CE­TI­NjE – Sve­ča­nom sjed­ni­com po­vo­dom 13. no­vem­bra, Da­na Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje, odr­ža­nom ju­če u Vla­di­nom do­mu pred­sje­da­vao je pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Jo­van Mar­ti­no­vić. Po­red pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, sve­ča­noj sjed­ni­ci pri­su­stvo­vao je pred­sjed­nik Ustav­nog su­da Dra­go­ljub Dra­ško­vić, pred­stav­ni­ci Vla­de, Voj­ske Cr­ne Go­re, kao i pred­stav­ni­ci cr­no­gor­skih gra­do­va i gra­do­va po­bra­ti­ma, pred­stav­ni­ci di­plo­mat­skog ko­ra i me­đu­na­rod­nih i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja. Sve­ča­noj sjed­ni­ci je pri­su­stvo­vao i pred­sjed­nik DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić.
Po­zdra­vlja­ju­ći zva­ni­ce gra­do­na­čel­nik Alek­san­dar Bog­da­no­vić ka­zao je da je još od da­na ka­da je Ivan Cr­no­je­vić u Ce­tinj­skom po­lju po­čeo da ob­na­vlja svo­ju sna­gu, da­ru­ju­ći Ce­ti­nju kru­nu svo­ju, ovo mje­sto je pred­o­dre­đe­no da bu­de po­seb­no. Bog­da­no­vić je na­gla­sio da me­đu da­tu­mi­ma u ka­len­da­ru pro­šlo­sti 13. no­vem­bar pri­pa­da naj­svje­tli­jim da­ni­ma „jer je to da­tum ka­da su Ce­ti­nje slo­bo­dom kru­ni­sa­li he­ro­ji – bor­ci na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog ra­ta, da u mi­ru bu­du­ćem pam­ti, ču­va i po­no­si se nji­ho­vim ve­li­kim dje­lom”.
Bog­da­no­vić je pod­sje­tio da je to­kom pret­hod­nog vre­me­na grad­ska upra­va pre­da­no ra­di­la na afir­ma­ci­ji Ce­ti­nja i da su re­a­li­zo­va­ne in­ve­sti­ci­je vi­jed­ne 15 mi­lo­na eura.
– Ono što ra­di­mo u Bel­ve­der­skoj uli­ci vri­jed­no je go­to­vo mi­li­on eura, a što nas već sju­tra če­ka u na­stav­ku Moj­ko­vač­ke i Ba­ji­ca­ma. Ce­ti­nja­ni do­bro zna­ju ka­kva je bi­la jav­na ra­svje­ta u nji­ho­vom gra­du, a da­nas pred­nja­či­mo po bro­ju so­lar­nih je­di­ni­ca, i to u či­ta­voj Cr­noj Go­ri – ka­zao je Bog­da­no­vić do­dav­ši da je u to­ku i san­ci­ja po­no­ra.
– Sje­ti­te se ka­kvi su sve pro­ble­mi po­sto­ja­li zbog ne­le­gal­ne de­po­ni­je „Vr­ti­jelj­ka“. Njih vi­še ne­ma, jer sa­da je u to­ku i nje­na sa­na­ci­ja vri­jed­na go­to­vo dva mi­li­o­na eura. A mo­gu go­vo­ri­ti i o to­me da smo sa če­ti­ri mi­li­o­na eura obez­bi­je­đe­ne bes­po­vrat­ne po­dr­ške iz­gra­di­li no­vu ka­na­li­za­ci­o­nu mre­žu u či­ta­vom gra­du, da smo vri­jed­no ra­di­li i za­vr­ši­li do­bar dio re­kon­struk­ci­je vo­do­vod­nog si­ste­ma – is­ta­kao je Bog­da­no­vić i pod­sje­tio da su iz­gra­di­li dvi­je stam­be­ne zgra­de, da je u to­ku grad­nja još dvi­je, a u to­ku je i pro­ce­du­ra za još pet ta­kvih obje­ka­ta. U tim pro­jek­ti­ma, re­kao je Bog­da­no­vić, po­se­ban sen­zi­bi­li­tet Pre­sto­ni­ca će ima­ti pre­ma OSI.
Bog­da­no­vić je na­gla­sio i da je lo­kal­na upra­va, uz po­dr­šku i sa­rad­nju sa Vla­dom Cr­ne Go­re, u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na obez­bi­je­di­la pre­ko 20 mi­li­o­na eura do­na­ci­ja i bes­po­vrat­ne po­mo­ći pre­ko me­đu­na­rod­nih pro­je­ka­ta. Pod­sje­tio je i na ula­ga­nja u obla­sti­ma tur­zi­ma, obra­zo­va­nja, kul­tu­re, spor­ta, se­o­skog pod­ruč­ja i is­ta­kao ka­ko je iz­gra­đe­no, re­kon­stru­i­sa­no i sa­ni­ra­no oko 100 put­nih pra­va­ca.
