Pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta dok­to­ra me­di­ci­ne Mi­le­na Po­po­vić Sa­mar­džić ka­za­la je za „Dan” da su u Cr­noj Go­ri u 2017. go­di­ni 404 spe­ci­ja­li­zan­ta i je­dan broj dok­to­ra me­di­ni­ce mje­seč­no za­ra­đi­va­li sa­mo 550 eura. Ona je is­ta­kla da se osta­lim lje­ka­ri­ma pla­te kre­ću u ra­spo­nu od 630 eura, ko­li­ko pri­ma spe­ci­ja­li­sta u In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje, do 1.600 eura ko­je za­ra­đu­je spe­ci­ja­li­sta sa 22 go­di­ne is­ku­stva i 200 pre­ko­vre­me­nih rad­nih sa­ti. Pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta dok­to­ra me­di­ci­ne ra­da po­ja­sni­la je da se su­ma od 880 eura ne­tač­no pred­sta­vlja kao za­ra­da, jer je 550 eura pla­ta, a 330 je na­kna­da za odvo­je­ni ži­vot.
– Di­rek­tor Fon­da zdrav­stva Se­ad Čir­gić upor­no iz­bje­ga­va da ob­ja­sni šta sve ula­zi u za­ra­du lje­ka­ra ko­ji pri­mi 1.300 ili 1.600 eura. Šta je sa osta­lim za­ra­da­ma. Ra­ni­je je Čir­gić iz­nio po­dat­ke o 100 naj­ve­ćih za­ra­da, šta je sa 500 ili 1.000 naj­ni­žih? U 2017. ima­li smo ukup­no 1.660 lje­ka­ra i pod­jed­na­ko tre­ba bri­nu­ti o svim spe­ci­ja­li­sti­ma i mla­dim dok­to­ri­ma. Za­što se jav­ni funk­ci­o­ne­ri i dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci an­ga­žu­ju do­pun­ski ka­da pre­đu 40 ča­so­va pre­ko­vre­me­nog ra­da, ko­ji je za­ko­nom ogra­ni­čen, dok su lje­ka­ri pri­nu­đe­ni da ra­de i po 200 ča­so­va pre­ko­vre­me­no po ta­ri­fa­ma pre­ko­vre­me­nog ra­da ko­je su ni­že od ta­ri­fa do­pun­skog ra­da. Za­kon de­fi­ni­še mak­si­mum 40 ča­so­va pre­ko­vre­me­no, a ko­le­ge ra­de po 200 ča­so­va, iako im se ta­kav rad pla­ća pot­pu­no isto. Či­nov­ni­ci­ma i slu­žbe­ni­ci­ma se pla­ća po ta­ri­fa­ma za do­pun­ski rad i to je re­gu­li­sa­no za­seb­nim ugo­vo­rom i te ta­ri­fe su ve­će. Ov­dje se ra­di o kla­sič­nom ro­bo­vla­sni­štvu i za­to smo od Mi­ni­star­stva ra­da zah­ti­je­va­li da ovu oblast re­gu­li­še no­vim za­ko­nom o ra­du, ali su oni to od­bi­li – is­ti­če Po­po­vić Sa­mar­džić.
Di­rek­tor Fon­da za zdrav­stvo Se­ad Čir­gić ka­zao je za „Dan” da se pre­ma Gran­skom ko­lek­tiv­nom ugo­vo­ru za zdrav­stve­nu dje­lat­nost, ko­ji se pri­mje­nju­je od ma­ja 2016. go­di­ne, ko­e­fi­ci­jen­ti za lje­ka­re kre­ću u ra­spo­nu od 8,25 do 10,50 i 11.
– Naj­ni­ži ko­e­fi­ci­jent – 8,25 od­no­si se na dok­to­re me­di­ci­ne i iza­bra­ne dok­to­re me­di­ci­ne (bez spe­ci­ja­li­za­ci­je), ko­jih je ukup­no 541. Ko­e­fi­ci­jent od 10,50 od­no­si se na naj­slo­že­ni­je spe­ci­ja­li­stič­ke po­slo­ve (po­slo­vi u in­ten­ziv­noj, po­lu­in­ten­ziv­noj nje­zi, ope­ra­ci­o­nim sa­la­ma, on­ko­lo­gi­ji, ra­di­o­lo­gi­ji, i dr.) Ko­e­fi­ci­jent – 11 od­no­si se na lje­ka­re sub­spe­ci­ja­li­ste ko­ji oba­vlja­ju uže spe­ci­ja­li­stič­ke po­slo­ve (kar­di­o­hi­rur­gi­ja, ne­fro­lo­gi­ja, ge­ne­ti­ka i dr). Ko­e­fi­ci­jent 10,50 ima 466 lje­ka­ra, a ko­e­fi­ci­jent 11 njih 125. U za­ra­de za­po­sle­nih u JZU, po­red re­dov­nog ra­da, ula­ze i pra­znič­ni rad, pre­ko­vre­me­ni rad, de­žur­stva, pri­prav­nost, sti­mu­la­ci­ja, men­tor­stvo, na­uč­no i struč­no zva­nje, na­kna­da za rad u kon­zi­li­ju­mu, ugo­vo­ri o do­pun­skom ra­du i osta­le na­kna­de za rad u raz­li­či­tim ko­mi­si­ja­ma for­mi­ra­nim na osno­vu pro­pi­sa iz obla­sti zdrav­stve­ne za­šti­te i zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja. Pro­sječ­na za­ra­da lje­ka­ra u do­mo­vi­ma zdra­vlja i ZHMP za no­vem­bar 2017. go­di­ne iz­no­si­la je 853,60 eura, dok je pro­sječ­na za­ra­da lje­ka­ra u bol­ni­ca­ma i Za­vo­du za tran­sfu­zi­ju 1.089,01, što či­ni pro­sjek od 987,72 eura na ni­vou zdrav­stve­nog si­ste­ma. Naj­ni­ža za­ra­da lje­ka­ra u zdrav­stvu Cr­ne Go­re je 531 euro, a naj­ve­ću za­ra­du od 2.320 ima lje­kar iz KCCG. Pla­tu od 550 eura ima 290 lje­ka­ra – is­ti­če Čir­gić.
D.B.


