B
I­JE­LO PO­LjE – Sta­nov­ni­ci Ob­ro­va su u vi­še na­vra­ta pre­ko lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, na­ro­či­to pre­ko JKP „Lim”, tra­ži­li da se po­ve­de vi­še ra­ču­na o in­fra­struk­tur­nim i ko­mu­nal­nim pro­ble­mi­ma ovog pod­ruč­ja, ali su nji­ho­vi za­htje­vi, ka­ko tvr­de, do dan-da­nas ne­re­a­li­zo­va­ni. Ka­žu da je to ne­pra­ve­dan od­nos pre­ma di­je­lu op­šti­ne ko­ji ima tra­di­ci­ju i isto­ri­ju, i ko­ji tre­ba da bu­de si­no­nim i sim­bol Bi­je­log Po­lja. U ime di­je­la mje­šta­na Ob­ro­va, Mi­lan Ru­žić is­ti­če da su mno­gi zna­me­ni­ti stva­ra­o­ci sa ovog pod­ruč­ja vje­ko­vi­ma Bi­je­lo Po­lje ne­ras­ki­di­vo ve­za­li sa Li­mom i Ob­ro­vom.
– To su naj­če­šće či­ni­li, a i da­nas či­ne kroz kri­la­ti­cu: ,,Bi­je­lo Po­lje, grad pod­no Ob­ro­va”. Ti­me su se obo­stra­no po­no­si­li i sta­nov­ni­ci Bi­je­log Po­lja i Ob­ro­va. Bi­lo je ne­za­mi­sli­vo da se bi­lo ko­ja pri­vred­na, sport­ska, kul­tur­na, na­ro­či­to dječ­ja ma­ni­fe­sta­ci­ja od lo­kal­nog do dr­žav­nog zna­ča­ja ne pre­zen­tu­je upra­vo na ovom pro­sto­ru. Pod­sje­ti­ću i da je le­gen­dar­ni Ri­sto Rat­ko­vić upra­vo sa Ob­ro­va po­sma­trao grad i oslu­ški­vao žu­bor Li­ma, a Av­do Me­đe­do­vić na istom mje­stu sa­ku­pljao i pre­pri­ča­vao ep­ske sti­ho­ve. Mno­gi sa­vre­me­ni­ci se sje­ća­ju pr­vo­maj­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja, đur­đev­dan­skih ura­na­ka, ma­ni­fe­sta­ci­ja za Dan mla­do­sti, đač­kih i re­kre­a­tiv­nih iz­le­ta, pre­ko zim­skih ča­ro­li­ja ko­je su go­di­na­ma oku­plja­le Bje­lo­polj­ce svih ge­ne­ra­ci­ja – is­ti­če Ru­žić i do­da­je da da­nas od to­ga ni­je osta­lo sko­ro ni­šta.
Ču­di ga, ka­ko ka­že, da sta­nov­ni­ci Bi­je­log Po­lja i lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ne vi­de ono što se de­ša­va po­red Li­ma, oko obi­la­zni­ce ili na pa­di­na­ma Ob­ro­va.
– Iako je Pro­stor­no ur­ba­ni­stič­kim pla­nom i De­talj­nim ur­ba­ni­stič­kim pla­nom op­šti­ne pod­ruč­je Ob­ro­va pred­vi­đe­no za tu­ri­stič­ke i re­kre­a­tiv­ne na­mje­ne, ni­šta ni­je ura­đe­no da se ono in­fra­struk­tur­no upo­do­bi i na pra­vi na­čin va­lo­ri­zu­je – ka­že Ru­žić i na­gla­ša­va da su mje­šta­ni Ob­ro­va u vi­še na­vra­ta tra­ži­li da se i kod njih po­sta­ve kon­tej­ne­ri za sme­će ka­ko se na oba­la­ma Li­ma ne bi stva­ra­le mi­ni-de­po­ni­je.
Mje­šta­ni su, ta­ko­đe, is­ta­kli ne­do­sta­tak jav­ne ra­svje­te i pje­šač­ke sta­ze, ali ni­je­su na­i­šli na po­zi­ti­van od­go­vor nad­le­žnih, pa ih još jed­nom pod­sje­ća­ju da je Ob­rov tu i da če­ka is­ko­rak u ci­vi­li­za­cij­sku bu­duć­nost.
Ru­žić ape­lu­je na ru­ko­vod­stvo MZ Lo­zni­ce–Ob­rov i lo­kal­nu upra­vu da sa­gle­da­ju pri­mjed­be i pro­ble­me sta­nov­ni­ka Ob­ro­va i da ih poč­nu rje­ša­va­ti.
