Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Branova žena ostala bez imovine od 460 hiljada * Za pobjedu u prvom krugu potrebno 160.000 glasova * Trećina prijava ostala neriješena * Tuže penzionere za dug sindikata * Branova žena ostala bez imovine od 460 hiljada * Pepeo i prašina * Kulturni rat za kontrolu oružja
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-04-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski:
– Gubljenje smisla života je najopasnija bolest.

Vic Dana :)

- Dobar dan, koliko košta ova sprava za mučenje?
- Gospodine, to Vam je burma!


Što radi babaroga prije spavanja?
Pogleda pod krevet da provjeri da nema Čak Norisa.

Što radi medvjed kad sretne Čak Norisa?
Legne i pravi se mrtav.

Zašto je Čak Noris najjači?
Zato što vježba dva dana dnevno.

Čak Noris može istovremeno, jednim prstom pritisnuti Ctrl+Alt+Del.

Čak Noris može po bojama sortirati crne olovke.

Kad je Bel izmislio telefon, već je imao dva propuštena poziva od Čaka Norisa.

Čak Noris ne može disati pod vodom, ali to svejedno radi.


Mujo je uspio osvoji Fatu nakon dugog nagovaranja, pa je povede u šetnju parkom. Zamisli se nešto Mujo, pa je pita:
- Jel’, bona, jesi’l ti ‘odala s nekim prije mene?







