BAR – U Ba­ru je u ne­dje­lju, na pra­znik Sve­tog Jo­va­na Bo­go­slo­va, u pri­su­stvu vje­ru­ju­ćeg na­ro­da, osve­šta­na pr­va cr­kva po­sve­će­na Sve­tom Pe­tru II Lov­ćen­skom Taj­no­vid­cu. Cr­vu je osve­štao ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je, mi­tro­po­lit mi­ha­lov­sko-ko­šic­ki Pra­vo­slav­ne cr­kve Če­ške i slo­vač­kih ze­ma­lja Ge­or­gi­je, epi­sko­pi bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, is­toč­no­a­me­rič­ki Iri­nej, pa­krač­ko-sla­von­ski Jo­van i di­o­klij­ski Ki­ri­lo, uz sa­slu­že­nje mno­go­broj­nog sve­šten­stva. Ri­ječ je o vjer­noj re­pli­ci Nje­go­še­vog po­či­va­li­šta na Lov­će­nu, ko­ju su vla­sti po­ru­ši­le 1972. go­di­ne. Iz­nad vra­ta hra­ma, pre­ma drev­noj prak­si u cr­kve­nom gra­di­telj­stvu, pje­snik i vla­dar pri­ka­zan je u bo­go­slu­žbe­noj odje­ći, sa ma­ke­tom ka­pe­le u ru­ci, i sve­ti­telj­skim ore­o­lom.
Unu­tra­šnjost cr­kve osli­ka­na je po istom ras­po­re­du kao u ne­ka­da­šnjoj lov­ćen­skoj ka­pe­li. U mo­za­i­ku su osli­ka­ni li­ko­vi naj­po­što­va­ni­jih pra­vo­slav­nih sve­ti­te­lja u Cr­noj Go­ri, Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog i Sve­tog Ste­va­na Pi­per­skog, kao i osta­lih ka­no­ni­zo­va­nih lič­no­sti po­ri­je­klom iz ovog kra­ja.
Na­kon osve­će­nja no­vo­sa­gra­đe­nog hra­ma, u por­ti hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, u bar­skom Sa­bor­nom hra­mu slu­že­na je Sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja.
U li­tur­gij­skoj be­sje­di epi­skop pa­krač­ko-sla­von­ski go­spo­din Jo­van je re­kao da je da­na­šnji dan pra­znik Taj­no­vid­ca Lov­ćen­skog ko­ju se zr­ca­li u pret­hod­nom Taj­no­vid­cu Sve­tom Jo­va­nu Bo­go­slo­vu.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je re­kao da je pr­vi hram po­sve­ćen Lov­ćen­skom Taj­no­vid­cu sle­tio sa Lov­će­na.
– To se de­si­lo ka­da je oskr­na­vljen nje­gov grob, nje­go­ve mo­šti utam­ni­če­ne, ka­da je obur­da­na nje­go­va cr­kva ko­ju je sam pro­jek­to­vao i sa­gra­dio i po­sve­tio je svo­me stri­cu. On­da je iz tog ka­me­nja po­dig­nu­to, evo, če­tr­na­est ili pet­na­est lov­ćen­skih cr­ka­va. I sa­da, ne slu­čaj­no, i ov­dje u Ba­ru, po­red ovo­ga ve­li­čan­stve­nog hra­ma po­sve­će­nog pr­vom na­šem sve­ti­te­lju, kra­lju i mu­če­ni­ku, i svje­do­ku sa­mo­žr­tve­ne lju­ba­vi pre­ma Bo­gu i pre­ma bli­žnji­ma – be­sje­dio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.
On je re­kao da su se ta­ko spo­ji­li Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac i Sve­ti vla­di­ka Ni­ko­laj – ve­li­ko­mu­če­nik, i naš pr­vi mu­če­nik.
