R
O­ŽA­JE – Ži­te­lji Mje­sne za­jed­ni­ce Bu­ko­vi­ca u Ro­ža­ja­ma slo­žni su u ocje­ni da je nji­ho­vo se­lo za­po­sta­vlje­no te da se su­o­ča­va­ju sa broj­nim ne­da­ća­ma, is­ti­ču­ći lo­še snab­di­je­va­nje vo­dom i stru­jom i lo­šu put­nu in­fra­struk­tu­ru. Na pi­ta­nje ka­ko se ži­vi u Bu­ko­vi­ci, jed­no­gla­sno od­go­va­ra­ju da „mu­ke ima­ju na pre­tek a do­bra, da­će Bog”. Kao i ži­te­lji osta­lih ro­žaj­skih se­la, i Bu­ko­vi­ča­ni su usled si­ro­ma­štva i ne­mo­guć­no­sti da do­đu do po­sla pri­nu­đe­ni da na­pu­šta­ju svo­ja og­nji­šta i od­la­ze za bo­ljim ži­vo­tom. U se­lu, ka­žu mje­šta­ni, obi­ta­va 95 do­ma­ćin­sta­va sa tek oko 250 sta­nov­ni­ka a na bi­rač­kom spi­sku ima­ju 518 oso­ba sa pra­vom gla­sa. Za sve ne­da­će kroz ko­je de­ce­ni­ja­ma pro­la­ze, mje­šta­ni Bu­ko­vi­ce op­tu­žu­ju lo­kal­ne vla­sti ko­je, ka­ko tvr­de, ve­o­ma ma­lo ili sko­ro ni­šta ni­su ra­di­le na po­bolj­ša­nju uslo­va ži­vo­ta i op­sta­nak sta­nov­ni­štva u ovom se­lu.
– Kod nas u se­lu sko­ro da ne­ma ni­čeg li­je­pog. Naj­go­re od sve­ga je to što je snab­dje­ve­nost stru­jom ka­ta­stro­fal­na. De­ša­va se da za je­dan sat po de­se­tak pu­ta osta­ne­mo bez stru­je. Osim što je do­tra­jao da­le­ko­vod, na­pon je kraj­nje loš usled če­ga do­la­zi do kva­ra kuć­nih apa­ra­ta a far­me­ri ko­ji se ba­ve uz­go­jom kra­va mu­za­ra ne mo­gu da uklju­če mu­zi­li­ce ka­ko bi oba­vi­li mu­žu, što iza­zi­va ogor­če­nje i re­volt. Isto ta­ko smo su­o­če­ni i sa ne­do­stat­kom vo­de za pi­će. Broj­na do­ma­ćin­stva su vo­du do­vo­di­la sa po ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nih iz­vo­ra, dok po­je­di­na ga­zdin­stva u ovom 21. vi­je­ku vo­du za naj­o­snov­ni­je po­tre­be sa uda­lje­nih iz­vo­ra do­no­se u ba­lo­ni­ma – ka­že Me­ho Hot, od­bor­nik BS-a u lo­kal­nom par­la­men­tu, is­ti­ču­ći da je Bu­ko­vi­ca uda­lje­na od cen­tra Ro­ža­ja oko 30 ki­lo­me­ta­ra.
U na­di da će Bo­šnjač­ka stran­ka ko­ja je pre­u­ze­la vlast od DPS-a pri­je vi­še od tri i po go­di­ne, pre­po­zna­ti pro­ble­me ži­te­lja ove MZ i ure­di­ti in­fra­struk­tu­ru u Bu­ko­vi­ci, Hot je ušao u po­li­tič­ke re­do­ve te par­ti­je.
– Pot­pu­no sam raz­o­ča­ran od­no­som BS-a pre­ma na­šem se­lu, u ko­jem su ima­li ogrom­nu po­dr­šku. Ono či­me se mo­že­mo po­hva­li­ti je vo­do­vod za po­tre­be ov­da­šnje osnov­ne ško­le, ko­ja je sa ne­do­stat­kom pi­ja­će vo­de ku­bu­ri­la de­ce­ni­ja­ma. Ono što se još ra­di u na­šem se­lu je po­li­gon za ma­le spor­to­ve u okvi­ru osnov­ne ško­le. Upr­kos to­me uče­ni­ka je iz go­di­ne u go­di­nu sve ma­nje jer su uslo­vi za op­sta­nak u se­lu kraj­nje ne­za­do­vo­lja­va­ju­ći – is­ti­če Hot, i na­gla­ša­va da Bu­ko­vi­ča­ni de­ce­ni­ja­ma sa­o­bra­ća­ju ma­ka­dam­skim pu­te­vi­ma.
