Ne­ka­da­šnji funk­ci­o­ner Na­rod­ne stran­ke i od­bor­nik te par­ti­je u pod­go­rič­kom par­la­men­tu Sla­vi­ša Gu­be­ri­nić upu­tio je otvo­re­no pi­smo gra­do­na­čel­ni­ku Nik­ši­ća i pred­sjed­ni­ku SO Nik­šić.
–Iz me­di­ja sam sa­znao da se SO Nik­šić spre­ma da jed­nu uli­cu u Nik­ši­ću na­zo­ve po Jo­si­pu Bro­zu, zva­nom Ti­to. Ne ba­ve­ći se ka­rak­te­rom or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je od­bor­ni­ci­ma SO Nik­šić upu­ti­la tu ini­ci­ja­ti­vu, dr­žim da će pri­je gla­sa­nja za ovu od­lu­ku va­ma i od­bor­ni­ci­ma bi­ti ko­ri­sno ne­ko­li­ko in­for­ma­ci­ja ko­je tre­ba da ima­te u vi­du pri­je iz­ja­šnja­va­nja u ve­zi sa ovom ini­ci­ja­ti­vom. Ra­dio Bi-Bi-Si 9.apri­la 1944. go­di­ne, u emi­si­ji za Ju­go­sla­vi­ju, na­ro­či­to u svom po­po­dnev­nom pro­gra­mu, ob­ja­vlju­ju­ći iz­vje­štaj o bom­bar­do­va­nju gra­do­va na pod­ruč­ju Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je 7. i 8. apri­la 1944. (me­đu ko­ji­ma je bom­bar­do­van i Nik­šić), ja­vio je ,da je ak­ci­ja bom­bar­do­va­nja pred­u­ze­ta na za­htjev mar­ša­la Ti­ta. Da­kle, Jo­sip Broz, zva­ni Ti­to, tra­žio je od sa­ve­zni­ka da bom­bar­du­ju Nik­šić 7. i 8. apri­la 1944, na pra­vo­slav­ni pra­znik Bla­go­vi­je­sti, ka­da je grad pod Tre­bje­som go­to­vo srav­njen sa ze­mljom i ka­da je po­stra­dao ogro­man broj gra­đa­na, či­ji ta­čan broj ni­ka­da ni­je utvr­đen. Ko­man­dant šta­ba Dru­gog udar­nog kor­pu­sa NOVJ Pe­ko Dap­če­vić je 30.mar­ta.1944, pa za­tim i 1.apri­la 1944, tra­žio od Jo­si­pa Bro­za, zva­nog Ti­to, da od sa­ve­zni­ka zah­ti­je­va bom­bar­do­va­nje Nik­ši­ća –pre­do­čio je Gu­be­ri­nić u pi­smu čel­ni­ci­ma Nik­ši­ća.
Ka­ko je is­ta­kao, pr­vi do­ku­me­nat ko­ji do­ka­zu­je ovu tvrd­nju na­la­zi se u ar­hi­vi Voj­no­i­sto­rij­skog in­sti­tu­ta pod br. 7-2, k.394, u „Zbor­ni­ku NOR-a“, u to­mu III, knji­zi 7, do­ku­men­tu broj 124. Dru­gi do­ku­ment ko­ji po­tvr­đu­je ovu či­nje­ni­cu mo­že se vi­dje­ti u „Zbor­ni­ku NOR-a“, to­mu III, knji­zi 7, do­ku­men­tu broj 132.
– Jo­sip Broz, zva­ni Ti­to, 4.apri­la 1944.go­di­ne iz Dr­va­ra je od­go­vo­rio da je od sa­ve­zni­ka tra­žio bom­bar­do­va­nje Nik­ši­ća, što se mo­že vi­dje­ti u nje­go­vim „Sa­bra­nim dje­li­ma“, u 19. to­mu, na stra­na­ma 205. i 333. Ta­ko su se sa­ve­znič­ki avi­o­ni po Bro­zo­vom za­htje­vu ob­ru­ši­li na Nik­šić 7. i 8. apri­la 1944. Dr Bra­ni­slav Ko­va­če­vić u knji­zi „Sa­ve­znič­ko bom­bar­do­va­nje Cr­ne Go­re 1943–1944“ – Pod­go­ri­ca 2003, na stra­ni 54–55, ob­ja­vlju­je po­dat­ke o po­sle­di­ca­ma ovog Bro­zo­vog za­htje­va po Nik­šić: „Po­gi­nu­lo je 176 gra­đa­na, od ko­jih 18 je­di­na­ca, a ra­nje­no je 209 gra­đa­na. Sru­še­ne 52 ku­će, me­đu ko­ji­ma i zgra­da Gim­na­zi­je (dje­li­mič­no), sta­ra zgra­da Na­čel­stva, ku­pa­ti­lo (dje­li­mič­no), za­tvor žan­dar­me­ri­je, ho­te­li „Evro­pa“ i „Nik­šić“, osnov­na ško­la, Dom zdra­vlja, sta­ra gro­bljan­ska Cr­kva sv. Pe­tra i Pa­vla i dio grad­skog gro­blja, ošte­će­na Sa­bor­na cr­kva i dr. Njem­ci su ima­li jed­nog po­gi­nu­log i dva-tri ra­nje­na voj­ni­ka. Iz­vje­stan broj po­gi­nu­lih ima­li su ita­li­jan­ski fa­ši­sti i čet­ni­ci. Od bom­bar­do­va­nja ni­je stra­dao ni­je­dan nje­mač­ki obje­kat. U Nik­ši­ću se na­la­zio ve­li­ki broj iz­bje­gli­ca, te je evi­den­ti­ra­nje nji­ho­vog stra­da­nja bi­lo ote­ža­no.“ Ako ste za­in­te­re­so­va­ni, mo­gu vam do­sta­vi­ti do sa­da pri­ku­plje­na ime­na ci­vi­la ko­ji su po­stra­da­li u ovim bom­bar­do­va­nji­ma – is­ta­kao je Gu­be­ri­nić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, Jo­sip Broz, zva­ni Ti­to, za­veo je jed­no­par­tij­sku ko­mu­ni­stič­ku dik­ta­tu­ru, u ko­joj je ko­ri­stio naj­svi­re­pi­je me­to­de pro­tiv ne­is­to­mi­šlje­ni­ka.
