Lje­kar To­mi­slav Mi­ko­vić, za­po­slen u bar­skoj Hit­noj po­mo­ći, na­pad­nut je u sri­je­du oko 16 ča­so­va pri­li­kom in­ter­ven­ci­je kod Do­ma uče­ni­ka u Ba­ru. Ka­ko ka­že, na­kon te­le­fon­skog po­zi­va da na trav­nja­ku le­ži N.N. li­ce u ne­svje­snom sta­nju, za­jed­no sa teh­ni­ča­rom M.C. i vo­za­čem E.T. oti­šao je na in­ter­ven­ci­ju. Od stra­ne dva ne­po­zna­ta li­ca sta­ro­sti 16–17 go­di­na, ko­ja su se za­te­kla u bli­zi­ni, za­do­bio je vi­še uda­ra­ca u pred­je­lu gla­ve. Lje­kar je na­pad istog da­na pri­ja­vio po­li­ci­ji.
– Na­kon te­le­fon­skog po­zi­va, sa teh­ni­ča­rom i vo­za­čem po­šao sam na in­ter­ven­ci­ju, i na pro­sto­ru u bli­zi­ni Do­ma uče­ni­ka, na trav­nja­ku smo za­te­kli li­ce ko­je je bi­lo u ne­svje­snom sta­nju. Ka­ko to li­ce ni­je htje­lo da po­đe sa na­ma u Hit­nu da mu ta­mo uka­že­mo po­moć, ja sam uzeo mo­bil­ni te­le­fon ka­ko bih sni­mio nje­go­vu po­vre­du iz­nad oka. U tom mo­men­tu pri­šao mi je je­dan od mla­di­ća iz gru­pe u ko­joj je bi­lo njih 15-ak, i re­kao mi da spu­stim i uga­sim te­le­fon. Za­mo­lio sam ga da me pu­sti da ra­dim, ali su oni na­sta­vi­li sa pro­vo­ci­ra­njem i do­ba­ci­va­njem. Re­kao sam mu da ću po­zva­ti po­li­ci­ju, a on mi je pri­šao s le­đa i sti­snu­tom pe­sni­com me uda­rio u pred­je­lu li­je­vog uha. Na­rav­no, osje­tio sam jak bol i zu­ja­nje, i kre­nuo da bje­žim, a on je po­šao za mnom. Ubr­zo je do­šlo još jed­no li­ce iz te gru­pe, su­sti­glo me i uda­rilo pe­sni­com u pred­je­lu de­snog uha. Na sre­ću, ja sam ipak uspio da po­bjeg­nem, ali me pri­je to­ga uda­rio još jed­nom u gla­vu. Bio sam u šo­ku, ni­sam pri­mi­je­tio mo­je ko­le­ge, i mi­slim da su oni osta­li sa pa­ci­jen­tom – ka­že Mi­ko­vić i na­gla­ša­va da je ju­če ci­je­li dan pre­spa­vao.
– Mo­ja su­pru­ga je na­zva­la nad­le­žne u HMP Cr­ne Go­re, i oba­vi­je­sti­la ih da sam pre­bi­jen na rad­nom mje­stu. Na­ža­lost, to­kom ci­je­log ju­če­ra­šnjeg da­na ni­ko se ni­je in­te­re­so­vao ka­ko se osje­ćam. Ni­ko ni­je pi­tao da li je dok­tor živ i da li ću ve­če­ras do­ći u re­dov­nu smje­nu. In­te­re­su­je me da li mi­ni­star zna da hu­li­ga­ni mal­ter­ti­ra­ju i bi­ju dok­to­re – ka­že on.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ma­lo lje­ka­ra je za­po­sle­no u Hit­noj po­mo­ći.
– Če­sto se de­ša­va da, ako lje­kar po­đe na in­ter­ven­ci­ju, re­ci­mo u Vir­pa­zar, sa­ti­ma ne­ma ni­kog od lje­ka­ra u Hit­noj. Ta­da oso­blje ko­je pa­ci­jen­ti za­tek­nu do­ži­vlja­va ne­pri­jat­no­sti i pro­vo­ci­ra­nje. Ja ću upra­vo zbog to­ga ve­če­ras, iako sam i da­lje u šo­ku, i od stra­ne hi­rur­ga upu­ćen na mi­ro­va­nje i po­šte­du od po­sla, po­ći u re­dov­nu smje­nu, ka­ko je to i pla­ni­ra­no. D.S.