Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Sveta i Miloša ne traže ni poslije godinu i po * Filip pogazio ono što je obećao * Bošnjaci nijesu moneta za potkusurivanje * Petorica osumnjičeni za pomaganje džihadistima * Kosim trotoarima mažu oči da brinu o OSI * Sveta i Miloša ne traže ni poslije godinu i po * Kako se prave punđe
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 18-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Milorad Martinović, žrtva policijske torture:
- Tužilaštvo je trebalo da pozove komandira i direktora policije i primora ih da odaju zvjeri koje su učestvovale u mom prebijanju. Umjesto toga, oni kao i svi u državi, poštuju mafijaški zakon omerta i ćute.

Vic Dana :)

Šta radi medvjed kad sretne Čak Norisa?
Legne i pravi se mrtav.
Šta je Čak Noris slušao sedamdesetih?
- Devedesete!

Došao Perica kući iz škole i pita ga mama:
- Je li sine, jel ti koji predmet bio posebno težak?
- Da klupa, pala mi je na nogu!

Mladi bračni par ne priča već tri dana.
Četvrti dan žena nađe na stolu papir na kojem piše:
- Probudi me sjutra u sedam sati, tvoj muž.
Sjutra muž se probudi u pola deset i vidi papir na kojem piše:
- Probudi se sedam je sati, tvoja žena.

Ulazi Ciga u kuću, i na sto stavlja ponosno novi telefon, pa ga žena upita:
• Jel’ ti to novi telefon?
• Jašta, novi Ajfon!
• Auu... pa kol’ko s’ ga platijo?
• Ništa, osvojio ga na trci...
• Kakvoj trci, ko je trč’o?
Ciga će:
• Vlasnik Ajfona, pandur i ja!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

