-ŠAV­NIK – Grad­nju mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na (mHE) na šav­nič­koj ri­je­ci Bu­ko­vi­ca ne­će do­zvo­li­ti mje­šta­ni, ko­ji su ju­če to­kom jav­ne ras­pra­ve o ela­bo­ra­ti­ma za pro­cje­nu uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu iz­ri­či­to za­tra­ži­li da se taj vo­do­tok sta­vi pod za­šti­tu i pod okri­lje Na­ci­o­nal­nog par­ka „Dur­mi­tor“. Ela­bo­ra­te je do­sta­vi­la pod­go­rič­ka fir­ma „Hi­dra MNE“, ko­ja je od dr­ža­ve ra­ni­je do­bi­la kon­ce­si­ju na vo­de Bu­ko­vi­ce za pe­ri­od od 27 go­di­na.
Pred­lo­že­ni do­ku­men­ti, ka­ko je oci­je­ni­la prof. dr Sne­ža­na Ra­du­lo­vić, ne­ma­ju ni prav­no-teh­nič­ku ni na­uč­nu pot­po­ru. Ra­du­lo­vi­će­va je šef Ka­te­dre za eko­lo­gi­ju no­vo­sad­skog Uni­ver­zi­te­ta i član Ko­mi­si­je za stan­dar­de Evrop­ske uni­je(EU) u obla­sti akva­tič­nih eko­si­ste­ma, a na jav­nu ras­pra­vu do­šla je na po­ziv mje­šta­na i ne­dav­no for­mi­ra­nog Eko­lo­škog po­kre­ta „Do­nja Bu­ko­vi­ca“.
Šav­nič­ka ri­je­ka, na­gla­si­la je ona, je­di­na je u svi­je­tu u ko­joj je na­sta­njen ste­no­en­de­mit „vo­de­ni cvi­jet“, jed­na ve­o­ma sta­ra vr­sta kri­la­tih in­se­ka­ta, ko­ja je za­šti­će­na svjet­skom kon­ven­ci­jom i či­je sta­ni­šte mo­ra osta­ti ne­tak­nu­to.
– Pot­pu­no mi je ne­ja­sno da jed­na dr­ža­va ko­ja je i po usta­vu eko­lo­ška do­zvo­li da se jed­na ta­kva ri­je­ka sta­vi u ci­je­vi. Ne­ja­sna mi je i ide­ja da se na Bu­ko­vi­ci, ko­ja či­ni ne­vje­ro­vat­nih 0, 01 od­sto vo­de­ne po­vr­ši­ne op­šti­ne Šav­nik, gra­de mHE. Ko­ju će ko­rist ima­ti in­ve­sti­tor ako taj po­da­tak go­vo­ri da je ri­je­ka za te na­mje­ne pot­pu­no hi­dro­lo­ški ne­ko­ri­sna – na­gla­si­la je prof. dr Sne­ža­na Ra­du­lo­vić.
Ka­ko je do­da­la, pred­lo­že­ni ela­bo­ra­ti ne sa­dr­že ni li­stu re­fe­ren­ci na ko­je su ob­ra­đi­vač po­zi­va u tek­stu, te se sto­ga mo­gu od­ba­ci­ti kao prav­no-teh­nič­ki ne­pot­pu­ni.
– Po­da­ci ko­ji su ko­ri­šće­ni po­ti­ču iz sre­di­ne pro­šlog vi­je­ka, od­no­sno od 1949. do 1983. go­di­ne, a u pro­jek­tu iz 2007. go­di­ne, či­ji iz­ra­du je fi­nan­si­ra­la Vla­da Nor­ve­ške i či­ji su po­da­ci dje­li­mič­no ko­ri­šće­ni, is­tak­nu­to je da je Bu­ko­vi­ca naj­ne­e­fi­ka­sni­ja ri­je­ka u Cr­noj Go­ri. Bez ob­zi­ra na to, nje­na vo­da je u ka­te­go­ri­ji A1, što zna­či da je pit­ka. Pit­ka vo­da je naj­ve­će bla­go u svi­je­tu i ni­jed­na dr­ža­va, pa ni one naj­bo­ga­ti­je, ne bi do­zvo­li­le se­bi ova­kav luk­suz. Za­to ape­lu­jem na jav­nost, na Vla­du, na Za­vod za za­šti­tu pri­ro­de Cr­ne Go­re i in­ve­sti­to­ra da se Bu­ko­vi­ca sta­vi pod stro­gu za­šti­tu i da joj se na­mje­na pot­pu­no pro­mi­je­ni. Cr­na Go­ra je eko­lo­ška dr­ža­va i mo­že ostva­ri­ti pu­no do­bi­ti od oču­va­nja svo­jih pri­rod­nih re­sur­sa, a ne nji­ho­vim de­va­sti­ra­njem – ka­za­la je prof. dr Ra­du­lo­vić.