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Porodica JASMINA BOGUĆANIN SARVAN, AUTORKA BLOGA „ŠKOLA NEKUVANJA”, ZA „DAN” OTKRIVA ISTINE I ZABLUDE O VEGANSTVU I NAJAVLJJUJE RADIONICE U CRNOJ GORI
Život u skladu sa prirodom
Život u skladu sa prirodom
Po­sli­je tri go­di­ne, ot­ka­ko je na­pu­sti­la tra­di­ci­o­nal­ni na­čin is­hra­ne i pre­šla na si­ro­vo vo­će, po­vr­će i ora­ša­ste plo­do­ve, Ja­smi­na Bo­gu­ća­nin Sar­van je, ka­ko sa­ma tvr­di, po­sta­la pot­pu­no dru­ga oso­ba. Trud­no­ća to­kom ko­je je njen or­ga­ni­zam bur­no re­a­go­vao sva­ki put kad bi po­je­la sir, ma­jo­nez, me­so, pi­te ili ko­la­če na­tje­ra­la je da se okre­ne hra­ni iz pri­ro­de, o če­mu je 2015. de­talj­no pi­sa­la u knji­zi „Ka­ko zdra­vo smr­ša­ti”. Da­nas je, po­red Oli­ve­re Ro­sić, Ma­je Volk, Mar­ga­re­te Ve­sne, Sa­nje Ra­do­vić i na­še Sve­tla­ne Vu­ja­čić naj­po­zna­ti­ji pro­mo­ter si­ro­ve is­hra­ne u re­gi­o­nu. Njen blog „Ško­la ne­ku­va­nja” pred­sta­vlja bo­ga­tu ri­zni­cu ko­ri­snih sa­vje­ta, pri­ča i re­ce­pa­ta za sve one ko­ji bi že­lje­li da se upo­zna­ju sa naj­jed­no­stav­ni­jim na­či­nom is­hra­ne ko­ji obe­ća­va do­bro zdra­vlje i pro­mje­nu ži­vot­nih na­vi­ka.
Kod Ja­smi­ne je za tri go­di­ne do­šlo i do pro­mje­ne ži­vot­ne fi­lo­zo­fi­je. Taj put ni­je bio ni­ma­lo lak; iz­i­ski­vao je broj­na is­ku­še­nja, uspo­ne i pa­do­ve, tje­rao je da na­u­či ka­ko da se oslo­bo­di osu­đi­va­nja i osje­ti lju­bav pre­ma sve­mu što je okru­žu­je. Da­nas ka­že da je upra­vo bez­u­slov­na lju­bav uni­ver­zal­na isti­na neo­p­hod­na sva­kom čo­vje­ku da bi osje­tio istin­sko za­do­volj­stvo ži­vo­tom.
– U pret­hod­ne tri go­di­ne po­sta­la sam pot­pu­no dru­ga oso­ba, po­čev od fi­zič­kog iz­gle­da do du­šev­nog sta­nja – ka­že Ja­smi­na Bo­gu­ća­nin Sar­van za „Dan”. – Be­ne­fi­te ko­je mi je ve­gan­stvo do­ni­je­lo ne­mo­gu­će je na­bro­ja­ti, ali de­fi­ni­tiv­no naj­ve­ća pro­mje­na je za­do­volj­stvo sa­mim so­bom i onim što je­sam, kao i kon­stan­tan rad na se­bi. Ve­gan­stvo do­vo­di do ne­vje­ro­vat­ne ži­vot­ne di­na­mi­ke ko­ja je u isto vri­je­me i ja­ko li­je­pa i ja­ko te­ška, što naj­bo­lje zna­ju lju­di oko me­ne.
Pro­mje­na ži­vot­nih na­vi­ka iz­i­sku­je če­lič­nu vo­lju. Či­nje­ni­ca je da je vr­lo te­ško od­re­ći se tra­di­ci­o­nal­nog na­či­na is­hra­ne, ba­rem na bal­kan­skim pro­sto­ri­ma, jer je ri­tam ži­vo­ta ta­kav da nas upu­ću­je naj­vi­še na po­sao, a naj­ma­nje na zdra­vlje. Ko­ji su Va­ši prak­tič­ni sa­vje­ti, ka­ko bi to tre­ba­lo naj­be­zbol­ni­je da iz­ve­de­mo?
– To je pi­ta­nje od mi­li­on do­la­ra i re­dov­no pi­ta­nje na svim mo­jim ra­di­o­ni­ca­ma. U su­šti­ni, od­go­vor je ve­o­ma jed­no­sta­van - ni­šta ni­je te­ško ka­da čo­vjek ima do­bar raz­log za to. Po­sto­je tri raz­lo­ga ko­ja će vas si­gur­no „na­tje­ra­ti” da is­tra­je­te u svo­joj od­lu­ci. Zdrav­stve­ni, kad se bo­ri­te za ži­vot, jer to je naš glav­ni in­stinkt; ro­di­telj­stvo, jer kad že­na po­sta­ne maj­ka za­šti­ta nje­nog po­tom­stva po­sta­je pri­mar­na i on­da se „po­pa­le sve lam­pi­ce”, pa je ve­ći­ni ma­ma va­žni­je šta će dje­ci da­ti da je­du a ne da li ima pra­ši­ne. Naj­zad, tre­ći raz­log ko­ji je sve če­šći me­đu mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma je etič­ki, od­no­sno svi­jest o to­me da ni­jed­no ži­vo bi­će ne bi tre­ba­lo da bu­de ubi­je­no da bi­smo mi ima­li obrok.
Da li ste uspje­li da iz­bjeg­ne­te upa­da­nje u zam­ku da ci­je­lom svom okru­že­nju otvo­re­no za­mje­ra­te što je i da­lje na tra­di­ci­o­nal­nom na­či­nu is­hra­ne?
– Ni­ko ne us­pi­je u to­me, to je fa­za ko­ju svi mo­ra­ju da pro­đu i daj Bo­že da je pro­đu i odu iz nje gla­vom bez ob­zi­ra, jer smo svi u toj fa­zi uža­sni. Pot­pu­no smo ne­svje­sni da smo ta­da isti kao i svi dru­gi ko­ji je­du mr­tve ži­vo­ti­nje, sa­mo što ih mi ne je­de­mo, ali smo kao dje­ca kad ima­ju bom­bo­nu i na­bi­ja­ju dru­gi­ma na nos što je oni ne­ma­ju. Ja sam re­la­tiv­no br­zo iza­šla iz te fa­ze. Sva­ko ima pra­vo na iz­bor i svi mi sno­si­mo po­slje­di­ce svo­jih iz­bo­ra, a to nam je svi­ma u isto vri­je­me i naj­ve­ća na­gra­da i naj­ve­ća ka­zna.
Na­pu­sti­li ste grad­sku sre­di­nu i pre­se­li­li se sa su­pru­gom i kćer­ki­com u pri­ro­du, ži­vi­te u brv­na­ri, te­ži­te ka to­me da se hra­ni­te is­klju­či­vo onim što sa­mi pro­iz­ve­de­te... Ko­li­ko je u da­na­šnje vri­je­me te­ško pro­mi­je­ni­ti na­čin ži­vo­ta iz ko­ri­je­na i „pre­se­li­ti se” vi­jek una­zad?
– Moj ži­vot je po­stao kon­stant­na pro­mje­na. Vo­lim da ka­žem da sam za ovih 30 go­di­na ima­la 30 ži­vo­ta, i ko zna još ko­li­ko me če­ka. Pro­šle go­di­ne bi­la sam že­na sa se­la, se­ljan­ka, i to je naj­ljep­ša go­di­na mog ži­vo­ta do sa­da: pot­pu­no je­din­stvo sa pri­ro­dom, sa sa­mom so­bom, sa lju­di­ma oko me­ne, čak i sa gra­dom kad sam od­la­zi­la na ra­di­o­ni­ce, osje­ća­la sam ne­iz­mjer­nu lju­bav pre­ma svim ži­vim bi­ći­ma i za­hval­na sam Bo­gu na to­me. Na­pi­sa­la sam knji­gu „Po­vra­tak se­bi - pri­ruč­nik za ži­vot u skla­du sa pri­ro­dom”, u ko­joj je opi­sa­no sve kroz šta smo kao po­ro­di­ca pro­šli i kroz šta će si­gur­no pro­ći sva­ko ko se od­lu­či na ovaj ko­rak. Jer, ni­je baš sve sjaj­no ni idi­lič­no u pri­ro­di. Ali, na­rav­no, opet je ljud­ski fak­tor „iza­zov” čak i u šu­mi, da­le­ko od gra­da. U gra­do­vi­ma čo­vjek ima pro­blem bu­ke, kri­mi­na­la, na­si­lja, sa­o­bra­ća­ja, a u šu­mi to su lju­di ko­ji iz ho­bi­ja ubi­ja­ju dru­ga ži­va bi­ća. Onaj ko ra­di na se­bi na­u­či da ne po­sto­je ide­al­ni spo­lja­šnji uslo­vi, već da sa­mo mo­že­mo mi da ih po­stig­ne­mo unu­tar se­be. On­da po­sta­ne sve­jed­no da li ste u gra­du ili u šu­mi, jer je mir u na­ma sa­mi­ma. Ne bih re­kla da smo oti­šli vi­jek una­zad, mo­žda sa­mo po­la vi­je­ka; ima­mo stru­ju za osnov­ne po­tre­be (si­ja­li­ce, pum­pa za vo­du, in­ter­net), ima­mo iz­vor­sku vo­du na če­smi.
Sa ko­jim si­rov­nja­ci­ma iz re­gi­o­na sa­ra­đu­je­te i da li mi­sli­te da je vaš na­čin ži­vo­ta za ne­ke lju­de po­stao bi­znis?
– Sa­ra­đu­jem sa Oli­ve­rom Ro­sić, že­nom ko­ja je pr­va u Sr­bi­ji po­če­la sa si­ro­vom hra­nom i kod ko­je je i Ma­ja Volk išla da uči. Oli­ve­ra je sim­bol ve­gan­stva u re­gi­o­nu i ne­ko ko je moj naj­ve­ći uzor, jer je pri­je sve­ga iz­u­ze­tan čo­vjek. Na­ža­lost, jed­nom di­je­lu po­zna­tih „si­rov­nja­ka” ve­gan­stvo je po­sta­lo bi­znis. Ve­gan­stvo je no­vi mejnstrim, sve vi­še uzi­ma ma­ha i ne­ki mi­sle: „Za­što ne na­pla­ti­ti ra­di­o­ni­ce po 50 eura, kad je ne­što ‘in’ ili si, ne daj Bo­že, bo­le­stan?!” Moj kraj­nji cilj je da ra­di­o­ni­ce bu­du pot­pu­no bes­plat­ne, da bi lju­di mo­gli da osta­ve ono­li­ko nov­ca ko­li­ko im du­ša na­la­že, baš kao što pro­da­jem i knji­ge ko­je pi­šem - sve uz do­bro­volj­nu do­na­ci­ju. Vo­lje­la bih da fik­sna ci­je­na ne po­sto­ji, jer ovo je zna­nje ko­je je po­treb­no svi­ma, bez ob­zi­ra na nov­ča­nu moć.
Sne­ža­na Mol­do­van


