GU­SI­NjE –Naj­vi­so­či­ji vrh cr­no­gor­skih Pro­kle­ti­ja Zla Ko­la­ta (2535 m), ko­ji se uz­di­že na ma­si­vu Bje­li­ča od sko­ri­je je i zva­nič­no naj­vi­so­či­ji vrh Cr­ne Go­re. Od­mah iza nje­ga su nje­go­vi su­sjed­ni vr­ho­vi Do­bra Ko­la­ta (2.528 m) i Ma­ja Ro­sit (2.525 m), či­me je Bo­bo­tov Kuk (2.523 m) na Dur­mi­to­ru ski­nut s tro­na i po­ti­snut na če­tvr­to mje­sto. Te po­dat­ke, na osno­vu la­ser­skog ske­ni­ra­nja ob­ja­vi­la je Upra­va za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re kao zva­nič­ne, kao i rang li­stu 10 naj­vi­ših vr­ho­va, od ko­jih su osta­lih šest na ovoj li­sti sa vi­si­na­ma is­pod 2.500 me­ta­ra. Re­do­sled je: Ma­ja e Ća­fe Ce­zles (2.496) (Bje­lič), Ve­li­ki vrh (2.490) (ma­siv Ka­ran­fi­la), Kuč­ki Kom (2.487), Lje­vo­reč­ki Kom (2.469), Ma­ja e Špi­nes Se­bu­kur (2.464) (Bje­lič), Va­so­je­vić­ki Kom (2.460). Od 10 naj­vi­ših vr­ho­va šest se na­la­zi na pod­ruč­ju op­šti­ne Gu­si­nje (pet na ma­si­vu Bje­li­ča, a je­dan na Ka­ran­fi­li­ma).
Ka­ko je za „Dan“ pre­ci­zi­rao prof. dr Mar­ko Kne­že­vić, či­ja iz­ra­da dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je je bi­la na te­mu „Ge­o­graf­ski po­gled na tu­ri­stič­ke po­ten­ci­ja­le Pro­kle­ti­ja”, da­kle je­dan od naj­po­zva­ni­jih ge­o­gra­fa da go­vo­ri po ovom pi­ta­nju, do ovog sa­op­šte­nja tra­ja­lo je nad­gor­nja­va­nje o vi­si­ni iz­me­đu Bo­bo­to­vog Ku­ka i Zle Ko­la­te.
-Raz­lo­zi zva­nič­nog ne­u­tvr­đi­va­nja stvar­no naj­vi­šeg vr­ha u vi­so­ko­pla­nin­skoj i tu­ri­stič­koj Cr­noj Go­ri bi­li su broj­ni: od že­lje da Dur­mi­tor bu­de naj­vi­ša pla­ni­na jer ima cen­tral­ni po­lo­žaj, pa da se ne uma­nji nje­go­va tu­ri­stič­ka vri­jed­nost, te ne­pri­zna­va­nje vr­ho­va ko­ji se na­la­ze na dr­žav­noj gra­ni­ci, što je bio slu­čaj sa ma­si­vom Bje­li­ča, kao i po­sto­ja­nje sum­nji u tač­nost mje­re­nja, po­gre­šnih po­da­ta­ka u udž­be­ni­ci­ma i na kar­ta­ma, kao i u sta­ti­stič­kim go­di­šnja­ci­ma Mon­sta­ta –pre­ci­zi­ra dr Kne­že­vić.
Za Zlu Ko­la­tu Kne­že­vić ka­že da se zna­lo da je naj­vi­ša tač­ka Cr­ne Go­re još u kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji, a vrh je bio upi­san na kar­ta­ma pod na­zi­vom Ma­ja Ko­lac (2.530 mnv). Do­da­je da je u ča­so­pi­su Srp­skog ge­o­graf­skog dru­štva „Glo­bus”, Mi­loš Ste­pa­nov još 1978. go­di­ne ob­ja­vio po­dat­ke o vi­si­na­ma pla­nin­skih vr­ho­va Cr­ne Go­re, po ko­me je naj­vi­ši vrh Ma­ja Ko­lac -Zla Ko­la­ta (2.530 m), a tre­ći Bo­bo­tov Kuk (2.523 m). Kao je­dan od naj­po­zva­ni­jih ge­o­gra­fa da uti­če na tu pro­ble­ma­ti­ku, Kne­že­vić ka­že da je vi­še pu­ta upo­zo­ra­vao pu­tem jav­no­sti na ne­tač­nost tih vi­si­na i tra­žio da se Zla Ko­la­ta ozva­ni­či kao naj­vi­ši pla­nin­ski vrh Cr­ne Go­re.
