pu­ne li­šća če­sta sli­ka ko­ja se mo­že vi­dje­ti po­red lo­kal­nih pu­te­va u Bo­ki Ko­tor­skoj. Ma­lo je mje­šta­na, i to onih sta­ri­jih, ko­ji se ba­ve ovim se­zon­skim po­slom. Sje­ča gra­na i sa­ku­plja­nje li­šća ni­je ni­ma­lo lak po­sao za mla­đe ge­ne­ra­ci­je, ne­na­vik­nu­te na fi­zič­ki rad, a ci­je­na od 0.50 eura za ki­lo­gram li­šća lo­vo­ra ni­je pre­vi­še pri­vlač­na za one ko­ji su na­vi­kli na br­zu i la­ku za­ra­du. Zbog to­ga se ovim ba­ve pri­pad­ni­ci sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je, ko­ji su is­ku­si­li ne­ma­šti­nu, na­vi­kli su na rad i vo­le da ra­de u pri­ro­di. Li­šće se kod nas ot­ku­plju­je za po­tre­be ra­di­o­ni­ce za eks­trakt bi­lja u Ko­sta­nji­ci, gdje se osim lo­vo­ra, pre­ra­đu­je i ka­du­lja i smi­lje, či­ja je se­zo­na ber­be već pro­šla.
– Li­šće lo­vo­ra se sa­ku­plja od 1. sep­tem­bra do 1. ju­na – ka­že Rat­ko Sa­mar­džić, vla­snik li­ni­je za pre­ra­du bi­lja, sa če­ti­ri de­ce­ni­je du­gim rad­nim is­ku­stvom u ovom po­slu, je­di­ni u Cr­noj Go­ri. Is­ti­če da je ma­lo do­ma­ćih lju­di ko­ji sa­ku­plja­ju bi­lje, jer za njih ovaj po­sao „ni­je is­pla­tiv”, ali ne i za lju­de sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re, ko­ji raz­mi­šlja­ju dru­ga­či­je.
– Ne­će ni­ko da ra­di ovaj po­sao, osim ne­ko­li­ko že­na iz Ko­tor­skog za­li­va ko­je se ovim ba­ve re­dov­no iz se­zo­ne u se­zo­nu. Zbog to­ga sam pri­nu­đen da an­ga­žu­jem rad­ni­ke sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re, oko 50 lju­di ra­di taj po­sao. Vre­će sa li­šćem ubra­nim u pod­nož­ju br­da Vr­mac ili u Ko­sta­nji­ci, gdje ima naj­vi­še sta­ba­la lo­vo­ri­ke, osta­vlja­ju po­red ce­ste, a naš ka­mi­on kru­ži za­li­vom, to­va­ri ih i do­vo­zi u Ko­sta­nji­cu – ob­ja­snio nam je Sa­mar­džić, ko­ji je uzeo kon­ce­si­je od Mi­ni­star­stva šu­mar­stva Cr­ne Go­re i po­sje­du­je do­zvo­le od Eko­lo­ške in­spek­ci­je.
Is­ti­če da nje­go­vi pro­iz­vo­di ne mo­gu da bu­du kon­ku­rent­ni oni­ma u Al­ba­ni­ji i Tur­skoj, gdje je ova dje­lat­nost raz­vi­je­na do te mje­re da su na hi­lja­de hek­ta­ra vje­štač­ki za­si­ja­ni ovim kul­tu­ra­ma – ne sa­mo lo­vo­rom, ne­go i la­van­dom, smi­ljem i ka­du­ljom (žal­fi­jom). S ob­zi­rom da je ci­je­na go­ri­va za po­tre­be pre­ra­de ta­mo jef­ti­ni­je, jer dr­ža­va re­fun­di­ra dio, jef­ti­ni­ja je rad­na sna­ga (ra­de de­set sa­ti za dnev­ni­cu od osam eura), a pla­ta od 210 eura za njih je pra­vo bo­gat­stvo, pri­vred­na kli­ma u Al­ba­ni­ji mno­go po­volj­ni­ja za pred­u­zet­ni­ke ko­ji se ba­ve pre­ra­dom bi­lja, pri­mje­ću­je Sa­mar­džić, ko­ji već ostva­ru­je po­slov­ne kon­tak­te sa ko­le­ga­ma iz ove su­sjed­ne ze­mlje. M.D.P.