Plju­vač­ne žli­je­zde (glan­du­lae sa­li­va­to­res s. oris), smje­šte­ne u usnoj du­plji, dio su di­ge­stiv­nog trak­ta, lu­če plju­vač­ku va­žnu za va­re­nje i gu­ta­nje hra­ne, go­vor, fi­zi­o­lo­ški či­ste usta i one su kao, uosta­lom, i osta­li or­ga­ni i te ka­ko pod­lo­žne bo­le­sti­ma. Ko­li­ko ima plju­vač­nih žli­je­zda i šta je nji­ho­va osnov­na fun­ki­ci­ja u in­ter­vjuu za „Dan” ob­ja­šnja­va mr sci. dr Ta­nja Bo­lje­vić, spe­ci­ja­li­sta mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je na Kli­ni­ci za ORL i MFH u Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re.
– Plju­vač­ne žli­je­zde se di­je­le na ve­li­ke i ma­le. Po­sto­je tri pa­ra ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda – do­u­šne, pod­vi­lič­ne i pod­je­zič­ne, dok ma­lih plju­vač­nih žli­je­zda ima mno­go vi­še, oko hi­lja­du. Ma­le plju­vač­ne žli­je­zde se na­la­ze oko usne šu­plji­ne i ždri­je­la, u pred­je­lu obra­za, nep­ca, usa­na, je­zi­ka, kao i u pred­je­lu zu­ba mo­la­ra. Sve plju­vač­ne žli­je­zde, ve­li­ke i ma­le, ima­ju svo­je iz­vod­ne ka­na­le ko­ji se otva­ra­ju u usnoj šu­plji­ni, ka­ko bi se plju­vač­ka ko­ju stva­ra­ju iz­lu­či­la u usnu šu­plji­nu. Plju­vač­ka ni­je pot­pu­no istih ka­rak­te­ri­sti­ka kod raz­li­či­tih žli­je­zda, ali je nje­na funk­ci­ja slič­na. Utvr­đe­no je da sa­stav plju­vač­ke va­ri­ra to­kom da­na i u za­vi­sno­sti od to­ga ko­ja se hra­na ko­ri­sti. Plju­vač­ka ima za­štit­ni efe­kat na slu­zni­cu usled gli­ko­pro­te­i­na i mu­ko­id­nih pro­du­ka­ta spre­ča­va­ju­ći isu­ši­va­nje slu­zni­ce usne du­plje to­kom di­sa­nja na usta. Šti­ti u od­re­đe­noj mje­ri slu­zni­cu od štet­nih efe­ka­ta iz du­van­skog di­ma i od dru­gih he­mij­skih sred­sta­va. Ka­ko je usna šu­plji­na u po­čet­nom di­je­lu or­ga­na za va­re­nje, en­zi­mi­ma ko­je lu­či, plju­vač­ka je bit­na za za­po­či­nja­nje ovog pro­ce­sa. Zna­čaj­na je za pro­ces žva­ka­nja, pri če­mu se for­mi­ra za­lo­gaj, ta­ko da olak­ša­va i pro­ces gu­ta­nja hra­ne. Plju­vač­ka ima i od­bram­be­nu ulo­gu zbog IgA an­ti­ti­je­la ko­je lu­či – ob­ja­šnja­va dok­tor­ka Bo­lje­vić.
Ko­je su naj­če­šće bo­le­sti plju­vač­nih žli­je­zda i ko­ji fak­to­ri do­vo­de do obo­lje­nja? U ko­jim slu­ča­je­vi­ma je neo­p­ho­dan ope­ra­tiv­ni za­hvat?
