Sa­bor­nim oku­plja­njem vjer­ni­ka ko­ji su pri­su­stvo­va­li sve­toj li­tur­gi­ji, 14. no­vem­bra mje­šta­ni se­la Ra­ti­še­vi­ne, kao i vjer­ni­ci iz Moj­de­ža, Su­šće­pa­na , Tre­be­si­na i dru­gih mje­sta u oko­li­ni Her­ceg No­vog pro­sla­vi­li su Sve­te Vra­če, sve­ti­te­lji­ma Ko­zmu i Da­mja­na. Sve­tu li­tur­gi­ju u cr­kvi po­sve­će­noj ovim sve­ti­te­lji­ma, a ko­ja je ob­no­vlje­na pri­je tri go­di­ne, slu­žio je nad­le­žni pa­roh je­rej Vla­dan Pan­te­lić i ar­hi­man­drit Mar­ko Ka­lanj. Na­kon li­tur­gi­je i li­ti­je, u pri­god­noj be­sje­di otac Mar­ko Ka­lanj go­vo­rio je o ži­vo­tu i ra­du pra­vo­slav­nih sve­ta­ca i lje­ka­ra Sve­tih mu­če­ni­ka Ko­zme i Da­mja­na.
- Ova dvo­ji­ca sve­ti­te­lja bi­li su ro­đe­na bra­ća ro­dom iz Ri­ma, kao dje­ca kr­šte­ni i u hri­šćan­skom du­hu vas­pi­ta­ni. Ima­li su bla­go­det od Bo­ga da li­je­če lju­de i ži­vo­ti­nje od sva­ke bo­le­sti i mu­ke i to obič­no po­la­ga­njem ru­ke. Za svoj trud ni­je­su tra­ži­li ni­ka­kve na­gra­de sa­mo su zah­ti­je­va­li od bo­le­sni­ka da vje­ru­ju u Hri­sta Go­spo­da. Svo­je ima­nje oni su mi­lo­sti­vo raz­da­va­li bi­jed­nim i ne­volj­ni­ma. Bi­lo je to vri­je­me ka­da je Ri­mom ca­ro­vao Ka­rin. Pred nje­ga do­ve­du go­ni­te­lji hri­šćan­stva ovu sve­tu bra­ću oko­va­ne u lan­ce. Po­sli­je du­gog is­pi­ti­va­nja car im na­re­di da se od­rek­nu Hri­sta i pri­ne­su žr­tve ido­li­ma. No, oni ni­je­su po­slu­ša­li ca­ra ne­go su ga i sa­vje­to­vli da on pri­zna je­di­nog isti­ni­to­ga Bo­ga. „Naš Bog ni­je stvo­ren, no On je Stvo­ri­telj sve­ga, a tvo­ji su bo­go­vi iz­mi­šljo­ti­ne ljud­ske i dje­lo ru­ku umjet­ni­ka. I ka­da ne bi bi­lo umjet­ni­ka da vam na­pra­ve bo­go­ve, vi se ne bi ima­li ko­me kla­nja­ti“. Po­sli­je ču­da uči­nje­nog nad sa­mim ca­rem, jer ga ču­de­sno is­ci­je­li­še od te­škog ne­du­ga i car sam iz­ja­vi svo­ju vje­ru u Hri­sta i ot­pu­sti bra­ću sve­tu s mi­rom pro­du­ži­še sla­vi­ti Hri­sta bo­ga i is­cje­lji­va­ti bol­ne, i bje­hu sa­mi od na­ro­da pro­sla­vlje­ni na sve stra­ne – podjse­tio je na ži­ti­je SV. Ko­zme i Da­mja­na igu­man Ka­lanj. Ka­ko do­da­je, bra­ća su po­stra­da­la za Hri­sta 284. go­di­ne, a nji­hov spo­men po­stao je tra­jan u cr­kvi i na ze­mlji.
- Ide­jom mje­šta­na i se­stre Sa­ve­te Ćet­ko­vić ko­ja je su­gre­ri­sa­la bra­ći iz Ru­si­je, bla­že­no­po­čiv­šem Alek­san­drau Po­lja­ko­vom, za­tim Igo­ru Ri­bin­skom i Di­mi­tri­ju Šer­ba­to­vu, ko­ji su po­mo­gli da se od 2006. do 2012. go­di­ne ob­no­vi ova sve­ti­nja, i mi da­nas ima­mo ovaj hram i mje­sto gdje smo se i ovog pu­ta sa­bra­li u spo­men na bra­ću Ko­zmu i Da­mja­na ali i sve one ko­ji su po­di­gli ovaj hram i ovu sve­ti­nju – do­dao je otac Ka­lanj. Za­hva­lio se i svim do­na­to­ri­ma što su svo­jim pri­lo­zi­ma do­pri­ni­je­li da ovaj hram za­si­ja u svom sja­ju i za sva vre­me­na.Svet­ko­va­nje Sv. Ko­zme i Da­mja­na za­vr­še­no je tra­di­ci­o­nal­nom tr­pe­zom lju­ba­vi ko­ju su pri­pre­mi­le po­ro­di­ce Mi­ha­i­lo­vić i Ćet­ko­vić uz po­moć čla­no­va Cr­kve­nog od­bo­ra Su­šće­pa­na.
Z. Ša­ko­tić