B
I­JE­LO PO­LjE - Na­crt od­lu­ke o bu­dže­tu Op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje za 2018. go­di­nu ne­ma raz­voj­nu kom­po­nen­tu i kroz bu­džet­ske stav­ke se naj­bo­lje vi­di da je lo­kal­no ru­ko­vod­stvo bez­i­dej­no po pi­ta­nju po­kre­ta­nja pri­vre­de i po­di­za­nja ži­vot­nog stan­dar­da gra­đa­na, sa­op­šti­li su iz Oštin­skog od­bo­ra Uje­di­nje­ne Cr­ne Go­re (UCG).
- To što je pla­ni­ra­ni bu­džet za ovu go­di­nu ve­ći za oko 1.500.000 eura ne­go pla­ni­ra­ni bu­džet za pret­hod­nu go­di­nu ne go­vo­ri o ne­kim eko­nom­skim po­ma­ci­ma ili raz­voj­nim pro­jek­ti­ma ne­go se u bu­dže­tu za­pra­vo pro­jek­tu­je iz­bor­na go­di­na- na­vo­de iz bje­lo­polj­skog obo­ra UCG i is­ti­ču da ko­li­ko je lo­kal­na vlast otu­đe­na od gra­đa­na i sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta vi­di se i po to­me što na jav­noj ras­pra­vi o bu­dže­tu ni­je bi­lo pred­stav­ni­ka mje­snih za­jed­ni­ca, ve­ći­ne po­li­tič­kih par­ti­ja, kao ni ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja.
- Ni­ko od ovih ak­te­ra ne pri­da­je na­ro­čit zna­čaj ovom do­ku­men­tu i na bu­džet gle­da­ju kao „mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru“. To je i za oče­ki­va­ti kad se go­di­na­ma una­zad bu­dže­tom pla­ni­ra­lo jed­no, a u stvar­no­sti se to pod­re­đi­va­lo in­te­re­si­ma DPS-a i ne­ko­li­ci­ne po­je­di­na­ca bli­skih struk­tu­ra­ma vla­sti - sa­op­štio je Ran­ko Ra­do­vić, član Iz­vr­šnog od­bo­ra Uje­di­nje­ne Cr­ne Go­re.
Ra­do­vić na­gla­ša­va da se već go­di­na­ma pro­mo­vi­šu ru­ral­ni raz­voj i raz­voj se­la, a u prak­si se po ne­ko­li­ko pu­ta po­sta­vlja i iz­mje­šta ra­svje­ta u Ra­ko­nja­ma, re­kon­stru­i­šu se jed­ne te iste uli­ce u cen­tru gra­da. Sve to se, ka­ko ka­že Ra­do­vić, de­ša­va zbog ne­či­jih gre­ša­ka, a pr­ven­stve­no zbog lo­ših pro­je­ka­ta i an­ga­žo­va­nja fir­mi sum­nji­vih ka­pa­ci­te­ta, ali bli­skih vr­hu vla­sti.
- Za to na­rav­no ni­ko ne sno­si od­go­vor­nost. Po­na­vlja se man­tra da je za raz­voj se­la naj­va­žni­ja in­fra­struk­tu­ra, a za 10 po­sled­njih go­di­na ni­je ni­šta ura­đe­no po ovom pi­ta­nju ni­ti se bu­dže­tom pred­vi­đa. No­vi pu­te­vi se ne as­fal­ti­ra­ju, a sta­ri su pro­pa­li. Pri­mje­ra ra­di, u Vra­ne­škoj do­li­ni, za 10 po­sled­njih go­di­na ni­je as­fal­ti­ran ni ki­lo­me­tar pu­ta, iz­u­zev glav­nog ma­gi­stral­nog pu­ta pre­ma Plje­vlji­ma, ko­ji je ina­če već zreo za re­kon­struk­ci­ju. To­ma­še­vo je je­din­stven pri­mjer ne­bri­ge pre­ma dje­ci ko­ja sva­ko­dnev­no idu u ško­lu ma­gi­stral­nim pu­tem jer pro­jek­tom ni­je pred­vi­đen tro­to­ar. Sa­mo mo­za­ik na ste­pe­ni­ca­ma u cen­tru gra­da ko­šta vi­še­stru­ko vi­še od ovog tro­to­a­ra.