Daj­te dje­ci vo­će, a ne kro­a­sa­ne

U ci­je­lom re­gi­o­nu, na ni­vou mi­ni­star­sta­va zdra­vlja, po­sto­ji pred­log da ki­o­sci sa br­zom hra­nom i gric­ka­li­ca­ma bu­du iz­ba­če­ni iz kru­ga ško­la, jer su dje­ca po­sta­la go­ja­zna od naj­ra­ni­jeg do­ba i zbog to­ga sve bo­le­šlji­vi­ja. Ko­ji su be­ne­fi­ti si­ro­ve hra­ne za dje­cu pred­škol­skog i škol­skog uz­ra­sta?
– Vo­lje­la bih da ta ini­ci­ja­ti­va uro­di plo­dom. Moj stav je da bi dje­ca tre­ba­lo da bu­du na si­ro­voj ili ve­ćin­ski si­ro­voj is­hra­ni još od za­če­ća. To je naj­bo­lji mo­gu­ći be­ne­fit za njih, jer ne­će ima­ti pro­ble­me sa ko­ji­ma se da­nas su­o­ča­va­mo. Ni ja kao di­je­te ni­sam ima­la „pro­ble­me” od čo­ko­lad­nih kro­a­sa­na i rol vir­šli, ali u pu­ber­te­tu i ka­sni­je stva­ri se ma­ni­fe­stu­ju na fi­zič­kom ni­vou.