– Pre­sto­ni­ca je iz­gra­di­la bi­znis in­ku­ba­tor i po­nu­di­će bes­pla­tan pro­stor mla­dim lju­di­ma ko­ji že­le da za­poč­nu po­sao. Na­ši pri­vat­ni­ci iz­gra­di­li su po­go­ne i sa­lo­ne, a ra­ču­na­ju­ći sve in­ve­sti­ci­je za­jed­no, na pro­sto­ru „Ko­šu­te“ otvo­ri­će­mo naj­ma­nje 100 no­vih rad­nih mje­sta. Čim za­vr­ši­mo ra­do­ve na tom po­te­zu, do­bru prak­su i ener­gi­ju će­mo usmje­ri­ti na gor­nji „Obod“, gdje po­či­nje re­a­li­za­ci­ja slič­ne za­mi­sli. Ipak, jed­no od naj­ve­ćih do­stig­nu­ća ko­je smo ostva­ri­li upra­vo te­ku­će go­di­ne, bi­lo je usva­ja­nje no­vog Za­ko­na o Pre­sto­ni­ci. Zna­čaj tog ak­ta za Ce­ti­nje je ne­mjer­ljiv, što će svi­ma bi­ti ja­sno već po­čet­kom pred­sto­je­će go­di­ne. Ta­da će naš grad, iz­me­đu osta­log, iz bu­dže­ta do­bi­ti bli­zu 10 mi­li­o­na eura za raz­voj­ne pro­jek­te, pri če­mu će­mo na Ce­ti­nje vra­ti­ti i dio zna­čaj­nih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, po­put pred­sto­je­ćeg pre­se­lje­nja Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va – re­kao je Bog­da­no­vić si­gu­ran da je tim, ali i broj­nim dru­gim ak­tiv­no­sti­ma ko­ji­ma je po­dr­žan rad ce­tinj­ske grad­ske upra­ve, „Dr­ža­va, od­no­sno Vla­da to­kom svih mi­nu­lih go­di­na po­ka­za­la u ko­joj je mje­ri pri­vr­že­na i po­sve­će­na Ce­ti­nju”.
Na sve­ča­noj sjed­ni­ci tra­di­ci­o­nal­no su do­di­je­lje­ne stu­dent­ske na­gra­de ko­je su uru­če­ne stu­dent­ki­nji Mu­zič­ke aka­de­mi­je Je­le­ni Jo­vo­vić, stu­den­tu Fa­kul­te­ta dram­skih umjet­no­sti Ni­ko­li To­mi­ću, stu­den­tu Fa­kul­te­ta li­kov­nih umjet­no­sti Du­ša­nu Đu­ki­ću i stu­den­tu Fa­kul­te­ta za cr­no­gor­ski je­zik i knji­že­vonst Bar­ba­ri Si­mo­vić. Upri­li­čen je i sa­dr­ža­jan umjet­nič­ki pro­gram u ko­jem su zva­ni­ce po­red pro­mo fil­ma o raz­vo­ju Ce­ti­nja ima­li pri­li­ku da uži­va­ju u na­stu­pu po­pu­lar­ne pje­va­či­ce Je­le­ne To­ma­še­vić, KUD „Nje­goš” i an­sam­bla „Cr­no­gor­ski pur­pu­ri”. Z.P.


Vu­ja­no­vić: Vi­dljiv na­pre­dak

Če­sti­ta­ju­ći Dan Pre­sto­ni­ce, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić is­ka­zao je za­do­volj­stvo onim što je ura­đe­no iz­me­đu dva pra­zni­ka na Ce­ti­nju.
