Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Poslanicima na platu i do 410 eura * Zdravstvo liječe pogrešnim ljekovima * Odali ga pozivi djevojci * Traže smjenu ministra zbog smrti djevojčice * Poslanicima na platu i do 410 eura * Suočićete se sa ozbiljnim posledicama * Zlatni koncert za zlatni jubilej
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 12-01-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Matija Bećković, akademik:
– Aleksandar Vučić postupa s Kosovom kao prostitutka kod Plavog mosta.

Vic Dana :)

Šta je Sahara?
- Šuma u kojoj je Čak Noris bio drvosječa!


Profesor:
- Ko odgovori na moje sledeće pitanje, može da ide kući, zaključiću mu peticu za kraj školske godine!
Perica: (Gađa kredom tablu).
Profesor :
- Ko je bacio kredu???
Perica:
- Ja. Ae idem kući. Ćao i ne zaboravi da mi zaključiš ocjenu!!!


Zašto plavuša igra ispred semafora?
Zato što misli da je u diskoteci...







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

 
Regioni RASTE NEZADOVOLJSTVO DRVOPRERAĐIVAČA KOJIMA JE, KAKO TVRDE, USKRAĆENO PRAVO NA KORIŠĆENJE DRŽAVNIH ŠUMA
Zatvaraju pilane zbog nedostatka sirovine
Sa jednog od protesta beranskihj drvoprerađivača Zatvaraju pilane zbog nedostatka sirovine Pojedine tajkunske grupacije odnose bogatstvo sa naših prostora, stvarajući imperiju preko noći, a mi obični smrtnici možemo samo da gledamo kako se oni bogate. Najviše boli što nadležni državni organi, i pored brojnih prijava, zatvaraju oči pred ovakvim pojavama, ističe Radomir Anđić
BE­RA­NE – Broj­ni pro­te­sti vla­sni­ka ma­lih pi­la­na, ko­ji su iz­ra­ža­va­li ne­sla­ga­nje sa na­či­nom do­dje­le kon­ce­si­ja na šu­me, bi­li su do­mi­nant­ni do­ga­đa­ji u op­šti­ni Be­ra­ne to­kom mi­nu­le go­di­ne. Vla­sni­ci pi­la­na oku­plje­ni oko No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne sa pod­ruč­ja Be­ra­na tvr­de da su mo­no­po­li­sti za­tvo­ri­li ve­ći­nu nji­ho­vih pro­iz­vod­nih po­go­na i da se pro­ce­du­ra oko do­dje­le kon­ce­si­ja na dr­žav­ne šu­me ne spro­vo­di u skla­du sa za­ko­nom.
– Svi do­bro zna­mo da su šu­me op­šte do­bro, ali je vi­še ne­go oči­gled­no da to do­bro u Cr­noj Go­ri pri­pa­da sa­mo pri­vi­le­go­va­nim po­je­din­ci­ma, ko­ji­ma je do­pu­šte­no da sa pri­rod­nim re­sur­si­ma ra­de šta im pad­ne na pa­met. U po­sled­nje vri­je­me dr­žav­ne šu­me se ustu­pa­ju na ko­ri­šće­nje od­re­đe­nim po­je­din­ci­ma, dok svi osta­li osta­ju krat­kih ru­ka­va, što ima da­le­ko­se­žne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce. Po­je­di­ne taj­kun­ske gru­pa­ci­je od­no­se bo­gat­stvo sa na­ših pro­sto­ra, stva­ra­ju­ći im­pe­ri­ju pre­ko no­ći, a mi obič­ni smrt­ni­ci mo­že­mo sa­mo da gle­da­mo ka­ko se oni bo­ga­te. Naj­vi­še bo­li što nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni, i po­red broj­nih pri­ja­va, za­tva­ra­ju oči pred ova­kvim po­ja­va­ma. Oči­gled­no ih ni­je bri­ga što su po­je­di­ni vla­sni­ci pi­la­na do­ve­de­ni do pro­sjač­kog šta­pa i što su prak­tič­no pri­mo­ra­ni da ih za­tva­ra­ju, i to za­hva­lju­ju­ći ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma ko­je spro­vo­de lju­di za­du­že­ni da ga­zdu­ju dr­žav­nim šu­ma­ma – na­vo­di Ra­do­mir An­đić, je­dan od vla­sni­ka pi­la­na ko­ji go­di­na­ma ne uspi­je­va da do­đe do si­ro­vi­ne za rad.