– Naj­če­šće bo­le­sti su sva­ka­ko za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda. Za­pa­lje­nja se uglav­nom ja­vlja­ju u do­u­šnoj (pa­ro­tid­noj) plju­vač­noj žli­je­zdi, rje­đe u osta­lim ve­li­kim, a po­seb­no ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Mo­gu se ja­vi­ti izo­lo­va­no ili u sklo­pu ne­kog dru­gog obo­lje­nja, naj­če­šće vi­ru­snog obo­lje­nja, ne­ri­jet­ko i bak­te­rij­skog, gdje usled ve­će gu­sti­ne plju­vač­ke do­la­zi do za­sto­ja se­kre­ta, a po­ne­kad i za­če­plje­nja ka­na­la. Sve ovo po­go­du­je raz­mno­ža­va­nju bak­te­ri­ja usled ne­mo­guć­no­sti oti­ca­nja plju­vač­ke i na­stan­ku oto­ka, bo­la, ote­ža­nog gu­ta­nja i po­ra­sta tje­le­sne tem­pe­ra­tu­re. U ova­kvim je slu­ča­je­vi­ma ne­kad po­treb­no pa­ci­jen­ta ope­ra­tiv­no zbri­nu­ti, ali pr­vo tre­ba po­ku­ša­ti sa kon­zer­va­tiv­nom te­ra­pi­jom. Od obo­lje­nja ko­ja se ja­vlja­ju u plju­vač­nim žli­je­zda­ma ni­je­su ri­jet­ki ni tu­mo­ri, kao i for­mi­ra­nje ka­me­na (po­seb­no u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma). Ova obo­lje­nja uglav­nom zah­ti­je­va­ju ope­ra­tiv­no li­je­če­nje.
Kod ko­jih plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja tu­mor i ko­li­ko su oni če­sti? Ko­ji su če­šći – be­nig­ni ili ma­lig­ni tu­mo­ri?
– Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda su ve­ći­nom be­nig­ni i ne­ma­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ge or­ga­ne. Be­nig­ni tu­mo­ri se uglav­nom ja­vlja­ju u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma, dok su ma­lig­ni tu­mo­ri če­šći u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Oko 70 do 80 od­sto tu­mo­ra u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su ma­lig­ni. Oko 80 od­sto tu­mo­ra u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su be­nig­nog ka­rak­te­ra. Ka­da su u pi­ta­nju ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde, be­nig­ni tu­mo­ri su naj­če­šće u do­u­šnim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u pod­je­zič­nim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Kod ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda ma­lig­ni tu­mo­ri su naj­če­šći u pod­je­zič­nim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u do­u­šnim plju­vač­nim žli­je­zda­ma.
Od be­nig­nih tu­mo­ra su naj­če­šći Mik­sni i Var­ti­nov tu­mor. Dok Var­ti­nov tu­mor ima ja­snu kap­su­lu i ne­ma ka­rak­te­ri­sti­ku da se tran­sfor­mi­še u ma­lig­ni, kod Mik­snog tu­mo­ra ne­ma ja­sne kap­su­le i po­sto­ji mo­guć­nost ma­lig­ne tran­sfor­ma­ci­je. Da­kle, je­di­ni si­gur­ni na­čin li­je­če­nja je ope­ra­tiv­ni. Kod be­nig­nih tu­mo­ra ope­ra­tiv­nim li­je­če­njem po­sti­že­mo pot­pu­no iz­lje­če­nje. Vr­lo ri­jet­ko, be­nig­ni tu­mo­ri mo­gu da po­sta­nu ma­lig­ni. Ta­ko­đe, ako se u pot­pu­no­sti ne uklo­ne mo­gu se vra­ti­ti (re­ci­di­vi­ra­ti) na istom, ili na ne­kom dru­gom mje­stu.
Ka­ko se li­je­če, ko­li­ki je ste­pen iz­lje­če­nja i ka­da je ope­ra­ci­ja je­di­ni li­jek?
