In­sti­tut za jav­no zdra­vlje sa­op­štio je da će od 18. do 25. ma­ja 2018. go­di­ne u se­dam gra­do­va obi­lje­ži­ti Evrop­sku pro­ljeć­nu ne­dje­lju te­sti­ra­nja na vi­rus HIV i he­pa­ti­tis, sa ci­ljem da se po­ve­ća svi­jest o zna­ča­ju ra­nog ot­kri­va­nja bo­le­sti i pre­ven­ci­ji. Iz In­sti­tu­ta na­vo­de da ini­ci­ja­ti­va obez­bje­đu­je plat­for­mu za raz­mje­nu ak­tiv­no­sti na po­lju una­pre­đe­nja ra­ne di­jag­no­sti­ke i te­ra­pi­je HIV-a i he­pa­ti­ti­sa u evrop­skom re­gi­o­nu.
– Sko­ro 50 od­sto oso­ba in­fi­ci­ra­nih HIV-om svo­ju di­jag­no­zu sa­zna ka­sno. Oso­be ko­je HIV ra­no di­jag­no­sti­ku­ju ima­ju ve­ću vje­ro­vat­no­ću da će do­bro re­a­go­va­ti na li­je­če­nje i mo­gu ima­ti dug i kva­li­te­tan ži­vot. Oče­ki­va­na du­ži­na ži­vo­ta oso­ba kod ko­jih se HIV-po­zi­tiv­nost ra­ni­je usta­no­vi i ra­ni­je za­poč­nu sa li­je­če­njem je ista kao i oče­ki­va­na du­ži­na ži­vo­ta oso­ba ko­je ni­je­su in­fi­ci­ra­ne HIV-om. Ra­na di­jag­no­za i li­je­če­nje mo­že sma­nji­ti vje­ro­vat­no­ću tran­smisi­je/pre­no­še­nja bo­le­sti na dru­ge oso­be. Kod onih kod ko­jih se ka­sno di­jag­no­sti­ku­je HIV ve­ća je vje­ro­vat­no­ća raz­vo­ja kom­pli­ka­ci­ja bo­le­sti i pre­ra­ne smr­ti. In­sti­tut za jav­no zdra­vlje, za­jed­no sa mre­žom sa­vje­to­va­li­šta za HIV u do­mo­vi­ma zdra­vlja (Bar, Be­ra­ne, Bi­je­lo Po­lje, Nik­šić, Ko­tor, Plje­vlja i Her­ceg No­vi) će kroz pri­pre­mu po­ste­ra, jav­ne pro­mo­ci­je zna­ča­ja sa­vje­to­va­nja, tri­bi­ne i broj­ne dru­ge ak­tiv­no­sti obi­lje­ži­ti va­žnost te­sti­ra­nja, kao iz­u­ze­zno zna­čaj­ne pre­ven­tiv­ne mje­re u sma­nje­nju epi­de­mi­je ovih in­fek­ci­ja. To­kom ove ne­dje­lje sa­vje­to­va­nje i te­sti­ra­nje na HIV će se vr­ši­ti u svim sa­vje­to­va­li­šti­ma u skla­du sa rad­nim vre­me­nom sa­vje­to­va­li­šta, a u In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje u Pod­go­ri­ci rad­nim da­ni­ma od 8 do 20 ča­so­va. Di­jag­no­sti­ka vo­di ka ra­ni­jem ot­kri­va­nju in­fek­ci­je, ra­ni­jem za­po­či­nja­nju li­je­če­nja i po­pra­vlja­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta in­fi­ci­ra­nih oso­ba, a ujed­no i sma­nju­je tro­ško­ve zdrav­stve­ne za­šti­te i li­je­če­nja – na­vo­de iz In­sti­tu­ta.
Iz In­sti­tu­ta ka­žu da se pro­cje­nju­je da u evrop­skom re­gi­o­nu 13,3 mi­li­o­na lju­di ži­vi sa he­pa­ti­ti­som B i 15 mi­li­o­na sa he­pa­ti­ti­som C, što či­ni oko dva od­sto op­šte po­pu­la­ci­je;
– Pre­ko 120.000 oso­ba go­di­šnje umre usled in­fek­ci­je he­pa­ti­ti­som B i he­pa­ti­ti­som C; naj­če­šći uzrok ci­ro­ze je­tre i kar­ci­no­ma je­tre su in­fek­ci­je vi­ru­si­ma he­pa­ti­ti­sa B i he­pa­ti­ti­sa C kod onih kod ko­jih se ka­sno di­jag­no­sti­ku­je he­pa­ti­tis B ili he­pa­ti­tis C ve­ća je vje­ro­vat­no­ća raz­vo­ja ošte­će­nja je­tre, ci­ro­ze je­tre i he­pa­to­ce­lu­lar­nog kar­ci­no­ma – upo­zo­ra­va­ju iz In­sti­tu­ta.D.B.