Ni­je ni ču­do što se sta­nov­ni­štvo i da­lje ise­lja­va ka pri­mor­ju i ka Za­pad­noj Evro­pi, a pre­ma na­šim po­da­ci­ma od po­sled­njeg po­pi­sa u rub­nim, se­o­skim pod­ruč­ji­ma u Bi­je­lom Po­lju se do da­nas ise­li­lo vi­še od 30 od­sto sta­nov­ni­štva. Me­đu­tim, DPS-ov iz­bor­ni in­ži­nje­ring ovo ne pre­po­zna­je kao pro­blem, po­ja­ča­va­ju se sa­mo pri­ti­sci i ucje­ne pre­ma oni­ma ko­ji su osta­li- na­vo­de iz Uje­di­nje­ne Cr­ne Go­re i do­da­ju da vlast go­di­na­ma, za­pra­vo de­ce­ni­ja­ma, pri­ča o va­lo­ri­za­ci­ji Bje­la­si­ce, a po­sled­njih go­di­na i va­lo­ri­za­ci­ji Đa­lo­vi­ća pe­ći­ne.
- Ako kre­ne­te pu­tem ka Bje­la­si­ci i vi­di­te u ka­kvom je sta­nju on­da shva­ti­ti da se ra­di o pra­znoj pri­či. Za­pra­vo, ra­di se o mar­ke­tin­gu pre­ma či­joj lo­gi­ci je bit­ni­je da pro­je­kat do­bro „zvu­či“ ne­go da ima do­di­ra sa re­al­no­šću, a na­ro­či­to sa ži­vo­tom obič­nih gra­đa­na – na­gla­ša­va­ju iz UCG i po­zi­va­ju sve re­le­vant­ne opo­zi­ci­o­ne ak­te­re da se u su­sret lo­kal­nim iz­bo­ri­ma pre­mo­ste raz­li­ke i da se de­fi­ni­šu prin­ci­pi i mo­da­li­te­ti sa­rad­nje, „ka­ko bi­smo do­šli do ono­ga ka če­mu svi po­je­di­nač­no te­ži­mo, a to je smje­na vla­sti i de­mon­ti­ra­nje si­ste­ma kro­je­nog od stra­ne DPS-a i sa­te­li­ta”.


Vo­do­vod u Za­to­nu se gra­di kao Ska­dar na Bo­ja­ni

- Što se ti­če se­la, in­te­re­san­tan je pri­mjer pu­ta To­ma­še­vo – Po­trk. U pret­hod­noj go­di­ni je iz­ra­đen pro­je­kat za ovaj put, a ovo­go­di­šnjim bu­dže­tom ni­je pred­vi­đe­na nje­go­va re­a­li­za­ci­ja ne­go se no­vac pred­vi­đa za iz­ra­du ne­kih no­vih pro­je­ka­ta. Bit­no je da se na­ja­vlju­ju no­vi pro­jek­ti. Ilu­stra­ti­van je i pri­mjer Za­to­na, u ko­jem se vo­do­vod gra­di kao Ska­dar na Bo­ja­ni, pu­nih 10 go­di­na. Ide­mo ka Evro­pi a jed­no od naj­ljep­ših i naj­ve­ćih na­se­lja u op­šti­ni, na sve­ga par ki­lo­me­ta­ra od grad­skog vo­do­vo­da, ima pro­blem sa vo­do­snab­di­je­va­njem. Za za­o­bi­la­zni­cu je da­to vi­še od 30 mi­li­o­na, a taj no­vac se mo­gao is­ko­ri­sti­ti da sva­ko do­ma­ćin­stvo u bje­lo­polj­skoj op­ši­ni do­bi­je ma­kar as­falt i vo­du do is­pred ku­će – is­ti­ču iz UCG.