P
LjE­VLjA – Ar­he­o­lo­ga Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Ni­ko­la Bo­ro­vi­nić ka­že da je po­slo­vod­stvo Rud­ni­ka uglja ne po­štu­ju­ći Za­kon o kul­tu­ri uni­šti­lo oko 80 od­sto po­vr­ši­ne neo­lit­skog na­se­lja u mje­stu Do­ga­nje. Bo­ro­vi­nić, ko­ji je vo­dio ar­he­o­lo­ški tim za is­ko­pa­va­nje u Do­ga­nja­ma, ka­že da je Rud­nik uglja bio oba­ve­zan da ob­u­sta­vi ra­do­ve čim je pro­šle go­di­ne, a i ra­ni­je, do­bio oba­vje­šte­nje od mje­šta­na ali i od Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja u Plje­vlji­ma da se na pro­sto­ru ovog se­la na­la­ze ve­li­ke ko­li­či­ne ar­he­o­lo­škog ma­te­ri­ja­la.
Na­se­lje na lo­ka­li­te­tu Do­ga­nje po­dig­nu­to je na li­je­voj oba­li tj. ri­ječ­noj te­ra­si Će­ho­ti­ne, či­ji je tok da­nas iz­mje­šten zbog po­tre­ba Rud­ni­ka uglja. Na­kon ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja i vi­zu­el­ne pro­spek­ci­je (pre­tra­ga) oko­li­ne lo­ka­li­te­ta ar­he­o­lo­zi vje­ru­ju da je na­la­zi­šte za­hva­ta­lo iz­u­zet­no ve­li­ku po­vr­ši­nu, od ko­je je da­nas ostao sa­ču­van ja­ko ma­li dio. Sa­ču­va­ni dio na­se­lja je vje­ro­vat­no pe­ri­fe­ri­ja, dok se cen­tral­ni dio na­la­zio bli­že ri­je­ci. Pret­po­sta­vlja se da se na­se­lje pru­ža­lo od ri­je­ke pa sve do, i da­nas vi­dlji­vog, gre­be­na što iz­no­si oko 150 me­ta­ra ši­ri­ne. Du­ži­nom je na­se­lje za­hva­ta­lo mno­go ve­ću po­vr­ši­nu ne­go što se ra­ni­je pret­po­sta­vlja­lo. Vi­zu­el­nom pro­spek­ci­jom su utvr­đe­ni osta­ci kul­tur­nog slo­ja u ko­jem su vi­dlji­vi osta­ci ke­ra­mič­kih frag­me­na­ta na oko 250 me­ta­ra va­zdu­šnom li­ni­jom od mje­sta na ko­jem su vr­še­na is­tra­ži­va­nja.
– Na toj lo­ka­ci­ji se da­nas na­la­zi ula­zna ram­pa Rud­ni­ka, a na par­ce­li iz­me­đu ram­pe i mje­sta na ko­jem su vr­še­na is­tra­ži­va­nja, gdje su bi­li sa­ču­va­ni osta­ci na­se­lja, da­nas se na­la­zi im­pro­vi­zo­va­ni par­king za me­ha­ni­za­ci­ju Rud­ni­ka uglja – na­vo­di Bo­ro­vi­nić u svom iz­vje­šta­ju i ob­ja­šnja­va da je na­se­lje bi­lo u du­ži­ni od 500 me­ta­ra, i da je sa­ču­van sa­mo pe­ri­fer­ni dio na­se­lja, a da je 80 nje­ga si­ste­mat­ski uni­šte­no u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na.