– Bu­du­ći da je ovo moj de­se­ti do­la­zak na pro­sla­vu Da­na Pre­sto­ni­ce ho­ću da po­svje­do­čim da je pre­sto­ni­ca za ovu de­ce­ni­ju po­sti­gla iz­van­re­dan uspjeh i da je raz­voj pre­sto­ni­ce ve­o­ma vi­dljiv i po­što­van. Grad je pri­je sve­ga do­stup­ni­ji i iz prav­ca Pod­go­ri­ce i sa Pri­mor­ja jed­nim kva­li­tet­nim ma­gi­stral­nim prav­cem, a ukup­na in­fra­struk­tu­ra pre­sto­ni­ce je zna­čaj­no po­dig­nu­ta i po­sta­la pri­mje­rom kva­li­te­ta raz­vo­ja unu­tra­šnje in­fra­struk­tu­re. Sve ono što su vri­jed­no­sti mi­slim da su za ovu de­ce­ni­ju do­sti­gle naj­ve­ći ni­vo i da je to obez­bi­je­di­lo da je kva­li­tet ži­vo­ta gra­đa­na ne­u­po­re­di­vo bo­lji. Pre­sto­ni­ca je uči­ni­la sve da se njen isto­rij­sko-kul­to­ro­lo­ški-pre­sto­nič­ki ka­rak­ter mak­si­mal­no va­lo­ri­zu­je. Po­seb­no me ra­du­je da se omo­gu­ćio okvir za obez­bje­đe­nje što vi­še no­vih rad­nih mje­sta. Ta­ko­đe me ra­du­je, a evo sad svje­do­čim i kao pred­sjed­nik Se­na­ta, da se za na­red­nu go­di­nu na­pra­vio ve­o­ma do­bar oda­bir pro­je­ka­ta či­ja je vri­jed­nost po ono­me što će ići iz bu­dže­ta pre­ko šest mi­li­o­na, a uz osta­la da­va­nja, oči­gled­no, pre­ko 10 mi­li­o­na eura. Ubi­je­đen sam da je lo­kal­na ad­mi­ni­stra­ci­ja pre­sto­ni­ce ra­di­la uspje­šan po­sao svih ovih go­di­na, za do­bro svih gra­đa­na Ce­ti­nja i za do­bro svih gra­đa­na Cr­ne Go­re. Mo­ra­mo svi bi­ti po­no­sni na uspje­he Pre­sto­ni­ce. U tom smi­slu če­sti­tam gra­do­na­čel­ni­ku i nje­go­voj ad­mi­ni­stra­ci­ji is­ka­zu­ju­ći vi­so­ko po­što­va­nje za ono što su ra­di­li i ura­di­li. Ubi­je­đen sam da će to­kom na­red­ne go­di­ne svi gra­đa­ni pre­sto­ni­ce svje­do­či­ti no­vi i ve­li­ki uspjeh u raz­vo­ju, a si­gu­ran sam i stva­ra­nju no­vih uslo­va za no­va rad­na mje­sta – ka­zao je Vu­ja­no­vić.


El­zan i Te­o­do­ra po­bjed­ni­ci tr­ke olo­bo­đe­nja

Po­bjed­ni­ci 17. Me­đu­na­rod­ne atlet­ske ulič­ne tr­ke „Oslo­bo­đe­nje Ce­ti­nja“ su El­zan Bi­bić i Te­o­do­ra Si­mo­vić.
U se­ni­or­skoj kon­ku­ren­ci­ji, po­red Bi­bi­ća, dru­go mje­sto pri­pa­lo je Osma­nu Ju­nu­zo­vi­ću, a tre­će Bel­mi­nu Mr­ka­no­vi­ću. U žen­skoj kon­ku­ren­ci­ji, iza Te­o­do­re Si­mo­vić, dru­ga na cilj je sti­gla Sla­đa­na Pe­ru­no­vić, dok je tre­će mje­sto za­u­ze­la Amra Ter­zić. Se­ni­o­ri i se­ni­or­ke tr­ča­li su na di­o­ni­ci du­goj če­ti­ri ki­lo­me­tra.
Kod ju­ni­o­ra, ko­ji su se tak­mi­či­li na di­o­ni­ci du­goj dva ki­lo­me­tra, naj­bo­lji je bio Amel Đa­ko­vac, a u žen­skoj kon­ku­ren­ci­ji Ana­sta­si­ja Mag­da­le­nić. Kod sred­njo­ško­la­ca, ko­ji su tr­ča­li na sta­zi du­goj je­dan ki­lo­me­tar, naj­br­ži su bi­li uče­ni­ci ce­tinj­ske gim­na­zi­je Dra­gan Ma­ro­vić, Lu­ka Pe­ro­vić i Ste­fan Pe­tri­če­vić. I u kon­ku­ren­ci­ji sred­njo­škol­ki pr­va tri mje­sta pri­pa­la su uče­ni­ca­ma gim­na­zi­je: Jo­va­ni Abra­mo­vić, Ivo­ni Dra­ško­vić i Ma­ri­ni Mar­ko­vić.
Naj­br­ži osnov­ci bi­li su Mar­ko Pe­ri­šić, Vuk Vu­šu­ro­vić i Mi­loš Mi­la­čić, a kod dje­voj­či­ca Mi­le­na Pe­ri­šić, Na­đa Mr­va­lje­vić i Ma­ri­ja Pe­šić.