– I ta­ko je po­no­vo ob­no­vljen taj sve­ti te­melj na ko­me se gra­di ljud­ska sud­bi­na, na ko­me se gra­di Bo­žan­ska tvo­re­vi­na, na ko­me je sa­gra­đe­no sve ono što je sve­to i če­sti­to ši­rom Va­se­lje­ne i u sud­bi­ni svih ze­malj­skih na­ro­da, po­go­to­vo na­še­ga hri­šćan­skog srp­skog na­ro­da. Ako Bog da, tim sje­di­nje­njem Jo­va­na Vla­di­mi­ra i Pe­tra Lov­ćen­skog Taj­no­vid­ca, kroz ova dva hra­ma po­sta­vlje­ni su te­me­lji ob­no­ve ono­ga oskr­na­vlje­no­ga, ra­zo­re­no­ga hra­ma na Lov­će­nu – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je i do­dao ka­ko se na­da u Bo­ga da će na­še po­ko­lje­nje i sva Cr­na Go­ra bi­ti is­pu­ni­telj to­ga Sve­ti­te­lje­vog za­vje­šta­nja i po­zvao vjer­ne da se i sa­mi po­mo­le Bo­gu za to.
– Da se vra­ti zlat­ni krst na Lov­ćen i da se po­no­vo Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac oslo­bo­di iz tam­ni­ce. Da bi se kroz nje­ga, kroz nje­go­ve sve­te mo­šti, kroz nje­go­vo bo­go­slo­vlje, nje­gov um, nje­go­vu mu­drost i nje­go­vo zna­nje po­di­gla i ob­no­vi­la du­ša Cr­ne Go­re – po­ru­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ko­ji je Zlat­nim li­kom Sve­tog Pe­tra II Lov­ćen­skog Taj­no­vid­ca post­hum­no od­li­ko­vao Isa Mah­mu­to­vi­ća, ko­ji je pri­li­kom ru­še­nja cr­kve Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog na Lov­će­nu po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka od­bio da uče­stvu­je u tom ne­po­čin­stvu i zbog to­ga ostao bez po­sla.
– Post­hum­no od­li­ku­je­mo Zlat­nim li­kom Pe­tra Dru­gog Taj­no­vid­ca Lov­ćen­skog Isa Mah­mu­to­vi­ća za­to što je, vje­ran Bo­gu i sud­njem da­nu, od­bio da ru­ši cr­kvu Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog na Lov­će­nu, sa­ču­vav­ši ti­me svoj obraz i obraz Cr­ne Go­re – re­kao je vla­di­ka Am­fi­lo­hi­je uru­ču­ju­ći od­li­ko­va­nje ko­je je, uz bur­no odo­bra­va­nje i apla­u­ze pri­sut­nog vjer­nog na­ro­da, pri­mio Isov sin Ća­zim, ko­ji je iz Pa­ri­za spe­ci­jal­no do­pu­to­vao na osve­će­nje cr­kve Sve­tog Pe­tra Lov­ćen­skog Taj­no­vid­ca.
Vla­di­ka je istim pri­zna­njem od­li­ko­vao do­bro­tvo­re hra­ma Ri­sta Dre­ka­lo­vi­ća, pro­to­maj­sto­ra Mom­či­la Sta­no­je­vi­ća i Mi­li­sa­va Mi­ša Osto­ji­ća, a ar­hi­je­rej­skom po­hval­ni­com Mi­lo­ša Ba­ta Vu­ka­di­no­vi­ća i Mla­de­na Ga­je­vi­ća.