– Na ne­sa­vje­stan od­nos pre­ma lo­ka­li­te­tu to­kom vi­še go­di­na uka­zu­je i sa­zna­nje da su mje­šta­ni na de­po­no­va­nom se­di­men­tu pro­šle go­di­ne pro­na­šli krup­ne frag­men­te ke­ra­mič­kih po­su­da o če­mu su oba­vi­je­sti­li lo­kal­ni mu­zej i do­sta­vi­li im sa­kupljni ma­te­ri­jal. Do bi­lo ka­kve in­ter­ven­ci­je do­šlo je tek u apri­lu ove go­di­ne, dok je u me­đu­vre­me­nu me­ha­ni­za­ci­ja rud­ni­ka ne­sme­ta­no na­sta­vi­la sa ra­dom, a sa­mim tim i uni­šta­va­njem lo­ka­li­te­ta. Za uni­šta­va­nje ovo­li­ke po­vr­ši­ne lo­ka­li­te­ta je po­treb­no vi­še od jed­ne go­di­ne što po­tvr­đu­je ra­ni­je iz­ni­je­ti stav o ne­sa­vje­snom od­no­su pre­ma kul­tur­no-isto­rij­skom na­sle­ću i si­te­mat­skom uni­šta­va­nju lo­ka­li­te­ta – na­vo­di Bo­ro­vi­nić i is­ti­če ve­li­ki zna­čaj ovog ar­he­o­lo­škog lo­ka­li­te­ta jer iz vre­me­na neo­li­ta do­sad su u Cr­noj Go­ri ot­kri­ve­na sve­ga tri lo­ka­li­te­ta. Sva tri su na sje­ve­ru i na­la­ze se na mje­sti­ma Be­ran krš i Kre­me­šti­ce, u oko­li­ni Be­ra­na, i Tr­nje u oko­li­ni Bi­je­log Po­lje.
– Ana­li­zom frag­me­na­ta ke­ra­mič­kih po­su­da utvr­đe­no je da kul­tur­ni slo­je­vi sa lo­ka­li­te­ta Be­ran krš i Tr­nje pri­pa­da­ju Vin­čan­skoj kul­tu­ri, te su hro­no­lo­ški mla­đi od slo­je­va sa Kre­me­šti­ca. Osta­ci Star­če­vač­ke kul­tu­re, sta­ri­je fa­ze neo­li­ta, ok­tri­ve­ni su na lo­ka­li­te­tu Kre­me­šti­ce i Do­ga­nje. Ni­je­dan od po­me­nu­tih lo­ka­li­te­ta ni­je is­tra­žen u svom pu­nom ka­pa­ci­te­tu, već sa­mo par­ci­jal­no. Lo­ka­li­tet Do­ga­nje pred­sta­vlja, do­sad, naj­ve­ći neo­lit­ski lo­ka­li­tet na otvo­re­nom u Cr­noj Go­ri. Iako je sa­ču­van sa­mo ma­li dio, uz sa­vre­me­nu me­to­do­lo­gi­ju is­ko­pa­va­nja i sa­vre­me­ne ana­li­ze mo­gao bi da nam pru­ži iz­u­zet­ne po­dat­ke o sta­nov­ni­ci­ma na­se­lja, na­či­nu ži­vo­ta, so­ci­ja­nim i eko­nom­skim od­no­si­ma i još mno­go to­ga – ka­že Bo­ro­vi­nić i upo­zo­ra­va da je neo­p­hod­no što pri­je za­u­sta­vi­ti nje­go­vo da­lje uni­šta­va­nje.
– Če­sta mi­ni­ra­nja u ne­po­sred­noj oko­li­ni lo­ka­li­te­ta iza­zi­va­ju ob­ru­ša­va­nje se­di­men­ta (kul­tur­nog slo­ja) i ra­dom me­ha­ni­za­ci­je na sa­mom lo­ka­li­te­tu na­sta­vlja se sa si­ste­mat­skim uni­šta­va­njem lo­ka­li­te­ta. Na­se­lje u Do­ga­nja­ma je u kon­stant­noj opa­sno­sti od to­tal­nog uni­šte­nja zbog če­ga smo mi­šlje­nja da tre­ba, što hit­ni­je, sta­vi­ti lo­ka­li­tet pod pret­hod­nu za­šti­tu ka­ko bi sa­ču­va­li i ovaj ma­li dio od da­ljeg uni­šte­nja – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Bo­ro­vi­ni­ća.
Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra do­ni­je­la je rje­še­nje o pret­hod­noj za­šti­ti neo­lit­skog na­se­lja na lo­ka­li­te­tu Do­ga­nje. Ovom od­lu­kom pret­hod­na za­šti­ta je za­po­če­la 27. av­gu­sta i tra­ja­će 12 mje­se­ci. U ko­joj će mje­ri za­šti­ta bi­ti po­što­va­na od upra­ve Rud­ni­ka uglja osta­je da se vi­di.