 
Regioni ŽITELJI ŠEST ROŽAJSKIH SELA JEDINSTVENI U STAVU DA NE DOZVOLE IZGRADNJU MINI HIDROELEKTRANA Uzeli ste nam šume, vode ne damo Ako se ostvare planovi o izgradnji hidrocentrala to bi do temelja poremetilo naše živote jer nam je država  uzela naše šume, a mi nemamo pravo da uzmemo ni drva za ogrev, negodovao je Soko Dacić ističući spremnost da za očuvanje sredine žitelji zatraže međunarodnu zaštitu i pomoć
RO­ŽA­JE - Ži­te­lji ro­žaj­skih se­la Gor­nji i Do­nji Bu­kelj, Ka­lu­đer­ski laz, Da­ci­ći, Ban­džov i Pe­ško­vi­će, u ko­ji­ma is­klju­či­vo ži­vi al­ban­sko sta­nov­ni­štvo, je­din­stve­ni su u sta­vu da se na pro­sto­ru ko­jem gra­vi­ti­ra­ju ne gra­de mi­ni - hi­dro­e­lek­tra­ne. Oni su to ja­sno pre­do­či­li pred­stav­ni­ci­ma fir­mi „Ar­tek” i „Er­lang” sa ko­ji­ma su ju­če odr­ža­li zbor. Se­lja­ni su na­gla­si­li da stra­hu­ju da bi rje­či­ce La­zan­ka i Bu­kelj­ka pre­su­ši­le u dje­lo­vi­ma svo­jih to­ko­va što bi se, ka­ko sma­tra­ju, ne­ga­tiv­no od­ra­zi­lo na pro­iz­vod­nju zdra­ve hra­ne i tu­ri­zam, ko­ji­ma pla­ni­ra­ju da se ba­ve.
-S ob­zi­rom na is­ku­stvo sa kon­ce­si­ja­ma na šu­me i kon­ce­si­ja­ma na ka­men, na­šu sre­di­nu ne pra­ti sre­ća, jer mi ov­dje tr­pi­mo mno­go vi­še šte­te ne­go ko­ri­sti – ka­zao je Hysen Da­cić.
So­ko Da­cić je ob­ja­snio da je na ovom pod­ruč­ju svo­je­vre­me­no ži­vje­lo oko 80 do­ma­ćin­sta­va, ali da se sta­nov­ni­štvo u kon­ti­nu­i­te­tu ise­lja­va­lo.
-Po­sljed­nje ise­lja­va­nje ima­li smo 1999. go­di­ne a ovim pro­jek­tom ko­jim je pla­ni­ra­na iz­grad­nja mi­ni- hi­dro­cen­tra­la otva­ra­ju nam se no­ve ra­ne. Umje­sto da dr­ža­va sti­mu­li­še po­vra­tak na­ših lju­di na svo­ja og­nji­šta, ne­ko pla­ni­ra da nam odu­zme vo­de, ko­je su ukras i lje­po­ta na­še­ga kra­ja na ko­ji­ma se po­ji bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svi­jet, jer ovo je re­zer­vat di­vlja­či i ne­tak­nu­te pri­ro­de. Ov­dje je ve­o­ma ma­lo na­ro­da osta­lo pa ako se ostva­re pla­no­vi o iz­grad­nji hi­dro­cen­tra­la to bi do te­me­lja po­re­me­ti­lo na­še ži­vo­te. Dr­ža­va je uze­la na­še šu­me, a mi ne­ma­mo pra­vo da uzme­mo ni dr­va za ogrev. Ne­za­po­sle­nost je ogrom­na, a do do­la­ska Bo­šnjač­ke stran­ke na vlast, pri­je če­ti­ri go­di­ne, mi ni­smo ima­li ni jed­nog pred­stav­ni­ka u lo­kal­noj upra­vi ali ni­ka­da ih ni­smo ima­li u po­li­ci­ji, jer dr­ža­va ne­ma po­vje­re­nja u nas. I po­red to­ga mi smo uvi­jek bi­li lo­jal­ni ovoj dr­ža­vi ko­ja nam ni­je uz­vra­ti­la tu lo­jal­nost – ka­zao je Da­cić, is­ti­ču­ći sprem­nost da za oču­va­nje ove sre­di­ne ži­te­lji za­tra­že me­đu­na­rod­nu za­šti­tu i po­moć.
- I po­red sve­ga ho­će­mo da vje­ru­je­mo Cr­noj Go­ri ali ne ne­kim in­di­vi­du­a­ma ko­je bi da za­ra­đu­ju na na­šoj si­ro­ti­nji. Na­vi­kli smo se na ra­zna obe­ća­nja ali ni­ka­da ni­šta ni­smo do­bi­li – ka­zao je Da­cić.
Sli­čan stav imao je i Ru­stem Lja­ić iz Ka­lu­đer­skog La­za, ko­ji je is­ta­kao da ne po­sto­ji šan­sa da ne­ko gra­di elek­tra­nu u tom se­lu.
-Pro­je­kat mo­že­te re­a­li­zo­va­ti sa­mo pre­ko nas mr­tvih. Na­še ku­će su to­kom ra­ta 1999. go­di­ne ošte­će­ne i sva­kom do­ma­ćin­stvu je dr­ža­va tre­ba­la da is­pla­ti od­šte­tu od po 50.000 ma­ra­ka ali ni do dans ni­šta ni­je­smo do­bi­li osim ise­lja­va­nja na­še omla­di­ne. Mi 15 go­di­na udi­še­mo pra­ši­nu sa ka­me­no­lo­ma a sa­da ho­će­te i vo­du da nam odu­zme­te. Mi ni­smo pro­tiv ni­ko­ga ali ne­ka ci­je­la Cr­na Go­ra zna da će­mo pri­je da­ti ži­vo­te ne­go na­še po­to­ke na ko­ji­ma na­pa­ja­mo sto­ku i po­ji­mo ba­šte. O na­ma ni­ko u Cr­noj Go­ri ne vo­di ra­ču­na i ne­će­mo do­zvo­li­ti da bi­lo ko po­ku­ša ta­kve in­ve­sti­ci­je na ovom pro­sto­ru – iz­ri­čit je bio Lja­ić.
Se­kre­tar za eko­nom­ski raz­voj i pred­u­zet­ni­štvo u lo­kal­noj upra­vi, Ne­zir Da­cić je ka­zao da će lo­kal­na upra­va sta­ti na stra­nu mje­šta­na te da Op­šti­na ne­će da­ti sa­gla­snost za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta uko­li­ko oni bu­du pro­tiv te in­ve­sti­ci­je. On je ka­zao da je ri­ječ o za­pu­šte­nim se­li­ma u ko­ja se de­ce­ni­ja­ma ni­šta ni­je ula­ga­lo te da je sa­da pla­ni­ra­na iz­grad­nja dvi­je mi­ni hi­dro­cen­tra­le.
-Kao čo­vjek ko­ji po­ti­če iz ovo­ga kra­ja sma­tram da je ovaj pro­stor pra­vi dra­gulj i tre­ba ga ta­kvog i sa­ču­va­ti. Na­še šu­me su kao pri­rod­ni re­sur­sa ve­o­ma de­va­sti­ra­ne jer se nji­me ne­do­ma­ćin­ski ga­zdu­je, a sta­nov­ni­štvo ne­ma ni­ka­kvih be­ne­fi­ta. Gra­đa­ni su do­ve­de­ni do te­škog si­ro­ma­štva kao naj­te­žeg ob­li­ka dru­štve­nog sta­nja i po­zi­ci­je. Iako smo želj­ni otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta, zbog ko­jih su na­ši ži­te­lji pri­nu­đe­ni da na­pu­šta­ju og­nji­šta upu­ću­ju­ći se pre­ma za­pad­noj Evro­pi, vje­ru­je­mo da bi ovim pro­jek­tom do­ži­vje­li još ve­ći su­no­vrat. Na­ža­lost u po­sto­je­ćim uslo­vi­ma mi se ra­du­je­mo od­la­sku na­še omla­di­ne a ne­ka­da ka­da su od­la­zi­li svi smo pla­ka­li za nji­ma. Da­nas je je­di­ni iz­laz za spas eg­zi­sten­ci­je od­la­zak iz ove ze­mlje. Do ova­kvog sta­nja do­ve­de­ni smo zbog ne­bri­ge i neo­d­go­vor­no­sti po­je­di­na­ca, pa i in­sti­tu­ci­ja a po­go­to­vu Vla­de Cr­ne Go­re, ko­ja vo­di ovu dr­ža­vu u zad­njih 30 go­di­na. Sma­tra­mo da je Vla­da mo­ra­la mno­go od­go­vor­ni­je, kva­li­tet­ni­je i pra­ved­ni­je da se op­ho­di pre­ma ovom di­je­lu ze­mlje – pod­vu­kao je Da­cić.V.Rat­ko­vić

