Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da Šuć­ko Ba­ko­vić je na­kon spro­ve­de­nog po­stup­ka u Gim­na­zi­ji „Pe­tar Pe­tro­vić Nje­goš” u Danilovgradu, utvr­dio da se ne po­štu­je ustav­na ga­ran­ci­ja ka­da je rav­no­prav­nost ći­ri­li­ce i la­ti­ni­ce u pi­ta­nju, ali i da ista ni­je na va­ljan na­čin prav­no ope­ra­ci­o­na­li­zo­va­na i za­kon­ski kon­kre­ti­zo­va­na. U mi­šlje­nju om­bud­sma­na is­ti­če se da su upra­vo tim po­vo­dom dali pre­po­ru­ku nad­le­žnim or­ga­ni­ma da nor­ma­tiv­no ure­de i kon­kre­ti­zu­ju ovu ustav­nu ga­ran­ci­ju i na­čin nje­nog ostva­ri­va­nja.
Om­bud­sman je upu­tio pre­po­ru­ku Mi­ni­star­stvu pro­svje­te u ko­joj se na­vo­di da u oba­vje­šte­nji­ma i in­for­ma­ci­ja­ma ko­je upu­ću­ju obra­zov­no-vas­pit­nim usta­no­va­ma rav­no­prav­no ko­ri­ste i ći­ri­li­cu i la­ti­ni­cu.
– Po­treb­no je da pre­du­zmu mje­re i rad­nje u ci­lju oču­va­nja ći­ri­lič­nog pi­sma i obez­bi­je­de da obra­zov­ne usta­no­ve u svo­jim sa­op­šte­nji­ma i oba­vje­šte­nji­ma upo­tre­blja­va­ju i ći­ri­lič­no pi­smo. Da pre­du­zmu ak­tiv­no­sti ka­ko bi se jav­na oba­vje­šte­nja za uče­ni­ke i na­stav­ni­ke is­pi­si­va­la/štam­pa­la i na ći­ri­lič­nom pi­smu. Da ško­la pro­mo­vi­še i pod­sti­če ak­tiv­no uče­šće uče­ni­ka u do­no­še­nju od­lu­ka o svim pi­ta­nji­ma ko­ja se njih ti­ču, da omo­gu­ći uče­nič­kom par­la­men­tu, kao pred­stav­nič­kom ti­je­lu dje­ce, da iz­ra­zi sta­vo­ve uče­ni­ka i uzme u ob­zir nji­ho­ve pred­lo­ge uz du­žnu pa­žnju – na­vo­di om­bud­sman.
Za­štit­nik je na osno­vu utvr­đe­nih či­nje­ni­ca usta­no­vio da je pri­li­kom obi­lje­ža­va­nja Da­na ško­le ne­ko­li­ko de­se­ti­na uče­ni­ka iz­ra­zi­lo svoj stav u ve­zi sa upo­tre­bom ći­ri­lič­nog pi­sma u JU Gim­na­zi­ja „Pe­tar Pe­tro­vić Nje­goš“ u Da­ni­lov­gra­du.
-Za­pa­ža se da se tim po­vo­dom pro­fe­sor ma­te­ma­ti­ke obra­tio di­rek­to­ri­ci ško­le u na­mje­ri da se odo­bri kao oba­ve­zni iz­bor­ni sa­dr­žaj „Ći­ri­li­ca na­še pi­smo“. Na­ve­de­ni sa­dr­žaj ni­je odo­bren od ti­ma ško­le, a iz Za­vo­da za škol­stvo su u do­pi­su na­ve­li da ne sma­tra­ju da je oprav­da­no nu­di­ti taj sa­dr­žaj. Pri­li­kom po­sje­te ško­li za­štit­nik je usta­no­vio, a što je po­tvr­di­la i di­rek­to­ri­ca ško­le u svom iz­ja­šnje­nju, da se sva oba­vje­šte­nja u ško­li pi­šu la­ti­ni­com, da su nat­pi­si u ho­lu ta­ko­đe uglav­nom is­pi­sa­ni la­ti­ni­com, iz­u­zev na­gra­de Ok­to­ih, ko­ja je na ći­ri­li­ci – na­vo­di se u mi­šlje­nju om­bud­sma­na.
Om­bud­sman is­ti­če da je 131 uče­nik pot­pi­sao pe­ti­ci­ju da se u ško­lu uve­de iz­bor­ni „Ći­ri­li­ca na­še pi­smo”, na­kon što je to pro­fe­sor ma­te­ma­ti­ke J.B. pred­lo­žio.
– Nje­gov pred­log od­bi­jen je od ti­ma ško­le jer kao pro­fe­sor ma­te­ma­ti­ke ne po­sje­du­je od­go­va­ra­ju­će kva­li­fi­ka­ci­je, ni­ti je pri­lo­žio do­kaz o na­knad­noj obu­ci. Ak­tiv pro­fe­so­ra cr­no­gor­skog-srp­skog, bo­san­skog, hr­vat­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti ne sma­tra da za tim sa­dr­ža­jem ima po­tre­be u ško­li. Utvr­đe­no je da se pro­fe­sor J.B. obra­tio Za­vo­du za škol­stvo za oda­bir oba­ve­znog iz­bor­nog sa­dr­ža­ja „Ći­ri­li­ca na­še pi­smo“ i da je od Za­vo­da za škol­stvo do­bio od­go­vor da ne sma­tra­ju da je nje­gov za­htjev oprav­dan. Pri­mje­ću­je se da su na saj­tu ško­le, na ko­jem se na­la­ze raz­ne i ko­ri­sne in­for­ma­ci­je, za­stu­plje­na oba pi­sma, što za­štit­nik po­zdra­vlja. Na odjelj­ku saj­ta E-knji­ge na­la­ze se broj­na knji­žev­na dje­la po­zna­tih knji­žev­ni­ka, ko­ja se ko­ri­ste u na­sta­vi i ko­ja su pri­ka­za­na i ći­ri­li­com i la­ti­ni­com. Ustav­na ga­ran­ci­ja rav­no­pra­vo­sti ći­ri­lič­nog i la­ti­nič­nog pi­sma sa­dr­ža­na je u od­red­bi čla­na 13 st. 2 Usta­va Cr­ne Go­re, ko­jom je pro­pi­sa­no da su ći­ri­lič­no i la­ti­nič­no pi­smo rav­no­prav­ni, što pod­ra­zu­mi­je­va da su oba pi­sma ma­tič­na i da ni­jed­no od njih ne­ma ka­rak­ter po­moć­nog pi­sma. Oba, da­kle, ima­ju isti dig­ni­tet. Ta­kvo ustav­no od­re­đe­nje je ra­zu­mlji­vo, jer su ći­ri­li­ca i la­ti­ni­ca kao dva tra­di­ci­o­nal­na pi­sma dio kul­tur­nog bo­gat­stva i sa­stav­ni dio slo­je­vi­tog iden­ti­te­ta na pro­sto­ru Cr­ne Go­re – is­ti­če se u mi­šlje­nju.
D.B.