– Ka­da su u pi­ta­nju ma­lig­ni tu­mo­ri u ovim re­gi­ja­ma, ra­di se o ve­o­ma agre­siv­nim tu­mo­ri­ma. Za raz­li­ku od be­nig­nih, oni ima­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ga tki­va i or­ga­ne i ti­me je prog­no­za znat­no lo­ši­ja. Mo­gu po­sto­ja­ti kar­ci­no­mi ko­ji su če­šći, ali i sar­ko­mi i broj­ni dru­gi. Ka­da je god mo­gu­će neo­p­hod­no je spro­ve­sti hi­rur­ško li­je­če­nje ko­je po­ne­kad zah­ti­je­va ope­ra­ci­ju i su­sjed­nih re­gi­ja, a ne­kad i žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca (bi­tan za mi­mi­ku). Po­red hi­rur­gi­je, neo­p­hod­no je spro­ve­sti ra­di­o­te­ra­pi­ju, čak i he­mi­o­te­ra­pi­ju, sve u za­vi­sno­sti ko­ji je tip ma­lig­nog tu­mo­ra. Ne­ka­da se pa­ci­jen­ti ja­ve u od­ma­kloj fa­zi bo­le­sti, ka­da se ope­ra­tiv­no li­je­če­nje ne mo­že spro­ve­sti (usled pro­ši­re­no­sti bo­le­sti ili lo­šeg op­šteg sta­nja pa­ci­jen­ta), pa se ta­da spro­vo­di ra­di­o­te­ra­pi­ja, ne­kad he­mi­o­te­ra­pi­ja, ili sa­mo simp­to­mat­ska te­ra­pi­ja. Da­kle, kod ma­lig­nih tu­mo­ra ste­pen iz­lje­če­nja za­vi­si od to­ga ko­ji je tip tu­mo­ra, kao i u ko­joj fa­zi bo­le­sti se pa­ci­jent ja­vio.
Da li se ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma mo­že li­je­či­ti sa­mo ope­ra­ci­jom. Ko­li­ko su to za­htjev­ni ope­ra­tiv­ni za­hva­ti?
– Ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma (si­ja­lo­li­ti­ja­za) se naj­če­šće ja­vlja u pod­vi­lič­noj žli­je­zdi (do 80 od­sto) usled po­lo­ža­ja nje­nog iz­vod­nog ka­na­la, kao spe­ci­fič­nog sa­sta­va sa­li­ve (plju­vač­ke). Rje­đa je po­ja­va ka­me­na u do­u­šnoj plju­vač­noj žli­je­zdi (ma­nje od 20 od­sto) ili pod­je­zič­noj (do je­dan od­sto). Naj­če­šće se ra­di o so­li­tar­nom ka­me­nu (oko 60 od­sto), rje­đe ih ima vi­še u jed­noj ili vi­še plju­vač­nih žli­je­zda. Ve­li­či­na ka­me­na mo­že bi­ti od ne­ko­li­ko mi­li­mi­te­ra, pa do dva, ri­jet­ko do tri cen­ti­me­tra. Uko­li­ko je ka­men ma­li i u bli­zi­ni otvo­ra ka­na­la u usnoj šu­plji­ni, mo­že se de­si­ti da se spon­ta­no eva­ku­i­še. Ne­ka­da pa­ci­jen­tu su­ge­ri­še­mo da ma­si­ra ka­nal, ne bi li do­šlo do eva­ku­a­ci­je ka­men­či­ća uz te­ra­pi­ju an­ti­bi­o­ti­ka. U no­vi­je vri­je­me se op­tič­kim in­stru­men­tom (en­do­skop­ski) ula­zi u žli­je­zdu kroz iz­vod­ni ka­nal i iz­va­di ka­men. Ope­ra­ci­ja se mo­že iz­vr­ši­ti pri­stu­pom kroz usta i uz lo­kal­nu ane­ste­zi­ju ako se ka­men na­la­zi u iz­vod­nom ka­na­lu. Me­đu­tim, uko­li­ko je ka­men ve­ći, u plju­vač­noj žli­je­zdi ili uda­ljen od otvo­ra, po­treb­no je spro­ve­sti ope­ra­ci­ju naj­če­šće pri­stu­pom kroz vrat. Ve­li­ki ka­men če­sto zah­ti­je­va od­stra­nje­nje ci­je­le žli­je­zde.
Ko­li­ka je uspje­šnost iz­lje­če­nja naj­če­šćih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda? U va­šoj prak­si da li je ne­ki slu­čaj obo­lje­nja bio po­seb­no iza­zo­van?