Ško­la ne­ku­va­nja u CRNOJ GORI

Od idu­ćeg vi­ken­da pa sve do kra­ja mje­se­ca Ja­smi­na će or­ga­ni­zo­va­ti tro­ča­sov­ne ra­di­o­ni­ce u Bu­dvi (14. apri­la), Pod­go­ri­ci (22. apri­la) i Her­ceg No­vom (29. apri­la). Po­la­zni­ci­ma ko­ji mo­gu da se pri­ja­ve sla­njem mej­la pre­ko „Ško­le ne­ku­va­nja” će, ka­že, pr­ven­stve­no pre­ni­je­ti lju­bav i po­zi­tiv­nu ener­gi­ju, i ujed­no ih pod­u­či­ti pri­pre­mi si­ro­vih obro­ka.
– Na ra­di­o­ni­ca­ma pri­ča­mo o ži­vo­tu, o si­ro­voj hra­ni, o dje­ci, o pri­rod­nom ro­di­telj­stvu, o to­me ka­ko se no­si­ti sa oko­li­nom... Mo­je ra­di­o­ni­ce su kao naj­bo­lji iz­la­zak na ka­fu sa dru­ga­ri­com. Za­jed­no pra­vi­mo naj­u­ku­sni­je mo­gu­će slat­ki­še i je­de­mo ko­li­ko ho­će­mo, bez gri­že sa­vje­sti. Pi­je­mo ka­fu u ko­joj ne­ma ka­fe. Pri­ča­mo o to­me ka­ko de­ko­ri­sa­ti tor­te, šta je po­treb­no od ala­ta, da li je neo­p­hod­no bi­ti na 100 po­sto si­ro­voj is­hra­ni, ka­ko naj­lak­še pre­ći na istu, ka­ko uve­sti što vi­še si­ro­vog vo­ća i po­vr­ća u dje­či­ju is­hra­nu, ka­da za­po­če­ti sa ko­jim na­mir­ni­ca­ma... Dje­ca su do­bro­do­šla, čak i po­želj­na na mo­jim ra­di­o­ni­ca­ma, jer uz nji­ho­ve vri­jed­ne ru­či­ce sve je uku­sni­je i ljep­še.


Hra­na u li­je­če­nju pso­ri­ja­ze

Is­ku­stva lju­di ko­ji pre­đu na si­ro­vu hra­nu, baš kao i lju­di ko­ji se du­go go­di­na kon­ti­nu­i­ra­no i ozbilj­no ba­ve jo­gom, po­ka­zu­ju da su uspje­li da iz­li­je­če broj­ne hro­nič­ne bo­le­sti sa­vre­me­nog do­ba, od hi­per­ten­zi­je do ne­kih auto­i­mu­nih bo­le­sti. Ja­smi­na 17 go­di­na bo­lu­je od pso­ri­ja­ze i u raz­go­vo­ru za „Dan” 2015. ot­kri­la je da su joj se po­sli­je pre­la­ska na si­ro­vu hra­nu pro­mje­ne na ko­ži u ve­li­koj mje­ri po­vu­kle. Na pi­ta­nje da li je ova auto­i­mu­na bo­lest za nju da­nas pro­šlost, Ja­smi­na od­go­va­ra:
– Pso­ri­ja­za, mo­ja vjer­na dru­ga… Na­u­či­la sam da ne po­sto­ji ča­rob­na pi­lu­la za izlje­če­nje svih bo­le­sti. Ni si­ro­va hra­na ni­je ta ča­rob­na pi­lu­la, ko­li­ko god da sam pri­je tri go­di­ne sli­je­po vje­ro­va­la da je­ste. Bo­lest je sta­nje uma, a ti­je­lo to ma­ni­fe­stu­je. Pso­ri­ja­za ne­sta­ne ka­da sam pot­pu­no do­bro u gla­vi i ka­da su spo­lja­šnji uslo­vi ide­al­ni (mo­re, sla­na vo­da, sun­ce), ali i te ka­ko zna da se vra­ti i da me pod­sje­ti kad kre­nem stran­pu­ti­com. Mo­je lič­no is­ku­stvo je da iz­li­je­če­nje svih bo­le­sti po­ti­če iz gla­ve: kad is­kon­tro­li­še­mo um i na­še mi­sli, tad sve bo­le­sti ne­sta­ju. Hra­na je sa­mo po­moć u sve­mu to­me.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"