Od­lu­ka o utvr­đi­va­nju lo­ka­ci­je i ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kim uslo­vi­ma za iz­grad­nju vo­do­vod­nog si­ste­ma Tro­ji­ca-Ve­lje br­do, u Skup­šti­ni op­šti­ne Ko­tor usvo­je­na je pri­je dvi­je go­di­ne, a u re­a­li­za­ci­ju po­sla kre­nu­će se tek ove go­di­ne. Pro­je­kat je vri­je­dan 180 hi­lja­da eura, a iz­vo­đač ra­do­va je fir­ma „Ci­vi­lin­ži­nje­ring“.Pre­ma na­vo­di­ma in­ve­sti­to­ra, Di­rek­ci­je za iz­grad­nju i ure­đe­nje Ko­to­ra, ra­do­ve bi tre­bao za­po­če­ti ovog mje­se­ca. Na­se­lje Tro­ji­ca se još uvi­jek vo­dom snab­di­je­va sa okol­nih iz­vo­ra, od ko­jih je je­dan kap­ti­ran, a mre­ža ja­ko do­tra­ja­la. Mje­šta­nin Tro­ji­ce Goj­ko Ku­stu­dić pod­sje­ća da je pr­va ini­ci­ja­ti­va za iz­grad­nju vo­do­vod­ne mre­že u ovom na­se­lju po­kre­nu­ta 2013. go­di­ne.
-Tro­ji­ca sa­da ima oko 40 do­ma­ćin­sta­va sa oko 150 sta­nov­ni­ka. U od­no­su na ne­ka­da­šnje uslo­ve za ži­vot na Tro­ji­ci, ka­da je u pi­ta­nju in­fra­struk­tu­ra, sa­da smo pre­za­do­volj­ni; ima­mo jav­nu ra­svje­tu, put, a vo­du će­mo do­bi­ti - iz­ja­vio je za Ku­stu­dić za „Dan“.
On je uka­zao na pro­blem u funk­ci­o­ni­sa­nju pr­vog di­je­la jav­ne ra­svje­te, ko­ja je do po­la se­la iz­gra­đe­na 2003. go­di­ne, dok je dru­gi iz­gra­đen pri­je tri, če­ti­ri go­di­ne. Ne sa­mo vi­zu­el­no po bo­ji si­ja­li­ca (duž no­vog di­je­la po­sta­vlje­ne ži­vi­ne, žu­te bo­je, a na osta­lom tzv. mli­ječ­ne), već se dvi­je di­o­ni­ce raz­li­ku­ju i po to­me što duž pr­ve čak i pri­li­kom ma­njeg ne­vre­me­na do­la­zi do kva­ra si­ja­li­ca na po­lo­vi­ni stu­bo­va.
-Sva­ko ko pro­đe Tro­ji­com vi­di ogrom­nu raz­li­ku iz­me­đu te dvi­je di­o­ni­ce jav­ne ra­svje­te. I sa­da u pr­vom di­je­lu ne ra­di pet, šest si­ja­li­ca na stu­bo­vi­ma, dok se u no­vom di­je­lu, od ka­da je iz­gra­đen, još ni jed­na si­ja­li­ca ni­je po­kva­ri­la. Kva­ro­ve pri­ja­vlju­je­mo Di­rek­ci­ji, ko­ja re­a­gu­je vr­lo br­zo. Ni­sam eks­pert, ali mi se či­ni, da bi bi­lo bo­lje da se za­mi­je­ni i ovaj dio ra­svje­te i da bi to na kra­ju za pet go­di­na bi­lo jef­ti­ni­je ne­go što se ova­ko ra­di - sma­tra Ku­stu­dić. Ka­da je u pi­ta­nju put­na in­fra­struk­tu­ra is­ti­če po­tre­bu as­fal­ti­ra­nja se­o­skog pu­ta u du­ži­ni od 1.100 me­ta­ra, na po­te­zu od Ve­ljeg br­da do ras­kr­sni­ce na Tro­ji­ci, ko­ji je ina­če pro­bi­jen ruč­no i gdje po­sto­ji jav­na ra­svje­ta.
- Taj put su ruč­no pro­bi­li na­ši dje­do­vi i oče­vi. Kao di­je­te pam­tim da se mno­go pu­ta išlo u mje­snu za­jed­ni­cu i Op­šti­nu da se tra­ži po­moć da se taj put ure­di, ali je tek na­kon 2000 i ne­ke go­di­ne Op­šti­na okre­nu­la gla­vu pre­ma Tro­ji­ci. Put je be­to­ni­ran iz vi­še eta­pa, što je tra­ja­lo pet, šest go­di­na. Ka­ko je Di­rek­ci­ja ima­la sred­sta­va, ta­ko je da­va­la ma­te­ri­jal, a mi be­to­ni­ra­li dio po dio, da bi kom­ple­tan put za­vr­ši­li pri­je par go­di­na. Me­đu­tim, dok smo mi u jed­nom di­je­lu be­to­ni­ra­li, dru­gi je pro­pa­dao. Sa­da bi ko­nač­no taj put po­no­vo tre­ba­lo pre­svu­ći, ovog pu­ta as­fal­tom - na­gla­ša­va on.
Bu­du­ći da sa pre­vo­ja Tro­ji­ca pu­ca pre­di­van po­gled na spe­ci­fič­nu kri­vi­nu u ob­li­ku slo­va „M“, kao i na kom­ple­tan Ko­tor­ski za­liv i Sta­ri grad ko­je go­di­šnje po­sje­ti po­la mi­li­o­na tu­ri­sta, pi­ta­li smo Ku­stu­di­ća da li je ini­ci­ra­na sa­rad­nja sa lo­kal­nom Tu­ri­stič­kom or­ga­ni­za­ci­jom u smi­slu va­lo­ri­za­ci­je po­ten­ci­ja­la ovog mje­sta, kao i da li po­sto­je za­in­te­re­so­va­ni in­ve­sti­to­ri za grad­nju ho­te­la i dru­gih sa­dr­ža­ja. On je uka­zao da je pre­ma ar­hiv­skim po­da­ci­ma 1901. go­di­ne na Tro­ji­ci po­sto­jao isto­i­me­ni ho­tel, ko­ji se na­la­zio u bli­zi­ni sa­da­šnje tvr­đa­ve.
-Do sko­ro su bi­li vi­dlji­vi osta­ci tog ho­te­la. To je bi­lo vri­je­me ka­da je pro­bi­jen ili po­čeo da funk­ci­o­ni­še put Ko­tor-Tro­ji­ca-Nje­gu­ši-Ce­ti­nje. On je bio ta­da od­ma­ra­li­šte za put­ni­ke i ko­nje, za one ko­ji su že­lje­li da pre­no­će na­la­zio se ho­tel, a za ko­nje ko­nju­šni­ca.
Na pi­ta­nje ko­li­ko je u stvar­no­sti ute­me­lje­na le­gen­da da je kri­vi­na u ob­li­ku slo­va M pro­jek­to­va­na zbog osje­ća­nja ko­je je pro­jek­tant ga­jio pre­ma, na­vod­no, kra­lji­ci Mi­le­ni, la­ko bi se mo­glo od­go­vo­ri­ti da to sa­mo jed­na od le­gen­di, ali le­gen­da ko­ja je li­je­pa i ko­ju tre­ba nje­go­va­ti i pre­zen­to­va­ti tu­ri­sti­ma, jer je vr­lo ma­lo njih ko­ji po­sje­te Ko­tor, a da ne za­sta­nu i fo­to­gra­fi­šu tu kri­vi­nu, kao i uop­šte pa­no­ra­mu gra­da. Ni­smo ini­ci­ra­li kod TO Ko­tor da se po­nu­da gra­da uve­že sa Tro­ji­com u smi­slu da se tu­ri­stič­ki auto­bu­su za­u­sta­vlja­ju na Tro­ji­ci, ali bi se mno­go to­ga li­je­po­ga mo­glo ura­di­ti da se, na­rod­ski re­če­no, uzme di­nar, ne za po­je­din­ca, već i za dr­ža­vu, i da nam tu­ri­sta osta­vi no­vac, za­klju­ču­je Ku­stu­dić. B.M.


