Dr­ža­va Cr­na Go­ra i Op­šti­na Be­ra­ne u svo­jim stra­te­škim do­ku­men­ti­ma po­se­ban zna­čaj pri­da­ju raz­vo­ju sto­čar­stva. U broj­nim stu­di­ja­ma na­gla­še­no je da po­ljo­pri­vre­da pred­sta­vlja za­ma­jac br­žeg pro­spe­ri­te­ta sje­ver­nog re­gi­o­na. Sa ta­kvom kon­sta­ta­ci­jom sa­gla­sni su i pred­stav­ni­ci Vla­de, ko­ji su pri­li­kom sva­ke po­sje­te Bra­na­ma is­ti­ca­li da Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de ula­že po­seb­ne na­po­re da far­me­ri­ma sa ovog pod­ruč­ja obez­bi­je­di po­volj­ne uslo­ve za do­bar ži­vot na se­lu. U vi­še na­vra­ta su na­ja­vlji­va­li da će se, u ci­lju pu­ne va­lo­ri­za­ci­je pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la, znat­na sred­stva usmje­ra­va­ti za re­vi­ta­li­za­ci­ju pla­nin­skih ka­tu­na. Me­đu­tim, broj­ni po­da­ci uka­zu­ju da još uvi­jek ni­je­su stvo­re­ne po­treb­ni uslo­vi za pod­sti­caj sto­čar­ske pro­iz­vod­nje. O to­me naj­bo­lje svje­do­či pla­ni­na Je­lo­vi­ca, na ko­joj je to­kom ovog lje­ta, za raz­li­ku od ne­kih mi­nu­lih vre­me­na, bo­ra­vi­lo sve­ga ne­ko­li­ko sto­ča­ra. U ka­tu­nu Bo­jo­vi­ća vi­še ne­ma sto­ča­ra, iako ih je se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka bi­lo 35. Na ka­tun La­zi Ze­če­vi­ća iz­di­že sa­mo je­dan sto­čar, a ne­ka­da ih je tu bi­lo pre­ko dva­de­set. Slič­na je si­tu­a­ci­ja i na ka­tu­ni­ma ko­ji pri­pa­da­ju mje­šta­ni­ma Lub­ni­ca. Oni is­ti­ču da su ne­ka­da­šnje sto­ča­re za­mi­je­ni­li vi­ken­da­ši, kao i mno­štvo iz­let­ni­ka, ko­ji su i ovog lje­ta u ve­li­kom bro­ju do­la­zi­li na Je­lo­vi­cu, ka­ko bi, uz ro­štilj, pi­vo i dru­ge hlad­ne na­pit­ke, bar na­krat­ko po­bje­gli od usta­lje­ne sva­ko­dne­vi­ce.
–Ako je su­di­ti po bro­ju lju­di ko­ji to­kom go­di­ne pro­đu koz Je­lo­vi­cu, on­da se slo­bod­no mo­že re­ći da se ra­di o pri­vlač­noj de­sti­na­ci­ji ko­ja ma­mi za­lju­blje­ni­ke u pri­rod­ne lje­po­te. Me­đu­tim, od to­ga lo­kal­na za­jed­ni­ca ne­ma ni­ka­kve ko­ri­sti, jer po­sje­ti­o­ci do­đu, vi­de i odu, ali ne tro­še no­vac ov­dje. Na Je­lo­vi­ci vi­še sko­ro i da ne­ma sto­ča­ra, iakao se zna da su ne­ka­da ka­tu­ni bi­li pu­ni uzor­nih do­ma­ći­na iz vi­še be­ran­skih i an­dri­je­vič­kih se­la. Hra­na se ni­je, kao da­nas, ku­po­va­la u pro­dav­ni­ca­ma, ne­go se sve mo­glo na­ći ov­dje kod vri­jed­nih pro­iz­vo­đa­ča – od me­sa do si­ra i osta­lih mli­ječ­nih i dru­gih pro­iz­vo­da. Sad vi­še ne­ma ta­ko ja­kih ga­zdin­stva kao ne­ka­da. Za­to se ne tre­ba ču­di­ti što iz­let­ni­ci i ro­štilj­dži­je, umje­sto sto­ča­ra i čo­ba­na, za­u­zi­ma­ju Je­lo­vi­cu. Jed­no­stav­no, lju­di su, zbog op­šte ne­si­gur­no­sti na­pu­sti­li se­la, jer dr­ža­va ni­je ura­di­la ni­šta da da istin­ski pod­sti­caj raz­vo­ju sto­čar­stva, a sa­mim tim i ru­ral­nog pod­ruč­ja – ka­že pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Lub­ni­ce Mi­loš Ra­ko­vić.