U kon­ku­ren­ci­ji čla­no­va Voj­ske Cr­ne Go­re naj­br­ži je bio Go­ran Pe­trić. Na tr­ci su uče­stvo­va­la i dje­ca iz vr­ti­ća „Za­gor­ka Iva­no­vić”, ko­ja su tr­ča­la na di­o­ni­ci od 150 me­ta­ra.
Pro­gla­še­ni su i naj­bo­lji cr­no­gor­ski tak­mi­ča­ri, a ti­tu­lu naj­bo­lja ju­ni­or­ka po­ni­je­la je Ana­sta­zi­ja Mag­da­le­nić. Za naj­bo­ljeg ju­ni­o­ra pro­gla­šen je Vla­do Đu­ro­vić, za naj­bo­lju se­ni­or­ku Sla­đa­na Pe­ru­no­vić, a za naj­bo­ljeg se­ni­o­ra Dra­go­ljub Ko­pri­vi­ca.
Na tr­ci ko­ju je or­ga­ni­zo­va­la Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje u sa­rad­nji sa Atlet­skim klu­bom „Lov­ćen“ i Atlet­skim sa­ve­zom Cr­ne Go­re na­stu­pi­li su tak­mi­ča­ri iz atlet­skih klu­bo­va Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, BiH, Al­ba­ni­je, Ko­so­va, Hr­vat­ske i Ma­ke­do­ni­je.


Stan­ko­vić: Ne­ka Bog­da­no­vić do­đe na pi­ja­cu da se su­o­či­mo

Ce­ti­nja­nin Mi­lo­rad Stan­ko­vić po­zvao je u ime po­ro­di­ce Stan­ko­vić gra­do­na­čel­ni­ka Alek­san­dra Bog­da­no­vi­ća da se su­o­če na pi­ja­ci u tom gra­du i pred gra­đa­ni­ma Ce­ti­nja ri­je­še du­go­go­di­šnji imo­vin­ski pro­blem. Ako to ne pri­hva­ti, sma­tra Stan­ko­vić, Bog­da­no­vić će po­ka­za­ti da ni­je do­sto­jan kan­di­da­tu­re za pr­vog čo­vje­ka pre­sto­ni­ce.
Po­ro­di­ca Stan­ko­vić se već go­di­na­ma su­di sa Pre­sto­ni­com, sma­tra­ju­ći da je uzur­pi­ra­na nji­ho­va imo­vi­na na pro­sto­ru gdje se na­la­zi pi­ja­ca i ne­za­ko­ni­to upi­sa­na na Pre­sto­ni­cu. 
Ce­tinj­ska po­li­ci­ja uhap­si­la je 13. no­vem­bra 2014. go­di­ne dva si­na Mi­lo­ra­da Stan­ko­vi­ća na­kon što su, no­se­ći tran­spa­ren­te i go­vo­re­ći pre­ko me­ga­fo­na, pro­te­sto­va­li uoči sve­ča­nog otva­ra­nja ce­tinj­ske pi­ja­ce.
U me­đu­vre­me­nu Stan­ko­vi­ći su do­ka­za­li da su ne­du­žni uhap­še­ni ta­ko što je Mi­lo­ra­da Stan­ko­vi­ća, nje­go­vu su­pru­gu i sna­hu tu­ži­telj­ka S. Ra­du­no­vić oslo­bo­di­la, a si­no­ve op­tu­ži­la, da bi ih sud ka­sni­je oslo­bo­dio kri­vi­ce.
Fir­ma po­ro­di­ce Stan­ko­vić, na­po­mi­nje on, le­gal­ni je vla­snik zna­čaj­ne imo­vi­ne na pi­ja­ci od 2003. go­di­ne.
– Usko­ro su iz­bo­ri, a on po­no­vo kan­di­dat za gra­do­na­čel­ni­ka. Nad­men, pri­ča o čoj­stvu i da po­štu­je sva­kog gra­đa­ni­na i ni­je ga stid da to ka­že. Uvje­ri­li smo se u nje­go­vo po­što­va­nje gra­đa­na. Po­što se či­ni da se ma­lo oku­ra­žio, jav­no ga po­zi­vam da se su­o­či­mo na pi­ja­ci i ri­je­ši­mo pro­blem pred Ce­ti­nja­ni­ma. Ako to ne pri­hva­ti, po­ka­za­će da ni­je do­sto­jan kan­di­da­tu­re, kao što ni do sa­da ni­je bio do­sto­jan da bu­de gra­do­na­čel­nik, jer ovaj grad za­su­žu­je mno­go bo­lje­ga – za­klju­ču­je Stan­ko­vić.