Tu­ri­zam glav­na pre­o­ku­pa­ci­ja

Za raz­li­ku od ra­ni­jeg pe­ri­o­da ka­da su se Tro­ji­ča­ni ba­vi­li po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom, da­nas je tu­ri­zam nji­ho­va glav­na pre­o­ku­pa­ci­ja.
-Na pr­ste jed­ne ru­ke mo­gu se iz­bro­ja­ti do­ma­ćin­stva ko­ja sa­da ima­ju ne­što gr­la sit­ne i krup­ne sto­ke. Zbog po­volj­nog ge­o­graf­skog po­lo­ža­ja Tro­ji­ce, tač­ni­je bli­zi­ne Ko­to­ra i Tiv­ta, lju­di se sa­da ba­ve iz­da­va­njem apart­ma­na u tu­ri­stič­ke svr­he. Mla­di uče, stu­di­ra­ju, ba­ve se spor­tom, pa ta­ko ima­mo pr­vo­tim­ce „Bo­ke­lja“ ko­ji su po uz­ra­stu ka­de­ti, pr­vo­tim­ce u va­ter­po­lu, džu­di­ste, fol­ko­ra­še - po­hva­lio se Ku­stu­dić.


Sa­mi sa­ni­ra­li o­stat­ke austro­u­gar­ske tvr­đa­ve

Pod­sje­tiv­ši da su mje­šta­ni svo­jim sred­stvi­ma sa­ni­ra­li dio ta­mo­šnje austro­u­gar­ske tvr­đa­ve Ku­stu­dić ka­že da ras­po­la­že ne­zva­nič­nom in­for­ma­ci­jom da će se na­sta­vi­ti re­no­vi­ra­nje i nje­nog dru­gog, re­la­tiv­no no­vi­jeg di­je­la iz 19. vi­je­ka.
-Ču­je­mo da će bi­ti po­pra­vljen krov i unu­tra­šnjost i iz­vr­še­na da­lja re­kon­struk­ci­ja di­je­la stra­žar­ske ku­le ko­ja po­ti­če iz mle­tač­kog pe­ri­o­da. Obje­kat je vla­sni­štvo Op­šti­ne i pre­ko ko­je ide po­sao re­kon­struk­ci­je, a fi­nan­si­ra­ju ga evrop­ski fon­do­vi. Vje­ru­je­mo da će­mo na­ći za­jed­nič­ki je­zik da obje­kat osta­ne na ko­ri­šće­nje mje­šta­ni­ma Tro­ji­ce, ali nor­mal­no i da nje­gov vla­snik-upra­vljač ima ko­ri­sti i be­ne­fi­te, i da se obje­kat is­ko­ri­sti ona­ko ka­ko smo mi po­če­li; u kul­tur­no-umjet­nič­ke i dru­ge na­mje­ne, a da to ne bu­de nje­go­va ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ja - po­ru­ču­je Ku­stu­dić uz pod­sje­ća­nje da je ri­ječ o objek­tu ko­ji je je­di­no mje­sto za oku­plja­nje ta­mo­šnje omla­di­na, gdje oni kre­a­tiv­no pro­vo­de vri­je­me, pra­ve ro­đen­dan­ske žur­ke i tre­ni­ra­ju.