– U se­lu ima­mo oko 30 ki­lo­me­ta­ra ne­as­fal­ti­ra­nih se­o­skih pu­te­va. Još pri­je dvi­je go­di­ne smo ima­li obe­ća­nje da će bi­ti as­fal­ti­ra­no oko 3,5 ki­lo­me­ta­ra pu­te­va ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. Zbog to­ga što lo­kal­na vlast ni­je ima­la slu­ha za sve na­še pro­ble­me, ja ne­mam ko­men­tar. Pro­sto se sti­dim da iza­Đem na oči kom­ši­ja­ma i ro­đa­ci­ma ko­ji­ma je par­ti­ja ko­joj pri­pa­dam i či­ji sam od­bor­nik u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji obe­ća­va­la ku­le i gra­do­ve, ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. In­ter­net do­bi­ja­mo sa­mo po­vre­me­no a pri­jem sig­na­la lo­kal­nog Ra­di­ja Ro­ža­je ne­ma­mo. Mje­šta­ni ve­o­ma lo­še ži­ve i to ve­ći­nom od sto­čar­stva. Ja da­nas ne mo­gu da iza­đem na uli­cu ili odem na po­sje­dak jer me lju­di psu­ju. Omla­di­na ma­sov­no na­pu­šta se­lo, a sa­mo iz mo­je ši­re po­ro­di­ce osam mla­di­ća je oti­šlo u Nje­mač­ku i Ru­sju, jer ov­dje ne­ma po­sla ni­ti bo­ljeg ži­vo­ta ko­ji vlast sa dr­žav­nog ni­voa de­ce­ni­ja­ma na­ja­vlju­je – s ogor­če­njem kon­sta­tu­je Hot, is­ti­ču­ći da se­lo ima sve­ga tro­je za­po­sle­nih.
Pred­sjed­nik MZ Bu­ko­vi­ca Sa­bro Ibra­hi­mo­vić na­gla­ša­va da je se­lo bi­lo za­po­sta­vlje­no i od pret­hod­ne vla­sti, ko­ju je oko dvi­je de­ce­ni­je vr­ši­la DPS.
– Ak­tu­el­noj vla­sti ni­je la­ko da po­stig­ne ogro­man za­o­sta­tak u raz­vo­ju iako su po­ku­ša­va­li da nam po­mog­nu kroz sa­na­ci­ju se­o­skih pu­te­va, ko­je su od­mah po stu­pa­nju na vlast na­su­li šljun­kom. Bo­šnjač­ka stran­ka je, čim je za­u­ze­la po­zi­ci­je u op­šti­ni, ve­li­kom bro­ju do­ma­ćin­sta­va po­mo­gla jed­no­krat­nim nov­ča­nim po­mo­ći­ma. Mno­gi­ma su po­mo­gli da do­bi­ju kro­vo­ve nad gla­vom, kao i u do­vo­đe­nju vo­de za pi­će, te iz­grad­nji šta­la i dru­gih obje­ka­ta. Pu­tem do­na­ci­ja smo obez­bi­je­di­li ra­ču­na­re za po­tre­be na­še ško­le. Ipak, naj­ve­ća in­ve­sti­ci­ja je iz­grad­nja škol­skog po­li­go­na, vri­jed­nog 85.000 eura, či­ju re­a­li­za­ci­ju smo obez­bi­je­di­li po­sred­stvom na­ših ka­dro­va (BS). Do do­la­ska BS na vlast vi­še od de­ce­ni­ju i po ni­smo ima­li ni­jed­nog za­po­sle­nog a sa­da ima­mo če­tvo­ro – ka­že Ibra­hi­mo­vić.
On po­tvr­đu­je da mla­di Bu­ko­vi­ča­ni na­pu­šta­ju se­lo te da mi­gra­ci­je tra­ju vi­še od dvi­je de­ce­ni­je. Na­gla­ša­va da je kao pred­sjed­nik MZ od ak­tu­el­ne vla­sti još pri­je vi­še od tri go­di­ne do­bio uvje­ra­va­nja da će Bu­ko­vi­ca bi­ti pri­o­ri­tet­na ka­da je ri­ječ o iz­grad­nji in­fra­struk­tu­re.