– Akut­na za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda su u ve­ći­ni slu­ča­je­va pot­pu­no iz­lje­či­va, dok se kod hro­nič­nih ra­di o du­go­roč­nom pro­ce­su li­je­če­nja ko­ji zah­ti­je­va po­vre­me­ne kon­tro­le. Do­bro­ćud­ni tu­mo­ri su u ve­ći­ni slu­ča­je­va po­ve­za­ni sa pot­pu­nim iz­lje­če­njem, dok je prog­no­za ma­lig­nih tu­mo­ra raz­li­či­ta (za­vi­si od ti­pa tu­mo­ra, fa­ze u ko­joj je ot­kri­ven, ste­pe­na pro­ši­re­no­sti, kao i na­či­na da­va­nja me­ta­sta­za). Uvi­jek je iza­zov ma­lig­ni tu­mor pa­ro­tid­ne plju­vač­ne žli­je­zde ko­ji zah­ti­je­va žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca, ko­ji kod pa­ci­je­na­ta do­vo­di do na­ru­že­no­sti i te­škog pri­hva­ta­nja ta­kvog sta­nja. Na­ro­či­to su iza­zov ova­kvi tu­mo­ri upra­vo zbog to­ga što u od­ma­kloj fa­zi mo­gu za­hva­ti­ti du­bo­ke struk­tu­re li­ca, vra­ta i gla­ve ko­je mo­gu bi­ti ži­vot­no ugro­ža­va­ju­će i zah­ti­je­va­ti re­kon­struk­ci­je, a to su za­htjev­ne ope­ra­ci­je.
Ka­ko bri­nu­ti o plju­vač­nim žli­je­zdi­ma, ka­ko ih ču­va­ti, na šta sva­ko tre­ba da obra­ti pa­žnju i ko­ji su to simp­to­mi ko­ji uka­zu­ju na ne­ki pro­blem?
– Da­kle, pri­je sve­ga mo­ra­mo bri­nu­ti o hi­gi­je­ni usne šu­plji­ne. Ka­ri­o­zni zu­bi ta­ko­đe mo­gu da do­pri­no­se po­ja­vi za­pa­ljen­skih pro­ce­sa. Usljed lo­še hi­gi­je­ne usne šu­plji­ne, stva­ra­ju se po­god­ni uslo­vi za raz­voj bak­te­ri­ja, ko­je pu­tem iz­vod­nih ka­na­la plju­vač­nih žli­je­zda mo­gu da do­ve­du do za­pa­ljen­skog pro­ce­sa u iz­vod­nom ka­na­lu ili u sa­moj žli­je­zdi. Usljed za­pa­ljen­skih pro­ce­sa u žli­je­zdi ili ka­na­lu ve­ća je vje­ro­vat­no­ća da do­đe i do for­mi­ra­nja ka­me­na u nji­ma. Ta­ko­đe, ne pre­po­ru­ču­je se kon­zu­mi­ra­nje du­van­skih pro­iz­vo­da i al­ko­ho­la u ve­ćim ko­li­či­na­ma.
Uko­li­ko pa­ci­jent pri­mi­je­ti u pred­je­lu usne šu­plji­ne, is­pred ili is­pod ušne školj­ke ili na vra­tu is­pod do­nje vi­li­ce, otok, bol, iz­ra­štaj ili iz­mi­je­nje­ni ob­lik žli­je­zde, bez raz­mi­šlja­nja tre­ba da se ja­vi na pre­gled iza­bra­nom lje­ka­ru, ko­ji će sam ili uz kon­sul­ta­ci­ju mak­si­lo­fa­ci­jal­nog hi­rur­ga po­sta­vi­ti pra­vu di­jag­no­zu i spro­ve­sti li­je­če­nje. Kod ma­lig­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda, upra­vo ja­vlja­nje do­sta ka­sno od po­ja­ve simp­to­ma ili zna­ko­va bo­le­sti do­pri­no­se lo­ši­joj prog­no­zi i ma­loj sto­pi pre­ži­vlja­va­nja. Ka­ko ne­ki ma­lig­ni tu­mo­ri do­u­šne plju­vač­ne žli­je­zde mo­gu da in­fil­tri­šu fa­ci­jal­ni ži­vac, uko­li­ko se pa­ci­jent asi­me­trič­no osmje­hu­je, ne mo­že da za­tvo­ri jed­no oko ili da na­be­re si­me­trič­no če­lo, to je znak da tre­ba od­mah da se ja­vi na pre­gled.
