Ra­do­vi na pro­ši­re­nju i pro­du­blji­va­nju ušća ka­na­la Port Mi­le­na u mo­re, ne­da­le­ko od ho­te­la „Otrant“, ko­je je ini­ci­ra­la Op­šti­na Ul­cinj, ot­kri­li su ve­li­ki broj ne­le­gal­nih is­pu­sta fe­kal­nih vo­da u ka­nal, sa­zna­je „Dan“. Gra­đe­vin­ske ma­ši­ne, od­no­sno lo­kal­ni iz­vo­đač ra­do­va, pri­li­kom in­ter­ven­ci­je na oba­la­ma ka­na­la ot­ko­pao je vi­še is­pu­sta ko­ji u bu­duć­no­sti mo­gu uspo­ri­ti ili pot­pu­no blo­ki­ra­ti ra­do­ve na sa­na­ci­ji za­ga­đe­nja u Port Mi­le­ni. Pod­sje­ti­mo, na za­vr­šnom sa­stan­ku Uprav­nog od­bo­ra za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta Tran­sfer eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja za re­me­di­ja­ci­ju ka­na­la Port Mi­le­na odr­ža­nom av­gu­sta pro­šle go­di­ne u Pod­go­ri­ci, kon­sta­to­va­no je da ra­do­ve na sa­na­ci­ji za­ga­đe­nja ni­je odr­ži­vo pred­u­zi­ma­ti dok se ne za­vr­ši iz­grad­nja ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že za če­ti­ri na­se­lja: Ko­dra, To­to­ši, Bi­je­la Go­ra i Do­nja Bra­ti­ca, ko­ji gra­vi­ti­ra­ju po­to­ku Bra­ti­ca i ko­ji da­nas pred­sta­vlja­ju ključ­ni iz­vor za­ga­đe­nja ka­na­la Port Mi­le­na. Ono što po­seb­no bri­ne je da tom pri­li­kom ni­je evi­den­ti­ra­no za­ga­đe­nje iz na­se­lja Đe­ra­ne, iz ko­ga ve­li­ki broj do­ma­ćin­sta­va, ma­lih ho­te­la i apart­man­skih kom­plek­sa fe­kal­ne vo­de is­pu­šta di­rek­to na ušću ka­na­la u mo­re, a či­ji su is­pu­sti ot­kri­ve­ni pro­te­klih da­na. Iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Zel­ni ko­rak“ Dže­ljal Ho­džić ka­že da je to po­tvr­da da se rje­ša­va­nju pro­ble­ma za­ga­đe­nja Port Mi­le­ne pri­stu­pa is­klju­či­vo ka­bi­net­skim me­to­dom.
– Ovo što se do­sad ra­di­lo u Pod­go­ri­ci, Ul­ci­nju i Bu­dvi je ka­bi­net­ski na­čin. To se ta­ko ne rje­ša­va. Ti lju­di tre­ba da obi­đu ka­nal od ušća do kr­ja ka­na­la i upo­zna­ju se sa sta­njem, kroz raz­go­vo­re sa mje­šta­ni­ma, ri­ba­ri­ma i eko­lo­zi­ma. Iz ne­kog, me­ni ne­po­zna­tog raz­lo­ga to se iz­bje­ga­va i za­to ima­mo kon­stat­ne pro­ble­me. Te­o­ret­ski, rje­ša­va­nje pro­ble­ma zvu­či li­je­po ali u prak­si, kao što vi­di­mo, ima­mo dru­ga­či­ju si­tu­a­ci­ju. Na taj na­čin ni­šta ne­će­mo utra­di­ti po pi­ta­nju sa­na­ci­je Port Mi­le­ne. Pi­sao sam i Mor­skom do­bru i Op­šti­ni a ni­je­su mi ni od­go­vo­ri­li. Po­sli­je sve­ga ne znam šta vi­še da ka­žem osim da ih po­zo­vem da se na li­cu mje­sta uvje­re u si­tu­a­ci­ju na terenu, ka­ko bi se na osno­vu vi­đe­nog ra­dio pro­jekt­ni za­da­ta­ka ko­ji tre­ba da de­fi­ni­še mno­ga pi­ta­nja. Po­čev od vla­sni­štva pa do gra­ni­ca ka­na­la i re­dom svih pro­ble­ma ko­ji po­sto­je. Mo­ra se sve ra­di­ti u fa­za­ma i po­tre­ba­na su ve­li­ka sred­stva a mi insi­sti­ra­mo da se o sve­mu raz­go­va­ra na okru­gom sto­lu ko­ji bi bio po­sve­ćen tom ve­li­kom pro­ble­mu, ne sa­mo Ul­ci­nja već ci­je­le Cr­ne Go­re- ka­že Ho­džić.
Ina­če, cilj pro­jek­ta „Tran­sfer eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja za re­me­di­ja­ci­ju ka­na­la“ je raz­voj do­ku­men­ta­ci­o­ne osno­ve za utvr­đi­va­nje sve­o­bu­hvat­nog kon­cep­ta za či­šće­nje i eko­lo­šku sa­na­ci­ju ka­na­la Port Mi­le­na pri­mje­nom eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja od­no­sno eko-re­me­di­ja­ci­jom i to u tri fa­ze: ana­li­za za­ga­đe­nja se­di­men­ta, vo­de i okol­nog ze­mlji­šta, ana­li­za ras­po­lo­ži­vih, eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja za va­đe­nje, ob­ra­du i od­la­ga­nje mu­lja I iz­ra­da pi­lot pro­jek­ta za te­sti­ra­nje pri­mje­ne eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja za ho­tel Otrant, za či­ju re­a­li­za­ci­ju je nad­le­žna Op­šti­na Ul­cinj. Vri­jed­nost pro­jek­ta iz­no­si 257.900 eura od če­ga 210.000 eura obez­bje­đu­je Vla­da Slo­ve­ni­je kao do­na­ci­ju Or­ga­ni­za­ci­ji Uje­di­nje­nih na­ci­ja za in­du­strij­ski raz­voj (UNI­DO) za re­a­li­za­ci­ju pro­jekt­nih ak­tiv­no­sti. Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma u sa­rad­nji sa op­šti­nom Ul­cinj u ob­li­ku ne­go­tovin­skog ko­fi­nan­si­ra­nja obez­bje­đu­je po­dr­šku pro­jekt­nim ak­tiv­no­sti­ma u vi­si­ni od 47.900 eura. Ukup­na in­ve­sti­ci­ja za iz­grad­nju ka­na­li­za­ci­o­nog si­ste­ma u po­me­nu­ta če­ti­ri na­se­lja, iz­no­si oko 4.8 mi­li­o­na eura ali taj pro­je­kat još je da­le­ko od po­čet­ka re­a­li­za­ci­je ko­ja bi pre­ma ne­kim pro­cje­na­ma tre­ba­lo da tra­je če­ti­ri go­di­ne. Ukup­na du­ži­na pla­ni­ra­ne ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že za ova če­ti­ri na­se­lja, pre­ma Stu­di­ji iz­vo­dlji­vo­sti iz­no­si­će 14.45 ki­lo­me­ta­ra. U okvi­ru Stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti ura­đen je i ela­bo­rat o eks­pro­pri­ja­ci­ji ze­mlji­šta. Pred­sto­ji po­stu­pak r­je­ša­va­nja imo­vin­sko prav­nih od­no­sa. Pred­vi­đe­no je da se pro­je­kat re­a­li­zi­ju iz sred­sta­va obez­bi­je­đe­nih iz kre­dit­nog aran­žma­na sa Evrop­skom in­ve­sti­ci­o­nom ban­kom.M.K.


