Lo­kal­na vlast u Ul­ci­nju već go­di­na­ma ne či­ni ni­šta da spri­je­či de­va­sta­ci­ju naj­vred­ni­jih pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la naj­ju­žni­je cr­no­gor­ske op­šti­ne, uz oprav­da­nje da ne­ma ni­ka­kvu in­ge­ren­ci­ju nad tim pro­sto­ri­ma. Na to je pod­sje­tio i ne­dav­ni slu­čaj za­tva­ra­nja ušća na de­snom ru­ka­cu ri­je­ke Bo­ja­ne, na­kon če­ga je iz Op­šti­ne Ul­cinj sa­op­šte­no da ne­ko, zbog ne­zna­nja i sa­ku­plja­nja sit­nih po­li­tič­kih po­e­na, po­ku­ša­va na njih pre­ba­ci­ti dio od­go­vor­no­sti za taj pro­blem. Oni su ta­da na­gla­si­li da su ri­je­ka Bo­ja­na, ci­je­lo nje­no ko­ri­to, Ada i ušće u zo­ni mor­skog do­bra i da Op­šti­na Ul­cinj ne­ma ni­ka­kvu nad­le­žnost nad tim pod­ruč­jem.
Isti­na je, ipak, ma­lo dru­ga­či­ja, jer je i sa­da­šnja lo­kal­na vlast, kao i one ko­je su joj pret­ho­di­le, i na dr­žav­nom ni­vou u ko­a­li­ci­ji sa part­ne­ri­ma iz lo­kal­ne upra­ve. Shod­no to­me, bi­lo lo­gič­no oče­ki­va­ti da će For­ca, či­ji je li­der Na­zif Cun­gu pred­sjed­nik op­šti­ne, pred­sjed­nik skup­šti­ne iz re­do­va DPS-a i DUA, či­ji je li­der Meh­met Zen­ka na če­lu Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njisnka pra­va, uči­ni­ti vi­še jer ima­ju, ili su ima­li, me­ha­ni­zme (ko­a­li­ci­o­ne spo­ra­zu­me) da po­sta­ve u fo­kus pi­ta­nje za­u­sta­vlja­nja de­va­sta­ci­je i oču­va­nja pri­rod­nih bi­se­ra Ul­ci­nja. A tre­ba pod­sje­ti­ti na pro­pa­da­nje Bo­ro­ve šu­me, eska­la­ci­ju eko­lo­ških pro­ble­ma u ka­na­lu Port Mi­le­na, pro­ble­me So­la­ne i ne­sta­ja­nje Ša­skog je­ze­ra, de­va­sta­ci­ju oba­la ri­je­ke Bo­ja­ne, ne­sta­ja­nje pje­šča­nih di­na na Ve­li­koj pla­ži...
Iako je vi­so­ki funk­ci­o­ner For­ce Dža­u­det Ca­ku­li go­di­na­ma na če­lu UO JP za upra­vlja­nje mor­skim do­brom, u či­joj je in­ge­ren­ci­ji kom­plet­na oba­la, to ni­je sme­ta­lo lo­kal­nim moć­ni­ci­ma da od­go­vor­nost za sta­nje na Bo­ja­ni pre­ba­ce u dvo­ri­šte JP Mor­sko do­bro.
Pre­ma ocje­ni iz­vr­šnog di­rek­to­ra NVO „Ze­le­ni ko­rak“ Dže­lja­la Ho­dži­ća, u pi­ta­nju je čist opor­tu­ni­zam.
– U Ul­ci­nju do­mi­ni­ra­ju lič­ni i par­tij­ski in­te­re­si i moć­ni­ci­ma ni­je sta­lo da ne­što uči­ne. U pi­ta­nju je i ne­do­sta­tak zna­nja iako svi tvr­de da ima­ju lju­de sa ra­zno­ra­znim di­plo­ma­ma. Ta­ko­đe, evi­dent­no je od­bi­ja­nje sa­rad­nje sa struč­nja­ci­ma i eko­lo­zi­ma, čak i po ci­je­nu da re­sur­si pro­pad­nu. Te­o­dor Ru­zvelt je svo­je­vre­me­no re­kao da se do va­lo­ri­za­ci­je i oču­va­nja re­e­sur­sa do­la­zi obi­la­skom te­re­na, upo­zna­va­njem sa pro­ble­mi­ma i vri­jed­no­sti­ma pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la, for­mu­li­sa­njem vi­zi­je raz­vo­ja i rje­ša­va­njem pro­ble­ma, for­mi­ra­njem struč­nih ti­mo­va uz na­gla­še­nu od­go­vor­nost i, na kra­ju, upor­nim i po­sve­će­nim ra­dom. U ovom na­šem slu­ča­ju ne ra­di se ni­šta od na­ve­de­nog, ni­ti ima vi­zi­je. Jed­no­stav­no in­ter­ve­ni­še se ad hok i od slu­ča­ja do slu­ča­ja. Ša­sko je­ze­ro pro­pa­da jer ne­ma vo­de, Bo­ja­na se uni­šta­va, So­la­na pro­pa­da, Port Mi­le­na ta­ko­đe, Bo­ro­va šu­ma ne­sta­je....Ako mi­sli­mo da op­sta­ne­mo, sve to mo­ra­mo sa­ču­va­ti – is­ta­kao je Ho­džić.