B. Je.

Uni­šte­no mje­sto is­tra­ži­va­nja
Da Rud­nik uglja ne po­štu­je za­bra­nu ra­do­va na lo­ka­li­te­tu Do­ga­nje, ko­ja je do­ni­je­ta 27. av­gu­sta, ju­če smo ima­li pri­li­ku da se uvje­ri­mo na li­cu mje­sta. Na lo­ka­li­te­tu gdje su lje­tos ar­he­o­lo­zi vr­ši­li is­tra­ži­va­nja rud­nič­ka me­ha­ni­za­ci­ja je sve pre­ko­pa­la i sa­da se i taj dio neo­lit­skog na­se­lja na­la­zi u ko­pu. Ra­do­vi su iz­vr­še­ni naj­vje­ro­vat­ni­je to­kom ok­to­bra.

Pra­sta­nov­ni­ci po­zna­va­li vje­šti­nu tka­nja
Osnov­ne pri­vred­ne gra­ne sta­nov­ni­ka Do­ga­nja iz do­ba neo­li­ta bi­le su ze­mljo­rad­nja, sto­čar­stvo i lov, me­đu­tim, na osno­vu ma­log uzor­ka is­tra­že­nog ma­te­ri­ja­la, od­no­sno sa­mo jed­nog di­je­la objek­ta, ni­je­smo u mo­guć­no­sti da ka­že­mo ko­jom su se gra­nom do­mi­nant­no ba­vi­li. Pro­na­la­zak ne­ko­li­ko ci­je­lih i frag­men­to­va­nih pr­šlje­na ­u­ka­zu­je nam da su sta­nov­ni­ci po­zna­va­li vje­šti­nu tka­nja – ka­že Bo­ro­vi­nić i do­da­je da bi uz pra­vi­lan pri­stup ar­he­o­lo­škim is­ko­pa­va­nji­ma, kon­zer­va­tor­skog tret­ma­na ko­ji bi usli­je­dio na­kon is­tra­ži­va­nja ili re­kons­truk­ci­je ba­rem di­je­la sa­ču­va­nog na­se­lja do­pri­ni­je­lo kul­tur­nom ople­me­nja­va­nju ne sa­mo lo­kal­ne za­jed­ni­ce već i ši­re re­gi­je.
– Re­kon­struk­ci­ja na­se­lja zna­čaj­no bi obo­ga­ti­la tu­ri­stič­ku po­nu­du op­šti­ne Plje­vlja, što bi u ko­nač­nom uti­ca­lo i na eko­nom­ski stan­dard sta­nov­ni­ka – sma­tra Bo­ro­vi­nić.

Iz Rud­ni­ka bez od­go­vo­ra
Iz Rud­ni­ka uglja go­to­vo sva­ko­dnev­no tvr­de da su od­go­vor­ni pre­ma lo­kal­noj sre­di­ni i da im ni­je je­di­ni cilj da iz­vu­ku do­bit, već im je že­lja i da po­mog­nu lo­kal­noj za­jed­ni­ci. Ipak na pi­ta­nje „Da­na” ho­će li za­u­sta­vi­ti uni­šta­va­nje ar­he­o­lo­škog lo­ka­li­te­ta u Do­ga­nja­ma ni na­kon če­ti­ri da­na od­go­vo­ri ni­je­su sti­gli.
Ka­da je u pi­ta­nju vla­snič­ka struk­tu­ra Rud­ni­ka uglja, 31 od­sto ak­ci­ja ima dr­ža­va Cr­na Go­ra, oko 39 ita­li­jan­ska kom­pa­ni­ja A2A, dok je 11 od­sto ak­ci­ja u ru­ka­ma Aca Đu­ka­no­vi­ća, bra­ta pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Osta­tak ka­pi­ta­la je u ru­ka­ma ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, ko­ji ipak ne mo­gu uti­ca­ti na od­lu­ke Rud­ni­ka uglja.