-To­kom iz­ra­de dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je peo sam se sa pla­ni­na­ri­ma na vi­še pro­kle­ti­ja­skih vr­ho­va me­đu ko­ji­ma i na Zlu Ko­la­tu. 23. av­gu­sta 1987. go­di­ne naš al­ti­me­tar je po­ka­zao vi­si­nu Zle Ko­la­te 2.528 m. Ne­što ka­sni­je pla­ni­na­ri su po­mo­ću GPS si­ste­ma pre­ci­zni­je iz­mje­ri­li naj­vi­še vr­ho­ve Bje­li­ča i dru­gih pla­ni­na. Ti po­da­ci su po­tvr­đe­ni la­ser­skim ske­ni­ra­njem. Da bi se is­pra­vi­le gre­ške u ne­kim udž­be­ni­ci­ma, pla­ni­nar­skim vo­di­či­ma i Sta­ti­stič­kom go­di­šnja­ku Cr­ne Go­re, re­a­go­vao sam pre­ko me­di­ja. Pr­vo sam ob­ja­vio tekst u li­stu „Pro­svjet­ni rad” pod na­slo­vom „Dur­mi­to­re jel´ ti žao, što te Bje­lič nad­gor­njao”. Gre­ške su is­pra­vlje­ne u no­vi­jim udž­be­ni­ci­ma za osnov­nu i sred­nju ško­lu, pla­ni­nar­skim vo­di­či­ma i na ne­kim kar­ta­ma. Za­vod za kar­to­gra­fi­ju u Be­o­gra­du iz­vr­šio je is­prav­ku po­da­ta­ka na zid­nim škol­skim i to­po­graf­skim kar­ta­ma. Me­đu­tim, Mon­stat u svo­jim sta­ti­stič­kim go­di­šnja­ci­ma i da­lje na­sta­vio da ob­ja­vlju­je po­dat­ke da su naj­vi­ši vr­ho­vi Bo­bo­tov Kuk, Ma­ja Ro­sit i Kuč­ki Kom. Od ukup­no na­ve­de­nih 56 vr­ho­va, po Mon­sta­tu su sa­mo dva vi­ša od 2.500 mnv, če­ti­ri od 2.400, a tri od 2.300 me­ta­ra, dok pre­ma pla­ni­nar­skom vo­di­ču Ri­fa­ta Mu­li­ća sa­mo na gu­sinj­skim Pro­kle­ti­ja­ma ima tri vr­ha vi­ša od 2500 mnv.–is­ta­kao je dr Kne­že­vić.N.V.


Iz­vr­ši­ti fo­net­sku tran­skrip­ci­ju pro­kle­tij­skih vr­ho­va

Ka­ko su na­zi­vi vr­ho­va na Pro­kle­ti­ja­ma u do­brom di­je­lu sa­mo na al­ban­skom je­zi­ku, Kne­že­vić ka­že da to tre­ba is­pra­vi­ti i sta­vi­ti ona­ko ka­ko se ra­di i u dru­gim ze­mlja­ma sa slič­nom pro­ble­ma­ti­kom.
-Pro­kle­ti­je su pla­nin­ski ma­siv smje­šten iz­me­đu Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Al­ba­ni­je. U op­šti­na­ma Gu­si­nje i Plav ži­ve Bo­šnja­ci, Sr­bi, Mu­sli­ma­ni, Cr­no­gor­ci i Al­ban­ci, pa je ra­zu­mlji­vo da na­zi­vi tih vr­ho­va tre­ba da bu­du dvo­je­zič­ni, s tim da na na­šoj te­ri­to­ri­ji bu­du na srp­skom i bo­šnjač­kom, pa on­da al­ban­skom, a na te­ri­to­ri­ji Al­ba­ni­je na al­ban­skom je­zi­ku. Me­đu­tim, u po­je­di­nim pla­ni­nar­skim vo­di­či­ma i kar­ta­ma na­zi­vi gra­nič­nih vr­ho­va ma­si­va Bje­li­ča da­ti su sa­mo na al­ban­skom je­zi­ku, pa ne­u­pu­će­ni, po­go­to­vo mla­đi pla­ni­na­ri, ko­ji su naj­če­šći po­sje­ti­o­ci tih pro­sto­ra, sma­tra­ju da ti vr­ho­vi svi pri­pa­da­ju Al­ba­ni­ji. Dvo­je­zič­ke na­zi­ve ima­ju sa­mo za Zla i Do­bra Ko­la­ta. Za­to je po­treb­no iz­vr­ši­ti fo­net­sku tran­skrip­ci­ju za sve jed­no­je­zič­ke na­zi­ve gra­nič­nih vr­ho­va –po­ru­čio je dr Kne­že­vić.