– Do­sad je ma­lo ura­đe­no ali nam je obe­ća­no da će na­še se­lo na pro­lje­će do­bi­ti pri­o­ri­tet. Uko­li­ko mi­sle da osta­ne­mo na svo­ja og­nji­šta vlast bi mo­ra­la da iz­gra­di pu­te­ve, obez­bi­je­di kva­li­tet­nu stru­ju i vo­du. Uko­li­ko nam ova vlast ne is­pu­ni po­sled­nja obe­ća­nja, mi će­mo pri­zna­ti da ni Bo­šnjač­ka stran­ka ni­je ra­di­la za do­bro­bit gra­đa­na – za­klju­ču­je Ibra­hi­mo­vić uz pod­sje­ća­nje da je Bu­ko­vi­ca pri­je de­ce­ni­ju i po ima­la ne­ko­li­ko de­se­ti­na upo­sle­nih.V.Rat­ko­vić


Zbog lo­šeg na­po­na cr­ka­va­ju apa­ra­ti

Snab­dje­ve­nost stru­jom je alar­mant­na jer je da­le­ko­vod od 63 ki­lo­me­tra do te­me­lja za­sta­rao usled će­ga Bu­ko­vi­ca, kao i na­ši su­sje­di iz Pa­u­či­ne tr­pi­mo ve­li­ku šte­tu, zbog ne­do­stat­ka na­po­na. Stu­bo­vi su is­tru­li­li pa zbog ovih i slič­nih pro­ble­ma mi stru­ju do­bi­ja­mo na 15 mi­nu­ta a isto to­li­ko osta­je­mo bez nje po ne­ko­li­ko pu­ta dnev­no. Zbog to­ga na­ši kuć­ni apa­ra­ti ne mo­gu da iz­dr­že vi­še od po­la go­di­ne. Uko­li­ko pad­ne ma­li sni­jeg ili du­ne vje­tar mi osta­je­mo bez stru­je a do­dat­ne pro­ble­me stva­ra i dr­ve­će ko­je do­la­zi u kon­takt sa da­le­ko­vod­nim ži­ca­ma. Slič­na si­tu­a­ci­ja je u svim ov­da­šnjim se­li­ma ali u Bu­ko­vi­ci je na­pon vr­lo slab i taj pro­blem tra­je de­ce­ni­ja­ma. Obra­ća­li smo se nad­le­žni­ma da nam ri­je­še ovaj pro­blem, ali nam je re­če­no da tre­ba da se ra­di tra­fo­sta­ni­ca, a ka­da će ona bi­ti iz­gra­đe­na to ni­ko ne zna – ka­že Ibra­hi­mo­vić


Ru­jo­vić: Sa ova­kvom vla­šću ne mo­že­mo na­pri­jed

Po­ljo­pri­vred­nik Ra­sim Ru­jo­vić, ko­ji uz­ga­ja 24 kra­ve, is­ti­če ne­za­do­volj­stvo po­dr­škom ko­ju far­me­ri ima­ju od dr­ža­ve.
– Sa dr­žav­nog ni­voa se mno­go pri­ča da po­ma­žu po­ljo­pri­vre­du, ja ne osje­ćam da mi bi­lo šta po­ma­žu. Pri­je sve­ga, far­me­ri iz na­šeg se­la su ugro­že­ni ot­ku­pom mli­je­ka jer ne­ma­mo ko­me da ga pre­da­je­mo. Do pri­je par mje­se­ci smo ga pre­da­va­li La­zi­na­ma a ka­da su uvi­dje­li da ima­ju mli­je­ka na pre­tek oni su po­če­li da se ža­le na kva­li­tet na­šeg mli­je­ka i na­vod­no pri­su­stvo bak­te­ri­ja. Ista je pri­ča i sa ot­ku­pom sto­ke ko­ju smo pri­nu­đe­ni da tje­ra­mo na stoč­nu pi­ja­cu u Be­ra­na­ma. Ta­mo če­sto ima­mo pro­ble­ma s po­li­ci­jom ko­ja nam tra­ži da ima­mo re­gi­stro­va­ne pri­ko­li­ce ali mi ni ova­ko ne mo­že­mo da op­sta­ne­mo, pa nas nji­ho­ve ka­zne do­dat­no is­cr­plju­ju. Stru­je ne­ma­mo, pa mu­zi­li­ce ne mo­gu da ra­de i zbog to­ga mi do­đe da sve pre­dam đa­vo­lu. Sma­tram da je ne­bri­ga pre­ma se­lja­ku pre­vr­ši­la sva­ku mje­ru – ka­že Ru­jo­vić i do­da­je da u su­sjed­noj Sr­bi­ji is­pla­ću­ju pre­mi­je po ov­ci vi­še ne­go u Cr­noj Go­ri za kra­vu, za ko­ju je u Sr­bi­ji pre­mi­ja čak 250 eura.
– Mo­ja dva bra­ta su se do sko­ro ba­vi­la sto­čar­stvom ali zbog ova­kvog od­no­sa dr­ža­ve na­pu­sti­li su sve i oti­šli u ino­stran­stvo pa ću vje­ro­vat­no i ja isto uči­ni­ti. Ra­ni­je je sva­ka ku­ća ima­la po naj­ma­nje 10 gr­la krup­ne sto­ke i na de­se­ti­ne ova­ca a sa­da ne­ko dr­ži jed­nu ili dvi­je kra­ve. Ako se ne­što ne pro­mi­je­ni utri­je­će se stoč­ni fond jer na­rod bje­ži tr­bu­hom za kru­hom tra­že­ći bo­lje a svu­da je bo­lje ne­go što je kod nas. Sa ova­kvom vla­šću ne mo­že­mo na­pri­jed – za­klju­ču­je Ru­jo­vić, ko­ji sma­tra da bi bi­lo po­treb­no iz­gra­di­ti mlje­ka­ru u Ro­ža­ja­ma.