Pod­sje­tio je da su pred­stav­ni­ci No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča, na osno­vu pre­po­ru­ka od­go­vor­nih u Upra­vi za šu­me, na­pra­vi­li kon­zor­ci­jum DOO „Ber­kom” u na­di da će na taj na­čin lak­še do­ći do kon­ce­si­ja. Me­đu­tim, ni to ni­je uro­di­lo plo­dom da kao vla­sni­ci po­go­na za dr­vo­pre­ra­du do­bi­ju kon­ce­si­je u di­je­lu ga­zdin­ske je­di­ni­ce Ka­lu­dar­sko-dap­sić­ke šu­me.
– Iako smo ima­li bo­lju po­nu­du u ovoj ga­zdin­skoj je­di­ni­ci, kon­ce­si­je je po­no­vo do­bi­lo pred­u­ze­će DOO „Ni­ko­la” – na­gla­ša­va An­đić, pod­sje­ća­ju­ći da se u od­lu­ci ten­der­ske ko­mi­si­je na­vo­di da se po­nu­da DOO „Ber­kom” od­bi­ja „zbog to­ga što ko­li­či­na bru­to ma­se ko­ja se da­je u pred­met­nom odje­lje­nju pre­va­zi­la­zi mak­si­mal­nu za­pre­mi­nu si­ro­vi­ne po pro­sječ­no za­po­sle­nom rad­ni­ku po­nu­đa­ča”.
Pi­ta­nje is­ko­ri­šća­va­nja pri­rod­nih re­sur­sa, a pri­je sve­ga šu­ma, bi­la je jed­na od glav­nih te­ma na broj­nim sa­stan­ci­ma pred­stav­ni­ka lo­kal­ne upra­ve i dr­žav­nih or­ga­na. Kon­sta­to­va­no je da broj­ni po­ka­za­te­lji ja­sno sta­vlja­ju do zna­nja da je op­šti­na Be­ra­ne po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je, i po­red to­ga što ras­po­la­že sa iz­u­zet­nim pri­rod­nim po­ten­ci­ja­li­ma, do­ži­vje­la sve­u­kup­nu raz­voj­nu stag­na­ci­ju. In­deks raz­vi­je­no­sti op­šti­ne Be­ra­ne iz­no­si 62,95, što zna­či da za pri­bli­žno 37 po­e­na za­o­sta­je za cr­no­gor­skim pro­sje­kom. Ta­ko ne­ga­tiv­ni sal­do se pro­te­že iz go­di­ne u go­di­nu, iako, uz ve­li­ki vo­de­ni po­ten­ci­jal, 37 od­sto te­ri­to­ri­je op­šti­ne Be­ra­ne po­kri­va­ju šu­me kao naj­zna­čaj­ni­ji raz­voj­ni re­surs. Pred­sjed­nik lo­kal­nog par­la­men­ta Go­ran Ki­ko­vić sma­tra da će, ako se na­sta­vi sa ova­ko ne­do­ma­ćin­skim upra­vlja­njem šu­ma­ma, bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma, umje­sto eko­lo­ške dr­ža­ve, osta­ti pra­va pu­stoš.
– Oči­gled­no je da se u be­ran­skoj op­šti­ni vr­ši ne­mi­lo­srd­na sje­ča i uni­šta­va­nje šum­skog bo­gat­stva. Sve to ra­de uglav­nom kon­ce­si­o­na­ri ko­ji za­hva­lju­ju­ći svo­joj po­li­tič­koj po­dob­no­sti i po­ve­za­no­sti sa dr­žav­nim moć­ni­ci­ma mo­gu da ra­de šta ho­će. Ta­ko se ogrom­ni no­vac od eks­plo­a­ta­ci­je šu­ma sli­va u dže­po­ve po­je­di­na­ca, od če­ga lo­kal­na za­jed­ni­ca i nje­no sta­nov­ni­štvo ne­ma­ju ni­ka­kve ko­ri­sti. To ja­sno uka­zu­je da bi tre­ba­lo mi­je­nja­ti za­kon­ske od­red­be ko­je se ti­ču na­ci­o­nal­ne po­li­ti­ke upra­vlja­nja šu­ma­ma – sma­tra Ki­ko­vić.
Na­gla­ša­va da kon­ce­si­o­na­ri iza se­be osta­vlja­ju de­va­sti­ra­ne pro­sto­re, uni­šte­ne pu­te­ve i po­re­me­će­na vo­do­i­zvo­ri­šta, ali da je lo­kal­na upra­va, zbog ogra­ni­ča­va­ju­ćih fak­to­ra, ne­moć­na da ta­kvim po­ja­va­ma sta­ne na kraj.
– Da ima sre­će, sva­ka op­šti­na bi tre­ba­lo da ras­po­la­že i upra­vlja šu­ma­ma i osta­lim pri­rod­nim bo­gat­stvi­ma ko­ja se na­la­ze na nje­noj te­ri­to­ri­ji, a ne da to ra­de lju­di iz pod­go­rič­kog cen­tra mo­ći. Smi­šljen je ta­kav si­stem da se pre­ko eks­plo­a­ta­ci­je šu­ma bo­ga­ti još vi­še bo­ga­te, a da lo­kal­ne za­jed­ni­ce osta­ju krat­kih ru­ka­va. Za­to se Be­ra­ne, iz­me­đu osta­log, da­nas na­la­zi na sa­mom za­če­lju po ste­pe­nu raz­vi­je­no­sti. Uz to, ko god za­vi­ri u na­še šu­me su­o­či­će se sa pra­vom ka­sap­ni­com. Vi­dje­će ka­ko te­ški ka­mi­o­ni na­to­va­re­ni bal­va­ni­ma re­me­te pri­rod­nu rav­no­te­žu i uni­šta­va­ju put­nu in­fra­struk­tu­ru, a da dr­žav­ne nad­le­žne slu­žbe ne po­ku­ša­va­ju da su­zbi­ju ta­kve po­ja­ve – is­ti­če Ki­ko­vić.D. Jo­vo­vić