Bu­ko­vi­ca je jed­na od po­sled­njih slo­bod­nih ri­je­ka u dr­ža­vi, re­kao je Mi­li­ja Ča­bar­ka­pa iz NVO „Grin ho­um“, a grad­njom cen­tra­la bi­će u pot­pu­no­sti de­va­sti­ra­na.
– Uni­šti­će vi­še­vje­kov­no na­sle­đe sta­nov­ni­štva ko­je ži­vi uz njen tok, kao i me­mo­ri­jal­ne, am­bi­jen­tal­ne i pej­za­žne vri­jed­no­sti. U pro­jek­tu „Na­tu­ra 2000“, što je za­ne­ma­re­no u ela­bo­ra­ti­ma, ta ri­je­ka je jed­na od de­vet ko­je su pre­po­zna­te kao ključ­no bi­o­di­ver­zi­tet­sko pod­ruč­je. Nje­nim „sta­vlja­njem“ u ci­je­vi bi­će uni­šte­na i svo­je­vr­sna po­toč­na pa­strm­ka, za ko­ju ob­ra­đi­va­či pred­vi­đe­jau grad­nju tzv. ri­bljih sta­za, za­bo­ra­vlja­ju­ći, opet, ta ta vr­sta ri­be ni­je mi­gra­tor­na – na­gla­sio je Ča­bar­ka­pa.
Advo­kat Bi­lja­na Pe­ro­vić, ko­ju je an­ga­žo­ao EP „Do­nja Bu­ko­vi­ca“, iz­ni­je­la je niz pri­mjed­bi na pred­lo­že­ne do­ku­men­te sa prav­ne stra­ne. Ona sma­tra da je spor­no što je ela­bo­ra­te ob­ra­dio In­sti­tut za raz­voj i is­tra­ži­va­nje u obla­sti za­šti­te na ra­du.
– Pro­ble­ma­tič­no je što pot­pi­si struč­nog ti­ma za iz­ra­du ni­je­su isti u štam­pa­noj i elek­tron­skog ver­zi­ji – uka­za­la je Pe­ro­vi­će­va.
Do­cent na no­vo­sad­skom Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu dr Ili­ja Sr­da­no­vić upo­zo­rio je da u pro­ce­du­ri za grad­nju mHE na Bu­ko­vi­ci ni­je­su is­po­što­va­ni na­uč­ni po­stu­la­ti.
– Spro­vo­đe­nje ri­je­ke sa lo­šim hi­dro­lo­škim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma u ci­je­vi mo­že ima­ti ne­sa­gle­di­ve po­sle­di­ce. Oko Bu­ko­vi­ce je mo­ja dje­do­vi­na i oče­vi­na, ne­što što ću i ja osta­vi­ti svo­jim po­tom­ci­ma. Ka­kvi god da su mo­ti­vi grad­nje cen­tra­la, a du­bo­ko že­lim da vje­ru­jem da su do­bri, mi mo­ra­mo sna­gom ar­gu­me­na­ta ura­di­ti sve da na­šim na­sled­ni­ci­ma sju­tra mo­že­mo po­gle­da­ti u oči – po­ru­čio je dr Sr­da­no­vić.
Sli­kar Mi­šo Ve­mić po­zvao je in­ve­sti­to­re da od­u­sta­nu od pro­jek­ta i da u re­jon Bu­ko­vi­ce do­đu kao tu­ri­sti, a ni­ka­ko kao de­va­sta­to­ri.
– Umje­sto da op­štin­sko ru­ko­vod­stvo šti­ti ri­je­ku od nas sit­nih de­va­sta­to­ra, mi tre­ba da Bu­ko­vi­cu, na ko­joj ži­vi­mo, spa­sa­va­mo. Uzmi­mo se u pa­met, da brat­ski ovo ri­je­ši­mo, da ne do­la­zi do su­ko­ba, da pre­ki­ne­mo ovu ago­ni­ju ko­ja tra­je mje­se­ci­ma – is­ta­kao je Ve­mić.
B.B.


Nji­ho­va ri­je­ka, tu­đi pro­fit

Broj­ni mje­šta­ni ko­ji su pri­su­stvo­va­li ras­pra­vi ni­je­su ju­če od ob­ra­đi­va­ča i in­ve­sti­to­ra, kao ni od pred­stav­ni­ka Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, do­bi­li od­go­vor na pi­ta­nje ko­ji su to po­zi­tiv­ni efek­ti ko­je će ima­ti od mHE, ka­ko je na­ve­de­no u ela­bo­ra­ti­ma. Oni stra­hu­ju da će osta­ti bez pit­ke vo­de jer ne­ma kon­kret­nih mje­ra za za­šti­tu nji­ho­vih vo­di­zvo­ri­šta.