Lji­lja­na Mi­nić


Vi­ru­sna obo­lje­nja zbog od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je

Po­sto­je ne­ka obo­lje­nja ovih žli­je­zda sa ko­ji­ma se me­di­ci­na sko­ro sre­la?
– Sa no­vi­jim obo­lje­nji­ma, ili bo­lje re­če­no ri­jet­kim obo­lje­nji­ma ili oni­ma o ko­ji­ma se ma­lo zna su bo­le­sti u sklo­pu vi­ru­snih obo­lje­nja (ko­ja su usljed od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je kod dje­ce po­no­vo po­če­la da se po­ja­vlju­ju) ili u sklo­pu bak­te­rij­skih obo­lje­nja (kao što je tu­ber­ku­lo­za, si­fi­lis) ili ri­jet­ki ma­lig­ni tu­mo­ri ove re­gi­je sa re­la­tiv­nom lo­šom prog­no­zom – ka­že Ta­nja Bo­lje­vić.


Ma­lig­ni tu­mo­ri naj­če­šći kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na

Dok­tor­ka Bo­lje­vić uka­zu­je da ne po­sto­ji pra­vi­lo ja­vlja­nja od­re­đe­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda po po­lu i uz­ra­stu, ali mo­že­mo go­vo­ri­ti o ve­ćoj ili ma­njoj uče­sta­lo­sti.
– Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja­ju naj­če­šće u če­tvr­toj, pe­toj i še­stoj de­ce­ni­ji ži­vo­ta. Ma­lig­ni tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se naj­če­šće ja­vlja­ju kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na, dok su be­nig­ni tu­mo­ri naj­če­šće kod že­na mla­đih od 40 go­di­na. For­mi­ra­nje ka­me­na u plju­vač­nim žli­je­zda­ma je če­šće kod mu­ška­ra­ca ne­go kod že­na i to u sred­njim go­di­na­ma ži­vo­ta naj­če­šće. Za­pa­ljen­ski pro­ce­si se ja­vlja­ju u raz­li­či­tim uz­ra­sti­ma, u za­vi­sno­sti od uzroč­ni­ka za­pa­lje­nja – ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.


Otok ša­lje po­ru­ku upo­zo­re­nja

Otok u pred­je­lu re­gi­ja gdje su plju­vač­ne žli­je­zde ni­je uvi­jek znak nji­ho­vog obo­lje­nja, ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.
– Ka­da se po­ja­vi, po­treb­no je de­talj­nim pre­gle­dom pro­ci­je­ni­ti da li se ra­di o obo­lje­nju plju­vač­nih žli­je­zda, ili je otok dru­ge eti­o­lo­gi­je. Ka­ko se uz ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde na­la­ze i lim­fne žli­je­zde, otok mo­že bi­ti usljed nji­ho­vog uve­ća­nja u sklo­pu vi­ru­snog, bak­te­rij­skog, lim­fo­pro­li­fe­ra­tiv­nog obo­lje­nja ili je na­stao usljed in­fek­ci­je ko­ja po­ti­če od ka­ri­o­znih zu­ba. Ne­ke ab­nor­mal­no­sti krv­nih su­do­va se ta­ko­đe mo­gu is­po­lji­ti oto­kom. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti aler­gij­ske re­ak­ci­je ko­je se mo­gu ja­vi­ti oto­kom, a da ne bu­du pre­po­zna­te kao ta­kve. Ovo su sa­mo ne­ka od obo­lje­nja ko­je se mo­gu is­po­lji­ti oto­kom u pred­je­lu plju­vač­nih žli­je­zda – na­gla­ša­va Bo­lje­vić.