GU­SI­NjE – Gra­đa­ni Gu­si­nja sva­ko­dnev­no su su­o­če­ni s mno­štvom pa­sa lu­ta­li­ca ko­ji se ne­sme­ta­no še­ta­ju grad­skim je­zgrom, škol­skim dvo­ri­šti­ma, pi­jač­nim pro­sto­rom, jav­nim po­vr­ši­na­ma... i pred­sta­vlja­ju pri­jet­nju na sva­kom ko­ra­ku, po­go­to­vo za dje­cu. Gu­si­nja­ni is­ti­ču da je pa­sa lu­ta­li­ca iz da­na u dan sve vi­še i vi­še, da su iglad­nje­li do te mje­re da ne pre­za­ju da i iz ru­ku ugra­be ke­su s hlje­bom. Ka­da je u ško­li ve­li­ki od­mor psi se u čo­po­ri­ma oku­pi i tr­če za dje­com ne bi li ugra­bi­li ko­ju mr­vi­cu hra­ne. Oni ma­lo agre­siv­ni­ji na sve na­či­ne po­ku­ša­va­ju da dje­ci ot­mu uži­nu pa se če­sto de­ša­va da ma­li­ša­ni na ru­ka­ma ima­ju ogre­bo­ti­na od ša­pe ili zu­ba ži­vo­ti­nja, što mo­že do­pri­ni­je­ti po­ja­vi za­ra­ze.
Gra­đa­ni ne­go­du­ju i po­sta­vlja­ju pi­ta­nje ima li na­či­na da lo­kal­na upra­va ne­što pre­du­zme, su­prot­sta­vi se na­je­zdi pa­sa lu­ta­li­ca i za­šti­ti gra­đan­stvo.
– Sva­ko­dnev­no ista sli­ka, iste opa­sno­sti, čak i na­pa­di iz­glad­nje­lih ži­vo­ti­nja i uje­di, ali ni­kom ni­šta. Mo­že se ču­ti pri­ča i da se pod okri­ljem mra­ka ka­mi­o­ni­ma psi do­vo­ze u Gu­si­nje, ali ni­ka­ko da se to vi­di i iden­ti­fi­ku­je onaj ko to ra­di. Jer ako se vi­di ka­mi­on i is­to­va­ra­ju psi, on­da ni­je te­ško za­pi­sa­ti i broj re­gi­stra­ci­je ka­ko bi se vi­nov­nik za­kon­ski sank­ci­o­ni­sao. Ako se ova­kvo sta­nje na­sta­vi mo­že do­ći do tra­gič­nog či­na i ne daj bo­že da ne­ko od ove dje­ce po­stra­da – ko­men­ta­ri­šu gra­đa­ni Gu­si­nja.
Sto­čar iz se­la Za­gra­đa Aljo Ma­la­gić ka­že da su i se­lja­ci su­o­če­ni s istim pro­ble­mom, te da psi lu­ta­li­ce če­sto na­pa­da­ju sit­nu sto­ku. Ma­la­gić ka­že da je taj pro­blem u Za­gra­đu po­stao iz­ra­zi­ti­ji od ka­da je u bli­zi­ni se­la for­mi­ra­na grad­ska de­po­ni­ja na ko­joj se psi oku­plja­ju u po­tra­zi za hra­nom, a ako ne uto­le glad on­da na­pa­da­ju i ko­lju sto­ku. Ma­la­gić tvr­di da su psi to­li­ko agre­siv­ni da im se če­sto i čo­ba­ni te­ško mo­gu su­prot­sta­vi­ti. 
– Se­lo Za­gra­đe se na­la­zi ta­ko­re­ći na ko­rak od Gu­si­nja, sve­ga oko če­ti­ri ki­lo­me­tra pu­ta, i umje­sto da nas po­sje­te oni ko­ji nam ne­što mo­gu do­pri­ni­je­ti u mu­ko­trp­nom ži­vlje­nju, je­di­ni po­sje­ti­o­ci su nam psi lu­ta­li­ce. Ne­ka­da smo se bra­ni­li od vu­ko­va, a sa­da od pa­sa, a za sve je kri­va de­po­ni­ja ko­ju nam po­sta­vi­še po­red ku­ća. Tu se od­la­že ot­pad iz Pla­va i Gu­si­nja, pa se oku­plja­ju čo­po­ri pa­sa lu­ta­li­ca ko­ji su po­sta­li pri­jet­nja po ci­je­lo se­lo. Ne mo­gu vje­ro­va­ti da se to ne mo­že ri­je­ši­ti i da ne­ma ne­ka slu­žba ko­ja mo­že pro­pra­ti­ti de­ša­va­nja. Mo­ra se ot­kri­ti ko ov­dje do­vo­di pse lu­ta­li­ce i na­ći rje­še­nje šta i gdje sa na­pu­šte­nim ži­vo­ti­nja­ma. Sma­tram da na­ša lo­kal­na upra­va u sa­rad­nji sa dr­žav­nim or­ga­ni­ma ovaj pr­o­blem mo­že i mo­ra ri­je­ši­ti. Na­rav­no, u ve­zi sa ovim po­treb­na je i sa­rad­nja sa Op­šti­nom Plav jer bu­kval­no ži­vo­ti gra­đa­na su ugro­že­ni ovo­li­kim bro­jem pa­sa lu­ta­li­ca – is­ti­če Ma­la­gić.
