Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Preko lažnih računa za toalet papir naplatili 1.270.000 * Šahmanoviću kazna drakonska, koalicija nije vječna * Inspektor na vezi s kriminalcima * Sebe mjesečno nagrađivao 323 eura * Teroristi stižu preko Balkana * Bulevar Renda Pola u Podgorici * Iz Haga s ljubavlju
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 20-03-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Ines Mrdović, koordinator Istraživačkog centra Mansa:
Kupci struje ne treba da budu taoci pogrešne politike Vlade u oblasti energetike, koju kreira tako da se iz džepova potrošača preliva u džepove tajkuna i kompanija bliskih vrhu vladajuće partije.

Vic Dana :)

Dođe pacijent kod doktora i pita:
- Doktore imate li nešto protiv kašlja?
A doktor kaže:
- Naravno da ne, samo vi kašljite...







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

 
Regioni VRIJEDNE RUKOTVORINE IZ PETNJICE PRONAŠLE MJESTO NA MANIFESTACIJI MULTIKULTURE U LUKSEMBURGU
Bihorski ćilim privukao pažnju
Bihorski ćilim Bihorski ćilim privukao pažnju
PET­NjI­CA – De­le­ga­ci­ja op­šti­ne Pet­nji­ca, pred­vo­đe­na pred­sjed­ni­kom Opš­tine Sa­mi­rom Ago­vi­ćem, bo­ra­vi­la je u Luk­sem­bur­gu gdje je na me­đu­na­rod­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji mul­ti­kul­tu­re, sa Za­vi­čaj­nim klu­bom Bi­hor iz Luk­sem­bur­ga i udru­že­njem Luk­sen­burg–Mon­te­ne­gro, pred­sta­vi­la Bi­hor­ski ći­lim, ko­ji va­ži za ne­ma­te­ri­jal­no kul­tur­no do­bro Cr­ne Go­re. Svo­je po­seb­no­sti i kul­tur­ne vri­jed­no­sti ove go­di­ne u Luk­sem­bur­gu iz­lo­ži­lo je oko 160 na­ci­ja iz ci­je­log svi­je­ta, gdje su po­sje­ti­o­ci ima­li pri­li­ku da se upo­zna­ju i sa zna­me­ni­to­sti­ma bi­ho­r­skog kra­ja.
– Ovo je bi­la pri­li­ka, a ujed­no i oba­ve­za da u dru­štvu broj­nih na­ro­da pro­mo­vi­še­mo na­še kul­tur­no do­bro. Po­sje­ti­o­ci su ima­li pri­li­ku da vi­de šta je to što ima Pet­nji­ca i Cr­na Go­ra, sa po­seb­nim osvr­tom na Bi­hor­ski ći­lim. Po­se­ban mo­tiv da bu­de­mo ta­mo je na­ša broj­na di­ja­spo­ra ko­ja je uspje­šno pro­mo­vi­še na­šu kul­tu­ru i tra­di­ci­ju. Na­ro­či­to su že­ne bi­le za­in­te­re­so­va­ne ka­ko na­sta­je ći­lim i ka­ko se stva­ra­ju ta­ko li­je­pe ru­ko­tvo­ri­ne. Bi­hor­ski ći­lim je pred­sta­vljen i po­mo­ću bro­šu­ra ko­je su štam­pa­ne na fran­cu­skom je­zi­ku, gdje je do­ča­ra­no ka­ko se iz­ra­đu­je, šta je bi­la nje­go­va svr­ha kroz isto­ri­ju i ka­kvo je nje­go­vo vred­no­va­nje u ovom tre­nut­ku. Ta­ko smo sta­vi­li do zna­nja da naš ći­lim ima sim­bo­li­ču i sta­tu­snu vri­jed­nost – na­gla­sio je pred­sjed­nik Op­šti­ne Pet­nji­ca Sa­mir Ago­vić, do­da­ju­ći da je to­kom ma­ni­fe­sta­ci­je u Luk­sem­bur­gu or­ga­ni­zo­va­no i ve­če gdje su de­mo­stri­ra­ne tra­di­ci­o­nal­ne igre ko­je su se ne­kad od­vi­ja­le u bi­hor­skim do­ma­ćin­stvi­ma.
On je ka­zao da je po­seb­no in­te­re­so­va­nje za ru­ko­tvo­ri­ne iz Bi­ho­ra po­ka­za­la de­le­ga­ci­je Tur­ske, kao i pred­stav­ni­ci Vla­de Luk­sem­bur­ga.
– Vo­de­ći zva­nič­ni­ci Luk­sem­bur­ga su po­ka­za­li ve­li­ko in­te­re­so­va­nje za ru­ko­tvo­ri­ne iz­lo­že­ne na na­šem štan­du. Oni su is­ka­za­li i vi­sok ste­pen po­što­va­nja pre­ma lju­di­ma iz Bi­ho­ra ko­ji su u ovu ze­mlju po­če­li da do­la­ze pri­je če­ti­ri de­ce­ni­je. Tom pri­li­kom je bi­lo go­vo­ra o iz­na­la­že­nju no­vih ini­ci­ja­ti­va ko­je se ti­ču otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta u Pet­nji­ci – ka­zao je Ago­vić
Vi­še po­je­di­no­sti o Bi­hor­skom ći­li­mu iz­nio je ko­or­di­na­tor pro­jek­ta Ismet La­tić, na­vo­de­ći da se ra­di o ru­ko­tvo­ri­ni ko­ja je za­vri­je­di­la svjet­sku pa­žnju.
– Ura­dio sam apli­ka­ci­ju i upu­tio for­mal­nu ini­ci­ja­ti­vu pre­ma Mi­ni­star­stvu kul­tu­re i Upra­vi za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Cr­ne Go­re, tra­že­ći da se Bi­hor­ski ći­lim pro­gla­si za ne­ma­te­ri­jal­no kul­tur­no do­bro Cr­ne Go­re. Ovaj pro­ces je bio do­sta za­htje­van i mu­ko­tr­pan, ali je uro­dio uspje­hom. Ta­ko smo u de­cem­bru, 2016. go­di­ne do­bi­li for­mal­nu po­tvr­du da je Bi­hor­ski ći­lim pro­gla­šen za ne­ma­te­ri­jal­no kul­tur­no do­bro Cr­ne Go­re. Do­sad je u Cr­noj Go­ri iden­ti­fi­ko­va­no i no­ti­ra­no oko 250 pri­mje­ra­ka ne­ma­te­ri­jal­nog kul­tur­nog do­bra Cr­ne Go­re, ali je na li­sti za­šti­te sa­mo 15 me­đu ko­ji­ma je i Bi­hor­ski ći­lim. Sve to go­vo­ri da je Bi­hor­ski ći­lim svo­je­vr­sni dra­gulj ko­ji je po­bu­dio in­te­re­so­va­nje broj­nih ze­ma­lja – ka­zao je La­tić.
On je na­gla­sio da će se u Pet­nji­ci in­ten­ziv­no ra­di­ti na oži­vlja­va­nju pro­iz­vod­nje ći­li­ma.
– Sred­njo­roč­ni ci­lje­vi su da se oži­vi za­mr­zla pro­iz­vod­nja ći­li­ma i da se ura­di di­stri­bu­ci­ja ove vje­šti­ne sa sta­ri­jih ge­ne­ra­ci­ja na mla­đe. Cilj je da se, bren­di­ra­njem ovog ne­ma­te­ri­jal­nog kul­tur­nog do­bra, Bi­hor i Pet­nji­ca sta­ve na ma­pu kul­tur­no bo­ga­tih sre­di­na. A kraj­nja ak­tiv­nost je­ste da se u Pet­nji­ci otvo­ri re­gi­o­nal­ni mu­zej ći­li­ma u ko­jem bi se na pra­vi na­čin obez­bi­je­di­la za­šti­ta na­sli­je­đe­nom fun­du­su ći­li­ma ko­jih u bi­hor­skom kra­ju ima zna­ča­jan broj – na­gla­sio je La­tić.D.J.


