Pro­te­kle sed­mi­ce Cr­kva Sve­te Ne­dje­lje u Jo­ši­ci, u Ka­me­na­ri­ma, pro­sla­vi­la je svo­ju hra­mov­sku sla­vu. Iako se Sv. Ne­dje­lja pra­znu­je 20. ju­la po no­vom ka­len­da­ru, u Jo­ši­ci je obi­čaj da se hra­mov­ska sla­va uvi­jek pro­sla­vlja pr­ve ne­dje­lje u mje­se­cu av­gu­stu. Od ra­nih ju­tar­njih sa­ti vjer­ni­ci su pri­sti­za­li da bi se po­mo­li­li pred ču­do­tvor­nom iko­nom Sv. Ne­dje­lje.
Sve­tom li­tur­gi­jom na­čal­stvo­vao je ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik bo­ko­ko­tor­ski, pro­to­je­rej-sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, uz sa­slu­že­nje vi­še sve­šte­ni­ka iz Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, kao i sve­šte­ni­ka iz Epar­hi­je kru­še­vač­ke i srem­ske. U pri­god­noj be­sje­di Kri­vo­ka­pić je pod­sje­tio da je po­no­san da je na­kon par go­di­na po­no­vo u ovoj sre­di­ni i da di­je­li bož­ju ra­dost sa vjer­ni­ci­ma ovog kra­ja.
- Ovaj hram pro­sla­vlja Sve­to­mu­če­ni­cu Ne­dje­lju, a u na­zi­vi­ma sed­mi­ca i sa­me ne­dje­lje kao sed­mič­nog blag­da­na, ima mno­go zna­me­nja i do­mi­šlja­to­sti. Sa­mu Ne­dje­lju na­rod za­mi­šlja kao sve­ti­cu, pa se ne­ri­jet­ko ču­je: Sve­ta Ne­dje­lja, a ka­ko je ne­djelj­ni dan po­sli­je pet­ka, da­kle mla­đi, on­da se Sve­ta Pet­ka per­so­ni­fi­ku­je kao Ne­dje­lji­na maj­ka, dok se u ne­kim kra­je­vi­ma dr­ži da su Sve­ta Ne­dje­lja i Sve­ta Pet­ka se­stre. Ne­mo­gu­će je čo­vje­ku či­ni­ti ču­do. Ali je čo­vje­ku mo­gu­će pri­ći bli­že li­cu bož­jem ako vje­ru u nje­ga ima. Po­sta­vlja se pi­ta­nje šta mi kao tvo­re­vi­na bož­ja tre­ba da či­ni­mo - upi­tao se Kri­vo­ka­pi­oć i od­go­vo­rio: - Tre­ba da se tru­di­mo i da ra­di­mo i da či­ni­mo ono na što nas kroz Je­van­đe­lje Go­spod Isus Hri­stos upu­ću­je. A sva­ka pri­ča i sva­ka po­u­ka Hri­sto­va svo­di se na to da bu­de­mo do­stoj­ni li­ka Bož­jeg u na­ma i da za vri­je­me ovog ze­malj­skog ži­vo­ta ži­vi­mo i ra­di­mo ona­ko ka­ko to pri­li­či tvo­re­vi­ni bož­joj, ona­ko ka­ko to pri­li­či čo­vje­ku i obra­zu nje­go­vo­me. Da bu­de­mo če­sti­ti, va­lja­ni, po­šte­ni, rad­ni i is­kre­ni. Da po­štu­je­mo za­po­vi­je­sti Bož­je. Da što se­bi ne že­li­mo ne či­ni­mo dru­go­me. Da po­štu­je­mo sva­kog bli­žnjeg svog – re­kao je otac Kri­vo­ka­pić če­sti­ta­ju­ći pri­sut­ni­ma sla­vu, ko­ji je po­tom pre­re­zao i slav­ski ko­lač.
U po­po­dnev­nim ča­so­vi­ma slu­že­no je ve­čer­nje bo­go­slu­že­nje sa li­ti­jom oko hra­ma u pri­su­stvu ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka. Za tr­pe­zom lju­ba­vi pa­roh jo­šič­ki Ne­boj­ša Vu­lo­vić, po­zdra­vio je broj­ne zva­ni­ce, a me­đu nji­ma i sve­šte­ni­ka ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve u Ka­me­na­ri­ma sa že­ljom da ih Sve­ta Ne­dje­lja uvi­jek šti­ti i bla­go­si­lja,.
Sve­ča­no je istog da­na bi­lo i u cr­kvi Sv. Ne­dje­lje u Moj­de­žu gdje je Sve­tu li­tur­gi­ju slu­žio pro­to­je­rej Vla­dan Pan­te­lić.
Dan ka­sni­je po­vo­dom Sve­te Pet­ke Tr­no­ve hra­mov­ske sla­ve cr­ka­va u Bi­je­li­ći­ma na Mo­kri­na­ma i u Bu­no­vi­ći­ma u Pa­ro­hi­ji mo­rinj­skoj, slu­že­ne su li­tur­gi­je.
U cr­kvi u Bi­je­li­ći­ma ko­ja pri­pa­da epar­hi­ji Za­hum­sko her­ce­go­vač­koj i pri­mor­skoj a ko­ja je po­zna­ta i po to­me da u svom ol­ta­ru ču­va ne­do­gor­je­lu svi­je­ću ko­ju su vjer­ni­ci za­pa­li­li 10. ok­to­bra 1934. go­di­ne dan po­sli­je aten­ta­ta, za du­šu kra­lja Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća ko­ji je ubi­jen u Mar­se­lju, a ko­ji je Ju­go­sla­vi­ju na­pu­stio 5. ok­to­bra u Ze­le­ni­ci kod Her­ceg No­vog. Li­tur­gi­ju je slu­žio pro­to­je­rej-sta­vro­for Bla­go­ta Va­si­lje­vić uz sa­slu­že­nje sve­šte­ni­ka iz Va­lje­va. Sve­ča­no je pra­znik pro­sla­vljen na Bu­no­vi­ći­ma u Pa­ro­hi­ji mo­rinj­skoj. Sve­tu li­tur­gi­ju je slu­žio pa­roh Špi­ro Živ­ko­vić.
Z. Ša­ko­tić