– Na­šu ri­je­ku za vaš pro­fit, si­gur­no je, ne­će­mo da­ti. Osim to­ga, ni­jed­na jav­na ras­pra­va o grad­nji ovih hi­dro­cen­tra­la u šav­ni­koj op­šti­ni ni­je pro­šla – ka­zao je mje­šta­nin Velj­ko Bu­la­to­vić.
No­vo Ve­mić iz Do­nje Bu­ko­vi­ce na­gla­sio je da je u pi­ta­nju ži­vot pre­ko 300 do­ma­ćin­sta­va ko­ja ni­je­su sa­gla­sna sa de­va­sti­ra­njem ri­je­ke, dok je Ve­se­lin Žu­gić na­gla­sio da se­o­sko sta­nov­ni­štvo uop­šte ni­je bi­lo ade­kvat­no oba­vi­je­šte­no o jav­nim ras­pra­va­ma.
Alek­san­dar Ve­mić iz EP „Do­nja Bu­ko­vi­ca“ po­no­vio je da će spri­je­či­ti grad­nju, a pri­mjed­be i su­ge­sti­je ured­no do­sta­vi­ti nad­le­žnoj Agen­ci­ji sa kon­kret­nim za­htje­vom da ne pri­hva­ti ela­bo­ra­te i da po­mog­ne u za­šti­ti ri­je­ke.


Pro­ce­du­ra is­po­što­va­na

Alek­san­dar Du­bo­ri­ja iz In­sti­tu­ta ko­ji je ob­ra­đi­vač ela­bo­ra­ta is­ta­kao je da su ko­ri­sti­li do­stup­ne po­dat­ke, ka­ko iz Op­šti­ne, ta­ko i iz nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. On sma­tra da pro­je­kat mHE ne­će ima­ti ne­ga­ti­van uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu i po zdra­vlje lju­di, te da će od­re­đen broj ži­te­lja iz tog kra­ja do­bi­ti za­po­sle­nje. Iz­vr­šni di­rek­tor „Hi­dre“ Bo­ban Ga­ro­vić re­kao je da će kao in­ve­sti­to­ri po­stu­pi­ti shod­no za­ko­ni­ma i pro­pi­si­ma, a što se ti­če Bu­ko­vi­ce dr­ža­va je u njoj pre­po­zna­la svoj in­te­res.
–Mi­ni-cen­tra­le su u svi­je­tu pre­po­zna­te kao naj­či­sti­ji na­čin pro­iz­vod­nje, a na pod­ruč­ju Evro­pe ima ih oko 14 hi­lja­da. Dr­ža­ve sa mno­go ve­ćim ste­pe­nom eko­lo­ške svi­je­sti ni­je­su mHE pre­po­zna­le kao eko­lo­ški pro­blem i ne vi­dim zbog če­ga bi to bio pro­blem ov­dje u Šav­ni­ku. In­ve­sti­tor će po­što­va­ti sve ela­bo­ra­te i pro­pi­se ko­je na­la­žu i za­kon i dr­žav­ne in­sti­u­tu­ci­je i po­stu­pa­će u skla­du s tim.Na­kon sa­gla­sno­sti Agen­ci­je na ela­bo­ra­te, oče­ku­je­mo do­bi­ja­nje gra­đe­vin­skih do­zvo­la, ka­ko bi­smo već na pro­lje­će po­če­li grad­nju – ka­zao je Ga­ro­vić.
I lo­kal­na upra­va, ka­ko je na­veo pred­sjed­nik op­šti­ne Mi­jo­mir Vu­ja­čić, is­po­što­va­će ono što na­la­žu za­ko­ni. Lo­kal­na skup­šti­na je u av­gu­stu pro­šle go­di­ne usvo­ji­la od­lu­ku o grad­nji mHE na Bu­ko­vi­ci, a sli­je­di lo­kal­na stu­di­ja iz­vo­dlji­vo­sti.
– Op­šti­na je ser­vis svih gra­đa­na i po­štu­je­mo sve pri­mjed­be ko­je su da­nas da­te. O ela­bo­ra­ti­ma će od­lu­či­va­ti nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, a lo­kal­na upra­va je do­ra­di­la svoj dio po­sla do do­no­še­nja stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti – re­kao je Vu­ja­čić.