– Iso, ro­dom iz Bi­je­log Po­lja, bio je rad­nik pred­u­ze­ća ko­je je tre­ba­lo da sru­ši cr­kvu na Lov­će­nu. Re­kao je: „Ja ne­ću ru­ši­ti cr­kvu na Lov­će­nu, da je to mo­ja bo­go­mo­lja po­gi­nuo bih za nju, ali ne­ću uda­ri­ti pi­ju­kom u Vla­šku bo­go­mo­lju”. Di­rek­tor ga je pi­tao zna li on ako to ne ura­di da će bi­ti ot­pu­šten sa po­sla. Iso je od­go­vo­rio: „Ra­ču­naj, di­rek­to­re, da sam ti već pod­nio ostav­ku”. I on­da su mo­ra­li do­ve­sti ro­bi­ja­še iz Spu­ža da ru­še cr­kvu na Lov­će­nu – pod­sje­tio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Ća­zim Mu­ra­to­vić ži­vi u Fran­cu­skoj, a sa su­pru­gom Por­tu­gal­kom Ma­ri­jom do­šao je da pri­mi post­hum­no od­li­ko­va­nje za oca Isa.
– Do­šao sam iz Fran­cu­ske da bih ovim svo­jim či­nom odao po­štu i po­što­va­nje mom ča­snom ocu ko­ji nas je osta­vio evo već 18 go­di­na. Od nje­ga sam čuo šta se do­go­di­lo sa cr­kvi­com na Lov­će­nu i da ni­je htio da uče­stvu­je u nje­nom ru­še­nju. Po­sle tog do­ga­đa­ja on je na­pu­stio Cr­nu Go­ru, i jed­no vri­je­me ži­vio je sa po­ro­di­com u Ze­ni­ci, a oda­tle je po­šao u Fran­cu­sku. U ro­di­telj­sku ku­ću u Bi­je­lo Po­lje otac je do­la­zio lje­ti na od­mor. Po­no­san sam na svog oca i sre­ćan zbog ovog od­li­ko­va­nja nje­mu u čast – ka­zao je Ća­zim Mah­mu­to­vić.
Po­tom je pri­re­đe­na slav­ska tr­pe­za sa pra­znič­nim kul­tur­no-umjet­nič­kim pro­gra­mom.


Beć­ko­vić: Do­go­di­ne na Lov­će­nu

U por­ti Sa­bor­nog hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u su­bo­tu uve­če odr­ža­na je sve­ča­na du­hov­na aka­de­mi­ja po­sve­će­na no­vo­sa­gra­đe­nom, pr­vom hra­mu Sve­tog Pe­tra Dru­gog Taj­no­vid­ca Lov­ćen­skog.
Sve­ča­nu be­sje­du iz­go­vo­rio je aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić, ko­ji je ka­zao da je cr­kva Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog obur­da­na sa Lov­će­na, kro­va na­še otadž­bi­ne, ali da ni­je ne­sta­la ne­go je osvi­ta­la na dru­gim mje­sti­ma.
– Kao u ono do­ba kad su cr­kve le­tje­le. Za sa­da ih ima de­set-pet­na­est, vi­še ne­go Vla­ši­ća. Kao da se ra­đa­ju iz sva­kog ka­men­či­ća obur­da­nog sa Lov­će­na. Kao da su se če­ti­ri do­ma­ća sve­ca, či­jim li­ko­vi­ma je bi­la ukra­še­na, raz­le­tje­la na sve če­ti­ri stra­ne i usta­la da je bra­ne. Sa­da­šnji mi­tro­po­lit, ako ta­ko smi­jem re­ći, ni­je imao ku­će, ako ku­ćom ne zo­ve­mo onu u ko­joj se kao Ri­sto ro­dio, ali je kao Am­fi­lo­hi­je na­pra­vio ku­će za sve lju­de ka­kve Cr­na Go­ra ni­kad ni­je vi­dje­la, po­put Sa­bor­nog hra­ma u Pod­go­ri­ci i ovog u Ba­ru, pa je ozi­dao ku­ću i Sve­tom Pe­tru Lov­ćen­skom Taj­no­vid­cu – is­ta­kao je Beć­ko­vić ko­ji je oku­plje­ne na sve­ča­noj aka­de­mi­ji po­zdra­vio ri­je­či­ma: „Do­go­di­ne na Lov­će­nu”.

D.STO­JA­NO­VIĆ