Isto­ri­jat

Pre­ma mi­šlje­nju is­tak­nu­tih et­no­gra­fa i et­no­lo­ga, ći­lim je u na­še kra­je­ve do­šao sa tur­skim osva­ja­njem. Ina­če, sma­tra se da ći­li­mi po­ti­ču iz dru­gog ili tre­ćeg vi­je­ka pri­je no­ve ere sa pro­sto­ra Ka­spij­skog je­ze­ra i ar­me­nij­skih vr­le­ti. Kao ve­li­ka umjet­nič­ka vri­jed­nost, sa kom­plek­snim kul­tur­nim zna­če­njem i li­kov­nom po­seb­no­šću, uz tra­di­ci­ju od ne­ko­li­ko hi­lja­da go­di­na, da­nas se ći­lim iz­u­ča­va na pre­sti­žnim uni­ver­zi­te­ti­ma. Teh­ni­ka iz­ra­de ći­li­ma osta­la je go­to­vo ista od nje­nog na­stan­ka. Ta­ko je u Bi­ho­ru iz­ra­da ći­li­ma vre­me­nom po­sta­la tra­di­ci­ja. Uglav­nom je to bio žen­ski za­nat i pro­iz­vod. Tka­le su ga da­ro­vi­te že­ne pa je, naj­če­šće, od jed­no­stav­nog tkač­kog pro­iz­vo­da po­sta­jao umjet­nič­ko dje­lo.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"