Slič­nu kon­sta­ta­ci­ju iz­re­kli su i mje­šta­ni Vi­nic­ke, či­ji su pre­ci od pro­lje­ća do ka­sne je­se­ni bo­ra­vi­li na Je­lo­vi­ci. Svi oni ža­le što je do­šlo do od­u­mi­ra­nja sto­čar­ske pro­iz­vod­nje i na­ru­ša­va­nja pri­rod­nog skla­da na pla­ni­ni. Sma­tra­ju da je po­ra­ža­va­ju­će to što dr­ža­va ne nu­di ni­ka­kve si­gur­ne ga­ran­ci­je ko­je bi pod­sta­kle pro­iz­vod­nju zdra­ve hra­ne.
– Da bi se tre­nut­na si­tu­a­ci­ja po­pra­vi­la tre­ba­lo bi ak­ti­vi­ra­ti pro­da­ja mje­sta gdje bi dr­ža­va ga­ran­to­va­la ot­kup tr­žnih vi­ško­va po utvr­đe­nim i pri­hva­tlji­vim ci­je­na­ma. Te ga­ran­ci­je bi uni­je­le si­gur­nost kod pro­iz­vo­đa­ča. Ta­ko bi mla­di lju­di po­če­li da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom i tr­ži­štu bi nu­di­li eko­lo­šku hra­nu. Od­go­vor­ni u ovoj ze­mlji tre­ba da shva­te da na­ma ni­šta ne zna­če sa­lon­ski mi­ni­stri ko­ji sje­de u udob­nim kan­ce­la­ri­ja­ma da­le­ko od onih ko­ji se su­o­ča­va­ju sa broj­nim pro­ble­mi­ma. Oni tre­ba da ma­lo iza­đu iz svog ka­bi­ne­ta i da do­đe do Je­lo­vi­ce. Po­red to­ga, što bi pro­te­gli no­ge, si­gur­no bi uoči­li da raz­voj sto­čar­stva u ovim kra­je­vim iz­i­sku­je sa­svim dru­ga­či­ji pri­stup – is­ta­kao je Slo­bo Ze­če­vić.
Mje­šta­ni Gor­njih Se­la na­da­ju se da će iz­grad­nja pu­ta ka Ko­la­ši­nu uti­ca­ti da do­đe do ade­kvat­ne va­lo­ri­za­ci­je pla­nin­skih po­ten­ci­ja­la i za­u­sta­vlja­nja iz­ra­že­ne mi­gra­ci­je lo­kal­nog sta­nov­ni­štva.
– Je­lo­vi­ca je i ove go­di­ne bi­la pu­na iz­let­ni­ka sa svih stra­na. Tu ra­de i dva ugo­sti­telj­ska objek­ta. To je ohra­bru­ju­ći po­da­tak. Me­đu­tim, za ne­ku ozbilj­ni­ju raz­voj­nu pri­ču po­treb­ne su do­dat­ne sti­mu­la­tiv­ne mje­re, jer, po­red pri­vred­nog i eko­nom­skog za­o­sta­ja­nja, mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja i pad na­ta­li­te­ta po­pri­ma­ju za­bri­nja­va­ju­ći ka­rak­ter u na­šoj op­šti­ni. De­po­pu­la­ci­ja sta­nov­ni­štva u sred­njem sli­vu ri­je­ke Bi­stri­ce pro­u­zro­ko­va­la je sma­nje­nje po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje i de­set­ko­va­nje stoč­nog fon­da. No, i po­red to­ga, na­da­mo se da će iz­grad­nja pu­ta ka Ko­la­ši­nu pre­ko Je­lo­vi­ce za­u­sta­vi­ti ova­ko ne­ga­tiv­ne tren­do­ve – ka­žu mje­šta­ni Gor­njih Se­la
D.J.


Elek­tra­ne po­re­me­ti­le pri­ro­du

Mje­šta­ni Lub­ni­ca sma­tra­ju da je ne­do­pu­sti­vo to što je do­zvo­lje­no da se iz­grad­njom ma­lih hi­dro­e­lek­ta­na po­re­me­ti ri­je­ka ko­ja pro­ti­če kroz Je­lo­vi­cu. Oni tvr­de da od iz­grad­nje elek­tra­na na Bi­stri­ci po­klo­ni­ci tu­ri­zma i lo­kal­no sta­nov­ni­štvo ne­ma­ju ni­ka­kve ko­ri­sti.
– Mi ni­je­smo pro­tiv to­ga da se pri­rod­ni re­sur­si is­ko­ri­ste na va­ljan na­čin, ali to što se, zbog iz­grad­nje elek­tra­na, ra­di sa ri­je­kom ko­ja pro­ti­če kroz Je­lo­vi­cu i Lub­ni­ce pred­sta­vlja eko­lo­ški zlo­čin. Iz­grad­nja elek­tra­na je iza­zva­la uni­šta­va­nja ri­bljeg fon­da i re­me­će­nje pri­rod­nog to­ka sa­me ri­je­ke. Do­šlo je i do ošte­će­nja pu­te­va. Sa dru­ge stra­ne, lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od to­ga ne­ma ni­ka­kve ko­ri­sti – is­ta­kli su mje­šta­ni Lub­ni­ca.