A ka­ko lo­kal­na vlast ra­di na rje­ša­va­nju go­ru­ćih pro­ble­ma u slu­ča­ju oču­va­nja re­u­sur­sa naj­bo­lje se vi­di u slu­ča­je­vi­ma Port Mi­le­ne i Bo­ro­ve šu­me. Ne­dav­no je iz Op­šti­ne sa­op­šte­no da ra­do­ve na sa­na­ci­ji za­ga­đe­nja u ka­na­lu Port Mi­le­na ni­je odr­ži­vo pred­u­zi­ma­ti i da se od­la­žu dok se ne za­vr­ši iz­grad­nja ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že za na­se­lja Ko­dra, To­to­ši, Bi­je­la Go­ra i Do­nja Bra­ti­ca, ko­ja gra­vi­ti­ra­ju po­to­ku Bra­ti­ca i ko­ja da­nas pred­sta­vlja­ju ključ­ni iz­vor za­ga­đe­nja ka­na­la Port Mi­le­na. To je ujed­no i za­klju­čak za­vr­šnog sa­stan­ka uprav­nog od­bo­ra za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta „Tran­sfer eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja za re­me­di­ja­ci­ju ka­na­la Port Mi­le­na”, u ko­jem uče­stvu­je i Op­šti­na Ul­cinj. Iako sko­ro naj­ve­ći dio pro­jek­ta fi­nan­si­ra Vla­da Slo­ve­ni­je (210 hi­lja­da od pla­ni­ra­nih 258 hi­lja­da eura), lo­kal­na vlast ni­je ni bli­zu po­čet­ka grad­nje ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že ko­ja je uslov sa­na­ci­je Port Mi­le­ne.
O Bo­ro­voj šu­mi, ko­ja je ozbilj­no ugro­že­na, naj­vi­še bri­nu NVO sek­tor i gra­đa­ni, ko­ji se or­ga­ni­zu­ju i sa­mi pred­u­zi­ma­ju ak­ci­je či­šće­nja i po­šu­mlja­va­nja. Taj je­din­stve­ni pri­mor­ski am­bi­jent u za­le­đu broj­nih ku­pa­li­šta na ul­cinj­skoj oba­li mo­gao bi na­red­nih go­di­na dra­stič­no da se pro­mi­je­ni, pa čak i da ne­sta­ne. Bo­ro­va šu­ma se pro­sti­re od ne­ka­da­šnjeg ho­te­la „Ga­leb“ pre­ma is­to­ku u du­ži­ni od vi­še od dva ki­lo­me­tra.Tre­nut­na si­tu­a­ci­ja na tom lo­ka­li­te­tu je vi­še ne­go za­bri­nja­va­ju­ća jer je šu­ma, zbog ero­zi­je tlai ne­bri­ge, a ne ri­jet­ko i zbog de­va­sta­ci­je, znat­no pro­ri­je­đe­na u od­no­su na ra­ni­je go­di­ne. Ki­ša go­di­na­ma spi­ra ze­mlju oko bo­ro­va i kao re­zul­tat to­ga ak­tiv­no je ogo­lja­va­nje ko­ri­je­na i pa­da­nje dr­ve­ća, uglav­nom usled vje­tra.
Slič­na si­tu­a­ci­ja je i sa pje­šča­nim di­na­ma, za ko­je se pro­je­kat re­vi­ta­li­za­ci­je već ne­ko vri­je­me na­ja­vlju­je iz JPMD. Umje­sto da se taj pri­rod­ni spe­ci­fi­kum, ko­ji je već du­že vri­je­me ugro­žen, re­vi­ta­li­zu­je na bi­o­lo­ško-eko­lo­ški na­čin, na dje­lu je uni­šta­va­nje pje­šča­nih di­na grad­njom par­kin­ga i ugo­sti­telj­skih i smje­štaj­nih obje­ka­ta. M.K.


Nov­cem do­bi­je­nim od Mor­skog do­bra kr­pe ru­pe u bu­dže­tu

Iz Jav­nog pred­u­ze­ća za upra­vlja­nje mor­skim do­brom sa­op­šte­no je da je Op­šti­na Ul­cinj pro­šle go­di­ne pri­ho­do­va­la 490.536 eura od na­kna­de za mor­sko do­bro. Ka­ko se pro­cje­nju­je, ove go­di­ne će taj iz­nos pre­ma­ši­ti po­la mi­li­o­na eura. Ko­ri­šće­nje pri­ho­da lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va od na­kna­de za mor­sko do­bro de­fi­ni­sa­no je za­ko­nom, a još kon­kret­ni­je spo­ra­zu­mom ko­je je to pred­u­ze­će za­klju­či­lo sa op­šti­na­ma. Me­đu­tim, Op­šti­na Ul­cinj ta sred­stva već go­di­na­ma ne tro­ši na­mjen­ski, već nji­ma kr­pi ru­pe u bu­dže­tu.
Shod­no po­me­nu­tom spo­ra­zu­mu, op­šti­ne ima­ju oba­ve­zu cje­lo­go­di­šnjeg odr­ža­va­nja ko­mu­nal­nog re­da u zo­na­ma mor­skog do­bra na svo­joj te­ri­to­ri­ji. To pod­ra­zu­mi­je­va odr­ža­va­nje či­sto­će na svim jav­nim po­vr­ši­na­ma u zo­ni mor­skog do­bra ko­je ni­je­su ustu­plje­ne na ko­ri­šće­nje dru­gim prav­nim ili fi­zič­kim li­ci­ma i se­zon­sko i van­se­zon­sko či­šće­nje i odr­ža­va­nje jav­nih ku­pa­li­šta ko­ja ni­su da­ta u za­kup. Po­red to­ga, lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve su oba­ve­zne da odr­ža­va­ju jav­nu ra­svje­tu u zo­ni mor­skog do­bra i po­sto­je­će ze­le­ni­lo, uz sad­nju no­vih za­sa­da, a tu je i či­šće­nje bu­jič­nih po­to­ka i odr­ža­va­nje ko­mu­nal­nih obje­ka­ta.