TI­KA bi da in­ve­sti­ra 450.000 eura

Mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Mi­lu­tin Si­mo­vić to­kom ne­dav­ne po­sje­te Ul­ci­nju sa­op­štio je da se pla­ni­ra rje­ša­va­nje tog du­go­go­di­šnjeg eko­lo­škog pro­ble­ma kroz in­ve­sti­ci­je u iz­no­su od 450.000 eura sred­stvi­ma obez­bije­đe­nim od stra­ne tur­ske raz­voj­ne agen­ci­je Ti­ka. Taj pro­je­kat, na­ja­vio je Si­mo­vić, bi­će i od iz­u­zet­nog zna­ča­ja i za ri­ba­re u Ul­ci­nju, ko­ji­ma će se iz­gra­di­ti pri­ve­zi­šta, lu­ko­bran, obal­ska in­fra­struk­tu­ra i le­do­mat ko­ji će obez­bije­di­ti sve zdrav­stve­ne uslo­ve za odr­ža­va­nje iz­lo­vlje­ne ri­be.


Okru­gli sto po­sve­ćen pro­ble­mi­ma

Ho­džić je ne­dav­no pred­lo­žio pred­sjed­ni­ci­ma Op­šti­ne i Skup­šti­ne Na­zi­fu Cun­guu i Ljo­ru Nre­ki­ću, te mi­ni­stru Meh­me­tu Zen­ki i li­de­ru PD-a Fat­mi­ru Đe­ki da se an­ga­žu­ju i or­ga­ni­zu­ju or­ku­gli sto po­sve­ćen ka­na­lu Port Mi­le­na. U oto­re­nom pi­smu Ho­džić je pod­sje­tio da je eko­nom­sko-so­ci­jal­na i eko­lo­ško-am­bi­jen­tal­na si­tu­a­ci­ja u naj­ju­žni­joj op­šti­ni ve­o­ma slo­že­na, jer su, ka­ko je po­ten­ci­rao, raz­voj­ni po­ten­ci­ja­li ugro­že­ni, i na­la­žu pred­u­zi­ma­nje hit­nih mje­ra. Pr­vi ko­rak, sma­tra Ho­džić, bi bio or­ga­ni­zo­va­nje okru­glog sto­la po­sve­će­nog Port Mi­le­ni, po uzo­ru na kon­fe­ren­ci­ju ko­ju je or­ga­ni­zo­vao NVO CZIP u apri­lu 2017. go­di­ne, a ko­ju je po­sve­tio So­la­ni.
- Port Mi­le­na po mi­šlje­nju emi­nent­nih struč­nja­ka iz Cr­ne Go­re, re­gi­o­na i ze­ma­lja EU, uz pra­vil­nu sa­na­ci­ju, re­vi­ta­li­za­ci­ju i va­lo­ri­za­ci­ju mo­že po­sta­ti svjet­ski hit-brend tu­ri­stič­ke po­nu­de Ul­ci­nja i Cr­ne Go­re. Sve to kroz pro­mo­ci­ju star­tap pro­zi­vo­da i uslu­ga, fi­na­sij­ski vri­jed­ne i do jed­nog go­di­šnjeg bu­dže­ta Op­šti­ne Ul­cinj. Za­to vas mo­li­mo da nam od­go­vo­ri­te ka­da bi svi­ma od­go­va­ra­lo or­ga­ni­zo­va­nje jed­nog okru­glog sto­la, po­sve­će­nog ovim pi­ta­nji­ma, po­ru­čio je Ho­džić.