Čir­gić: 134 spe­ci­ja­li­sta za­ra­đu­ju 1.500

Di­rek­tor Fon­da zdrav­stva ka­zao je da je od 290 lje­ka­ra, njih oko 30 bi­lo od­sut­no sa po­sla usled pri­vre­me­ne spri­je­če­no­sti za rad (bo­lo­va­nje).
– U cje­lo­kup­nom zdrav­stve­nom si­ste­mu, za no­vem­bar 2017. go­di­ne, 134 za­po­sle­na ostva­ri­la su za­ra­du od pre­ko 1.500 ura, dok je za 693 za­po­sle­na is­pla­će­na za­ra­da pre­ko 1.000 eura. Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje sma­tra da i da­lje tre­ba tra­ži­ti rje­še­nja za po­ve­ća­nje za­ra­da zdrav­stve­nih rad­ni­ka, po­seb­no ako na­ve­de­ne ko­e­fi­ci­jen­te upo­re­di­mo sa ko­e­fi­ci­jen­ti­ma da­tim kroz Za­kon o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru za ra­zna sa­vjet­nič­ka mje­sta jer se ra­di o si­ste­mu na ko­jem je ve­li­ko op­te­re­će­nje i ve­li­ka od­go­vor­nost za oba­vlje­ni po­sao. Pri­tom se po­seb­na pa­žnja tre­ba obra­ti­ti na lje­ka­re ko­ji oba­vlja­ju naj­slo­že­ni­je po­slo­ve kao i na sred­nji me­di­cin­ski ka­dar – po­ru­ču­je Čir­gić.


Ni­kad pre­ko 750 eura

Spe­ci­ja­li­sta nik­šić­kog Do­ma zdra­vlja Jo­van Utje­ši­no­vić ka­zao je za „Dan” da jav­nost tre­ba da zna da su osnov­na pla­ta i za­ra­da dva raz­li­či­ta poj­ma i nji­ma se la­ko mo­že ma­ni­pu­li­sa­ti. On na­vo­di da ve­ći­na lje­ka­ra pri­ma naj­vi­še 750 eura, a ne iz­me­đu 1.500 i 3.000 eura, ka­ko na­vo­de iz Fon­da zdrav­stva.
– Ni­je nor­mal­no da ko­e­fi­ci­jent spe­ci­ja­li­ste (šest go­di­na naj­te­žeg fa­kul­te­ta, če­ti­ri-pet go­di­na spe­ci­ja­li­za­ci­je bu­de – 10, a su­di­je op­štin­skog su­da ili po­sla­ni­ka bu­de 24). Da li iko sum­nja da je od­go­vor­nost bi­lo ko­je pro­fe­si­je ve­ća od lje­kar­ske. Za­što se mi­ni­star­stvo i Fond ne osvr­nu na po­ra­zan po­da­tak mla­dih ko­le­ga ko­ji su umr­li to­kom ra­da, ne do­če­kav­ši pen­zi­ju. Zna­te li ko­li­ko je lje­ka­ra na ko­ji­ma po­či­va zdrav­stve­ni si­stem obo­lje­lo od akut­nih i hro­nič­nih bo­le­sti. Kao spe­ci­ja­li­sta pluć­nih bo­le­sti (20 go­di­na) ni­ka­da ni­je­sam do­bio pla­tu ve­ću od 750 eura – po­ru­ču­je Utje­ši­no­vić.