Ne­po­sred­no na­kon što je osvo­ji­la zlat­nu me­da­lju na Olim­pij­skim igra­ma u Lon­do­nu 2012. go­di­ne, srp­ska te­kvon­do­i­ski­nja Mi­li­ca Man­dić je u in­ter­vjuu za DAN pot­pi­sni­ku ovih re­da­ka, iz­me­đu osta­log re­kla: „Vi u Cr­noj Go­ri ima­te jed­nog sjaj­nog tak­mi­ča­ra – Bal­šu Ra­du­no­vi­ća, ko­ji mo­že do­sti­ći i naj­ve­ći svjet­ski ni­vo“. Pet go­di­na ka­sni­je, Mi­li­ca se oki­ti­la ti­tu­lom svjet­skog šam­pi­o­na na Pr­ven­stvu u Ju­žnoj Ko­re­ji, a Bal­ša ni­je ni uče­stvo­vao na te­kvon­do mun­di­ja­lu u gra­du Mu­džu. Ne, ni­je pre­stao da se ba­vi te­kvon­dom, ni­je bio po­vri­je­đen...Na­pro­tiv, bio je mak­si­mal­no spre­man za mak­si­mal­ne do­me­te i na­pad na ne­ku od me­da­lja, ali ni­je ot­pu­to­vao. Raz­log – Te­kvon­do sa­vez Cr­ne Go­re ni­je mo­gao da obez­bi­je­di sred­stva za Bal­šin i put nje­go­vog tre­ne­ra Ni­ko­le Ra­i­če­vi­ća do da­le­ke Ko­re­je. Za­to mla­di spor­ti­sta ne kri­je ogrom­no raz­o­ča­re­nje za pro­pu­šte­nom pri­li­kom da na­stu­pi na Svjet­skom pr­ven­stvu, a „prst upi­re“ na čel­ni­ke Sa­ve­za, ko­ji se ni­je­su udo­sto­ji­li ni da ga oba­vi­je­ste na ne­će na­stu­pi­ti u Ju­žnoj Ko­re­ji.
-Ma­lo je re­ći da sam raz­o­ča­ran. Ovo je ka­ta­stro­fa. Od 2. ja­nu­a­ra sam u tre­na­žnom pro­ce­su, pri­pre­mao sam za Svjet­sko pr­ven­stvo, na ko­jem sam oče­ki­vao da se mo­gu umi­je­ša­ti u bor­bu za ne­ku od me­da­lja. Sve sam bio pod­re­dio tom tak­mi­če­nju, ali ni­je­sam ot­pu­to­vao jer Sa­vez ni­je mo­gao da obez­bi­je­di 3.500 eura za moj put i mo­ga tre­ne­ra. To je ne­ka gor­nja gra­ni­ca sred­sta­va ko­li­ko je bi­lo po­treb­no, po­što bi kar­te bi­le si­gur­no jef­ti­ni­je da su ra­ni­je re­zer­vi­sa­ne. Ne­iz­vje­snost oko pu­ta je tra­ja­la sve do 9. ju­na, ka­da je bio zad­nji rok za pri­ja­vu. Čel­ni lju­di Sa­ve­za to ni­je­su ura­di­li, ali me još vi­še bo­li to što ni­je­smo ni oba­vi­je­šte­ni ni oko če­ga – ni ho­će­mo li ići, ili ne­će­mo. Se­dam-osam pu­ta se moj tre­ner Ra­i­če­vić obra­ćao ru­ko­vod­stvu elek­tron­skom po­štom, ali ni­je­smo do­bi­li od­go­vor ni na je­dan od do­pi­sa. Žal je još ve­ća jer se Svjet­sko pr­ven­stvo odr­ža­va sva­ke dru­ge go­di­ne, a ne kao u ne­kim spor­to­vi­ma sve­ke go­di­ne, pun gor­či­ne i ne­za­do­volj­stva bio je Bal­ša Ra­du­no­vić.
Na Šam­pi­o­na­tu u Ju­žnoj Ko­re­ji je na­stu­pio re­kor­dan broj ze­ma­lja – čak 184 re­pre­zen­ta­ci­je su se nad­me­ta­le za me­da­lje u ovom olim­pij­skom spor­tu. Bal­ša sma­tra da je imao šan­su za ne­ki po­vo­ljan re­zul­tat.