– Pr­vo je na­re­dio li­kvi­da­ci­ju za­ro­blje­ni­ka u Slo­ve­ni­ji 1945.go­di­ne, i to bez ika­kvog sud­skog po­stup­ka, ka­da je bez do­ka­za­ne kri­vi­ce po­bi­je­no ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da lju­di, me­đu ko­ji­ma je bio i ogro­man broj Nik­ši­ća­na. Jo­sip Broz, zva­ni Ti­to, ni­je se li­bio ni ob­ra­ču­na s opo­zi­ci­jom iz svo­je par­ti­je. Ta­ko je za svo­je do­ju­če­ra­šnje par­tij­ske ko­le­ge, sa­rad­ni­ke i isto­mi­šlje­ni­ke, na­kon kon­flik­ta oko Re­zo­lu­ci­je In­for­mbi­roa 1948. go­di­ne, or­ga­ni­zo­vao kon­cen­tra­ci­o­ne rad­ne lo­go­re, od ko­jih je naj­po­zna­ti­ji bio Go­li otok. Me­to­de mu­če­nja ko­je je nje­gov re­žim ta­mo ko­ri­stio opi­sa­ne su u broj­nim svje­do­čan­stvi­ma pre­ži­vje­lih lo­go­ra­ša, a svi­re­post tih me­to­da ne mo­že da shva­ti zdrav ra­zum. Naj­ve­ći broj stra­dal­ni­ka iz ovih mu­či­li­šta bio je iz Cr­ne Go­re, a broj Nik­ši­ća­na me­đu nji­ma ve­o­ma za­vi­dan. Ta­ko je jed­no od naj­ve­ćih mu­či­li­šta u zlo­gla­snom kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru Go­li otok no­si­lo na­ziv „Pe­tro­va ru­pa” po Pe­tru Kom­ne­ni­ću iz Nik­ši­ća. Broj Nik­ši­ća­na ko­ji se na­la­zio u tim mu­či­li­šti­ma da­nas je po­znat i mo­že se pro­na­ći i na in­ter­ne­tu – na­gla­sio je Gu­ber­ni­nić.
On sma­tra da Nik­šić ima do­volj­no zna­me­ni­tih lič­no­sti iz svo­je da­lje i bli­že pro­šlo­sti po ko­ji­ma bi mo­gao na­zi­va­ti svo­je uli­ce i tr­go­ve, „a ne da ih ne na­zi­va po zli­kov­ci­ma i lič­no­sti­ma ko­ji su svo­jim či­nje­njem do­pri­ni­je­li da ogro­man broj Nik­ši­ća­na osta­ne bez ži­vo­ta, imo­vi­ne i lič­nog do­sto­jan­stva”.
– Je­di­ni kon­tekst u ko­jem bi se u Nik­ši­ću even­tu­al­no mo­glo po­me­nu­ti ime Jo­si­pa Bro­za, zva­nog Ti­to, je­ste onaj u ko­me bi se uka­za­lo na po­me­nu­te zlo­či­ne ko­je je po­či­nio nad Nik­ši­ća­ni­ma. Na pri­mjer, Trg žr­ta­va Jo­si­pa Bro­za-Ti­ta ili Bu­le­var Ti­to­vih zlo­či­na i slič­no – za­klju­čio je Gu­be­ri­nić.


I u Za­gre­bu uklo­ni­li Bro­zo­vo ime

Gu­be­ri­nić je u pi­smu čel­ni­ci­ma nik­šić­ke op­šti­ne na­veo da ni­je ni­ka­kvo ču­do da je Jo­si­pa Bro­za, zva­nog Ti­to, bri­tan­ski list ,,Dej­li mejl” 7.10.2014.go­di­ne uvr­stio na 13. mje­sto naj­ve­ćih dik­ta­to­ra u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva, pro­ci­je­niv­ši broj žr­ta­va nje­go­ve dik­ta­tu­re na 500.000 lju­di.
– Ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje ni to da je Ustav­ni sud Slo­ve­ni­je još 2011. jed­no­gla­sno, i to na za­htjev van­par­la­men­tar­ne stran­ke, po­ni­štio od­lu­ku da se u Lju­blja­ni uli­ce na­zi­va­ju po Jo­si­pu Bro­zu, zva­nom Ti­to. Ta­ko­đe, ne ču­di ni da je u Za­gre­bu pri­je ne­ki dan sa grad­skog tr­ga uklo­nje­no Bro­zo­vo ime – is­ta­kao je Gu­be­ri­nić.