Se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za in­spek­cij­ske po­slo­ve Re­fik Pi­ro­vić ka­že da pro­blem pa­sa lu­ta­li­ca i te ka­ko op­te­re­ću­je nad­le­žne u lo­kal­noj upra­vi. Pi­ro­vić is­ti­če da je pro­blem ne­dav­no raz­ma­trao i na ko­le­gi­ju­mu se­kre­ta­ra Se­kre­ta­ri­ja­ta lo­kal­ne upra­ve o če­mu je on lič­no upo­znao pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Ane­lu Če­kić. Pi­ro­vić je ubi­je­đen da će op­štin­sko ru­kvod­stvo na­ći na­čin da pro­blem što sko­ri­je bu­de ri­je­šen.
– Op­šti­na Gu­si­nje je sa Op­šti­nom Be­ra­ne pot­pi­sa­la ugo­vor o ko­ri­šće­nju ta­mo­šnjeg azi­la za pse lu­ta­li­ce, ali je on pre­ti­je­san da pri­mi sve je­din­ke sa svog pro­sto­ra, a mi ne­ma­mo ka­pa­ci­te­ta da sa­mi iz­gra­di­mo azil. Naj­ve­ći pro­blem je što je tih pa­sa sva­ko­dnev­no sve vi­še, a to je naj­vi­še po­sle­di­ca nji­ho­vog do­no­še­nja iz su­sjed­nih op­šti­na, što je pri­mi­je­će­no. Mi ne­ma­mo ko­mu­nal­nu po­li­ci­ju da bi­smo mo­gli vr­ši­ti pra­će­nje i kon­tr­o­lu vo­zi­la ko­ja bi bi­la in­te­re­sant­na o tom pi­ta­nju, ta­ko da to tre­nut­no ne mo­že­mo da spri­je­či­mo. Ko­mu­nal­na in­spek­ci­ja, o tom, kao i svim ko­mu­nal­nim pro­ble­mi­ma, du­žna je da oba­vi­je­sti Ko­mu­nal­no pred­u­ze­će, kao vr­ši­o­ca ko­mu­nal­nih uslu­ga, i ni­šta vi­še, ali ni to pred­u­ze­će ni­je u mo­guć­no­sti bi­lo šta kon­kret­ni­je da ura­di. Gra­đa­ni na­rav­no ni­je­su du­žni da is­pa­šta­ju zbog sve­ga to­ga, ali i Op­šti­na gu­bi do­sta sred­sta­va jer pla­ća od­šte­tu zbog uje­da pa­sa lu­ta­li­ca. Ipak, na­ša oče­ki­va­nja su da će op­štin­sko ru­ko­vod­stvo iz­na­ći ne­ki na­čin da se pro­blem pa­sa lu­ta­li­ca ri­je­ši – is­ta­kao je Pi­ro­vić.
N.V.


Bi­lo ubi­ja­nja i tro­va­nja ži­vo­ti­nja

Pret­hod­nih go­di­na u Gu­si­nju je bi­lo pri­sut­no ubi­ja­nje i tro­va­nje pa­sa lu­ta­li­ca. Pred­sjed­nik Udru­že­nja za za­šti­tu ži­vo­ti­nja Gu­si­nje–Plav Na­ta­li­ja Bo­ri­čić ta­da je alar­mi­ra­la ukup­nu jav­nost i nad­le­žne or­ga­ne ali, na­ža­lost, ni­šta ni­je ura­đe­no da se psi lu­ta­li­ce uklo­ne s uli­ca gra­da. Čla­no­vi Udru­že­nja za za­šti­tu ži­vo­ti­nja su sop­stve­nim sred­stvi­ma hra­ni­li i li­je­či­li iz­glad­nje­le, po­vri­je­đe­ne i bo­le­sne pse i na to­me se sve i za­vr­ši­lo. Tra­ži­li su ta­da da lo­kal­na upra­va uz nji­ho­vu po­moć ura­di pri­hva­ti­li­šte za na­pu­šte­ne ži­vo­ti­nje, ali kon­kret­nog od­go­vo­ra ni­je bi­lo.