Evro­pu po­zi­va­ju u po­moć

U ci­lju za­šti­te dr­žav­nih šu­ma i put­ne in­fra­struk­tu­re pro­te­sto­va­li su i mje­šta­ni Ka­lu­dre, Lub­ni­ca i Še­ku­la­ra po­zi­va­ju­ći evrop­ske eks­per­te da se su­o­če sa či­nje­ni­com da se sa­mo ne­znat­na sred­stva od kon­ce­si­o­nih na­kna­da usmje­ra­va­ju za raz­voj lo­kal­ne za­jed­ni­ce.
– Da su se ko­jim slu­ča­jem pred­vi­đe­na sred­stva od kon­ce­si­o­nih na­kna­da usmje­ra­va­la za raz­voj na­ših se­la, on­da bi Še­ku­lar da­nas li­čio na pra­vo ur­ba­no mje­sto. Umje­sto to­ga, Še­ku­lar je da­nas mje­sto iz ko­jeg se, zbog te­ži­ne ži­vo­ta i lo­še in­fra­struk­tu­re, kon­stant­no od­la­zi. Sa dru­ge stra­ne, sva­ki dan smo gle­da­li te­ške ka­mi­o­ne na­to­va­re­ne bal­va­ni­ma, ka­ko re­me­te pri­rod­nu rav­no­te­žu i uni­šta­va­ju na­šu mu­ku. Sma­tram da bi Evro­pa ko­nač­no tre­ba­la da vi­di ka­ko pred ta­kvim ja­va­šli­kom do­ma­će in­sti­tu­ci­je za­tva­ra­ju oči – is­ti­če pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar Ve­sko Da­vi­do­vić.


Po­gub­ni kre­di­ti

Ra­do­mir An­đić na­gla­ša­va da je ne­kim vla­sni­ci­ma po­go­na za pre­ra­du dr­ve­ta za­bra­njen pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma i pred to­ga što su kod In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da po­di­gli kre­di­te u uz­no­su i do 50.000 eura u na­mje­ri da pro­ši­re pro­iz­vod­nju i upo­sle do­dat­nu rad­nu sna­gu. Ka­zao je da ti dr­vo­pre­ra­đi­va­či po­sli­je sve­ga, zbog ne­do­stat­ka si­ro­vi­ne za rad, ni­je­su u sta­nju da pla­ća­ju pri­sti­gle ra­te kre­di­ta i da su pri­nu­đe­ni da ras­for­mi­ra­ju po­go­ne.
– Ne­ki vla­sni­ci pi­la­na, po­put me­ne, po­di­gli su kre­di­te ka­ko bi osa­vre­me­ni­li pro­iz­vod­nju. Ta­da su im nad­le­žni ga­ran­to­va­li da ću mo­ći la­ko iz dr­žav­nih šu­ma da na­ba­vlja­ju si­ro­vi­nu. Me­đu­tim, od to­ga ni­je bi­lo ni­šta, jer su svih ovih go­di­na pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma ima­la sa­mo pri­vi­le­go­va­na li­ca i kon­ce­si­o­na­ri, dok su broj­ni dr­vo­pre­ra­đi­va­či osta­ja­li krat­kih ru­ka­va. Ta­ko ra­te kre­di­ta pri­sti­žu, dok po­go­ni mi­ru­ju, što je rav­no ka­ta­stro­fi – ka­zao je An­đić.


Šum­ska ma­fi­ja „olak­ša­va” dr­žav­nu ka­su

Pred­stav­ni­ci DOO „Ber­kom” tvr­de da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji šum­ska ma­fi­ja ko­ja kroz ne­za­ko­ni­tu do­dje­lu kon­ce­si­ja u do­broj mje­ri „ola­ka­ša­va dr­žav­nu ka­su”.
– I naj­o­bič­ni­ji la­ik mo­že da uoči da su ci­je­lu pro­ce­du­ru oko do­dje­le kon­ce­si­ja pra­ti­le ne­do­zvo­lje­ne rad­nje. Do­volj­no je re­ći da mi kao udru­že­ni dr­vo­pre­ra­đi­va­či ni­je­smo do­bi­li kon­ce­si­je, iako smo po­nu­di­li da dr­ža­vi pla­ti­mo po 39 eura za sva­ki po­sje­če­ni ku­bik dr­ve­ta u dr­žav­noj šu­mi, već DOO „Ni­ko­la” ko­ji je po­nu­dio de­set eura ma­nju ci­je­nu. Na ovaj na­čin dr­žav­ni bu­džet je sa­mo na odje­lje­nju ko­je smo mi tre­ba­li da do­bi­je­mo ošte­ćen za ne­kih 70.000 eura. Sve to ra­di šum­ska ma­fi­ja ko­ja je iz­gle­da po­sta­la ne­do­dir­lji­va – na­gla­sio je Mi­ro­slav Ču­kić, pred­sjed­nik No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"