– Ni­je su­vi­šno pod­sje­ti­ti da su Bje­lo­polj­ci u ur­ba­nom di­je­lu pi­li upra­vo vo­du sa Ob­ro­va i pa­li­li pr­ve ulič­ne fe­nje­re. Za­hva­lju­ju­ći pre­ga­o­ci­ma i lič­nim ula­ga­nji­ma sta­nov­ni­ka Ob­ro­va `60-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka po­če­la je i iz­grad­nja pr­vih lo­kal­nih pu­te­va u Bi­je­lom Po­lju. Taj en­tu­zi­ja­zam i že­lja za una­pre­đe­njem ži­vo­ta tra­je i da­nas, ali ne­ma od­zi­va nad­le­žnih. Či­ni nam se da su pred­stav­ni­ci MZ Lo­zni­ce–Ob­rov iz svo­jih or­ga­na is­klju­či­li (za­o­bi­šli) sta­nov­ni­ke Ob­ro­va, ali pro­sto ne­će­mo da vje­ru­je­mo da je po­li­ti­ka tu umi­je­ša­la pr­ste jer je pred­stav­ni­ci­ma MZ Lo­zni­ce–Ob­rov pre­ča si­ja­li­ca is­pred sop­stve­ne ku­će ili kva­drat pro­bi­je­nog pu­ta do sop­stve­nog ima­nja ili šu­me, ne­go una­pre­đe­nje ži­vo­ta svih sta­nov­ni­ka MZ. Zbog tog ne­ma­ra i ne­do­ma­ćin­skog od­no­sa na pod­ruč­ju Ob­ro­va su i da­nas umje­sto uli­ca se­o­ski so­ka­ci – is­ti­če Ru­žić pod­sje­ća­ju­ći na, ka­ko ka­že, ko­mu­nal­ne i ci­vi­li­za­cij­ske ano­ma­li­ja (de­po­ni­je sme­ća) ko­je se mo­gu pri­mi­je­ti­ti od Rib­ni­ka do Ra­so­va.
– Auto-ot­pad na­la­zi se na na­ka­rad­nim ser­pen­ti­na­ma iz­vi­še Rib­ni­ka sa ru­žnom pa­no­ra­mom ko­ju osta­vlja na Ob­rov i Bi­je­lo Po­lje. a ne­ko­li­ko di­vljih de­po­ni­ja, na­ro­či­to ona po­vi­še Po­po­vog pr­la, pred­sta­vlja ono če­ga se je­dan dio sta­nov­ni­ka Ob­ro­va sti­di. Pro­blem je i pri­ključ­ni put iz gra­da, pre­ko obi­la­zni­ce za Ob­rov, bez ika­kve ozna­ke za ras­kr­sni­cu ili pu­to­ka­za, a valj­da je ele­men­tar­no po­treb­no, ma­kar tu­ri­stič­kim po­sle­ni­ci­ma, da se zna ku­da se ide na Ob­rov (1.006 mnv), ka­ko bi tu­ri­sti i re­kre­a­tiv­ci mo­gli do­ći i po­gle­dom „od­ma­ra­ti du­šu”. Ve­li­ki pro­blem je i ne­u­slov­ni put sa usi­lje­nom pe­den­ci­jom, ko­ji sve ma­nje slu­ži vo­za­či­ma i pje­ša­ci­ma, ka­ko lje­ti, ta­ko i zi­mi. Po­sli­je sva­ke ki­še do­la­zi do blo­ka­de obi­la­zni­ce ko­ja pro­la­zi pod­nož­jem Ob­ro­va. Tu je i ne­do­sta­tak bi­lo ka­kve pje­šač­ke sta­ze od MUP-a do obi­la­zni­ce, či­me se ugro­ža­va bez­bjed­nost pje­ša­ka, na­ro­či­to dje­ce – ka­že Ru­žić i do­da­je da mje­šta­ni oče­ku­ju da lo­kal­na vlast ma­kar za tre­nu­tak po­mi­sli ka­ko sve na­bro­ja­no na­ru­ša­va cje­lo­kup­nu sli­ku Bi­je­log Po­lja.
– Oče­ku­je­mo kon­kret­ne re­ak­ci­je i po­ziv na do­go­vor – po­ru­ču­je Ru­žić.
M.N.


Pri­o­ri­te­te kan­di­do­va­ti pre­ko Sa­vje­ta MZ

U lo­kal­noj upra­vi ka­žu da sva­koj mje­snoj za­jed­ni­ci na či­ta­vom pod­ruč­ju op­šti­ne pri­la­ze sa istom pa­žnjom, shod­no pri­o­ri­te­ti­ma ko­je mje­šta­ni kan­di­du­ju pre­ko Sa­vje­ta MZ.
– Ka­da je u pi­ta­nju de­po­no­va­nje ot­pa­da na pod­ruč­ju Ob­ro­va mo­ra­mo na­gla­si­ti da su upra­vo mje­šta­ni ti ko­ji sme­će ba­ca­ju gdje stig­nu i ne vo­de ra­ču­na o svo­joj oko­li­ni. Ta­ko se stva­ra­ju mi­ni-de­po­ni­je ko­je ka­sni­je ni­je la­ko oči­sti­ti jer je na Ob­ro­vu kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na ta­kva da ne do­zvo­lja­va me­ha­ni­za­ci­ji Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća da ne­sme­ta­no pri­đe tim de­po­ni­ja­ma. U do­go­vo­ru sa pred­stav­ni­ci­ma Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća po­ku­ša­će­mo u na­red­nom pe­ri­o­du da de­po­ni­je, kon­kret­no na Obor­vu, či­sti­mo uz po­moć trak­to­ra ili na na­ki dru­gi na­čin – po­ru­ču­ju iz lo­kal­ne upra­ve.