Ot­vara­nje če­ti­ri do šest rad­nih mje­sta

Pred­stav­nik in­ve­sti­to­ra Mar­ko Pa­vli­će­vić, ob­ja­snio da je ri­ječ o in­ve­sti­ci­ji vri­jed­noj iz­me­đu 2,5 do tri mi­li­o­na eura, ko­ja pla­ni­ra otva­ra­nje če­ti­ri do šest rad­nih mje­sta. Pa­vli­će­vić je ka­zao da pro­je­kat pod­ra­zu­mi­je­va iz­grad­nju no­vog da­le­ko­vo­da o tro­šku in­ve­sti­to­ra, a pre­do­čio je i mo­guć­nost iz­grad­nje dva rib­nja­ka ko­ji­ma bi upra­vlja­li ži­te­lji ovog pod­ruč­ja. Ta­ko­đe, ka­da je ri­ječ o ula­ga­nji­ma, Pa­vli­će­vić je na­po­me­nuo da je in­ve­sti­tor spre­man da ulo­ži sred­stva u re­kon­struk­ci­ju ško­le u Da­ci­ći­ma, a po­me­nuo je i mo­guć­nost ula­ga­nja u se­o­sku ra­svje­tu. Do­dao je da je na in­ve­sti­to­ru da re­kon­stru­i­še put ko­ji bi even­tu­al­no bio ošte­ćen, kao i da bi se dio op­štin­skih pri­ho­da mo­gao sli­ti na ra­čun mje­sne za­jed­ni­ce.
-U jav­nost je iz­ne­še­no mno­go do­brih i lo­ših in­for­ma­ci­ja o hi­dro­e­lek­tra­na­ma. Mi pla­ni­ra­mo upo­šlja­va­nje če­ti­ri do šest oso­ba ko­je bi bi­le u funk­ci­ji ču­va­ra i odr­ža­va­nja si­ste­ma, a sa­mo jed­no ili dva vi­so­ko­struč­na li­ca bi upra­vlja­la hi­dro­e­lek­tra­nom- re­kao je Pa­vli­će­vić i pod­vu­kao da ovim pro­jek­tom rje­či­ce ne bi pre­su­ši­le.

Do­bar dio Haj­le pri­pao Ko­so­vu

Od­bor­nik u SO Ro­ža­je Mu­ha­med Da­cić je us­tvr­dio da se šum­ski sor­ti­men­ti si­je­ku ne­mi­li­ce.
-Bog nam je dao šu­me ali one po­la­ko ne­sta­ju zbog ne­plan­ske sje­če. Od ovog re­sur­sa pro­fi­ti­ra­ju sa­mo po­je­din­ci ko­ji su do pri­je ne­kog vre­me­na pla­ća­li ku­bik gra­đe na pa­nju po 13 eura a pro­da­va­li ga u Pe­ći za naj­ma­nje sto­ti­nu eura po ku­bi­ku. Na ovaj na­čin ni­je na­ne­še­na šte­ta sa­mo na­ma već i Op­šti­ni i dr­ža­vi. U SO smo do­ni­je­li od­lu­ke o za­šti­ti Haj­le, Šte­di­ma i Tur­ja­ka, a sa­da je do­bar dio Haj­le pri­pao Ko­so­vu či­me je na­ne­še­na šte­ta na­ma ko­ji ži­vi­mo na ovim pro­sto­ri­ma. I bez mi­ni -hi­dro­cen­tra­la mi smo u ve­li­kim pro­ble­mi­ma. Se­o­sko sta­nov­ni­štvo se ra­se­lja­va, ma­lo sto­ke je osta­lo, šu­me nam po­sje­ko­še kon­ce­si­o­na­ri. Ako se za­u­sta­ve vo­do­to­ci on­da će­mo ga­ran­to­va­no pro­pa­sti do te­me­lja. Svje­do­ci smo da je sta­nov­ni­štvo u svim op­šti­na­ma gdje se gra­de mi­ni- elek­tra­ne ne­za­do­volj­no i ne odo­bra­va te pro­jek­te pa ne mo­že­mo ni mi bi­ti iz­u­ze­tak jer ne že­li­mo da se na­ša se­la to­tal­no opu­sto­še i uni­šti mo­guć­nost za ba­vlje­nje tu­ri­zmom – na­gla­sio je Da­cić.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"