-Iako ni­je­sam mo­gao da se usre­sre­dim sa­mo na tre­ning već sam raz­mi­šljao i o dru­gim stva­ri­ma o ko­ji­ma u ozbilj­nim sa­ve­zi­ma i dr­ža­va­ma spor­ti­sti ne raz­mi­šlja­ju već is­klju­či­vo o ta­ta­mi­ju, ja sam bio mak­si­mal­no spre­man, u od­lič­noj for­mi, ta­ko da vje­ru­jem da sam se mo­gao oki­ti­ti ne­kom od me­da­lja. U to sam ubi­je­đen, a po­kri­će za moj op­ti­mi­zam na­la­zim i u či­nje­ni­ci da je bron­za­nu me­da­lju u Mu­džuu osvo­jio Ka­zah­sta­nac, ko­jeg sam ja pri­je de­se­tak mje­se­ci ve­o­ma la­ko po­bi­je­dio na Ku­pu u So­lu­nu, re­zul­ta­tom 15:8, re­kao je Ra­du­no­vić, ko­ji je 2016. go­di­ne bio u kon­ku­ren­ci­ji za naj­bo­ljeg spor­ti­stu Cr­ne Go­re u tra­di­ci­o­nal­nom iz­bo­ru Cr­no­gor­skog olim­pij­skog ko­mi­te­ta.
Bal­ša je pro­šlu go­di­nu za­vr­šio na 38. mje­stu u svo­joj ka­te­go­ri­ji do 74 ki­lo­gra­ma u kon­ku­ren­ci­ji oko 800 svjet­skih igra­ča. Me­đu­tim, tre­nut­no se na­la­zi na 51. po­zi­ci­ji.
-Za moj pad na li­sti is­klju­či­vi kri­vac je ru­ko­vod­stvo na­šeg Sa­ve­za, za­to što, zbog ne­do­stat­ka sred­sta­va ni­je­sam ove go­di­ne na­stu­pio ni na jed­nom tak­mi­če­nju na ko­jem se sa­ku­plja­ju bo­do­vi. Znam da Te­kvon­do sa­vez Cr­ne Go­re ni­je do­bio sred­stva na Kon­kur­su za su­fi­nan­si­ra­nje sport­skih su­bje­ka­ta ko­ji je ras­pi­sa­lo Mi­ni­star­stvo spor­ta zbog to­ga što ni­je­su bi­li is­pu­nje­ni svi uslo­vi, od­no­sno ni­je bi­la pre­da­ta sva po­treb­na do­ku­men­ta­ci­ja. I šta sad? Sa­vez ni­je do­bio ni­šta i tre­ba li za­to da se za­mr­zne rad nas spor­ti­sta za ovu go­di­nu? Ko je od­go­vo­ran za taj pro­pust i da li je ne­ko sno­sio ka­kve kon­se­kven­ce? Šta ra­de lju­di u Uprav­nom od­bo­ru? Zar ni­je nji­ho­va oba­ve­za da obez­bje­đu­ju sred­stva za funk­ci­o­ni­sa­nje Sa­ve­za ili sa­mo da ras­po­di­je­le ono što do­bi­ju od dr­ža­ve? A ako ne do­bi­ju, on­da ni­šta, ne­ma me­đu­na­rod­nih tak­mi­če­nja, ne­ma ko­mu­ni­ka­ci­je..., pu­no je pi­ta­nja bez od­go­vo­ra ogor­če­nog Bal­še Ra­du­no­vi­ća.T.B.


Pi­le­tić unio re­vo­lu­ci­ju u Bal­šin te­kvon­do

Bal­ša Ra­du­no­vić je 2014. go­di­ne po­čeo sa­rad­nju sa psi­ho­te­ra­pe­u­tom mr Ve­skom Pi­le­ti­ćem i od ta­da po­či­nje nje­gov vr­to­gla­vi uspon.
-Ve­sko Pi­le­tić je unio re­vo­lu­ci­ju u moj te­kvon­do. Rad sa njim na psi­ho­lo­škoj pri­pre­mi dao je re­zul­ta­te. On me na­u­čio da uži­vam u spor­tu i je­dan je od naj­za­slu­žni­jih za mo­je uspje­he u po­sled­nje vri­je­me. Pri­je tri go­di­ne me ni­je bi­lo na svjet­skoj li­sti, a 2015. sam za­vr­šio na 46. mje­stu, što je naj­ve­ći skok u bi­lo ko­joj ka­te­go­ri­ji. Na­red­ne 2016. go­di­ne sam bio još uspje­šni­ji – pr­vo sam na po­čet­ku go­di­ne na Svjet­skom ku­pu u Ma­ri­bo­ru, tur­ni­ru G1 ran­ga bo­do­va­nim za Olim­pij­ske igre osvo­jio bron­za­nu me­da­lju, na „Pred­sjed­nič­kom ku­pu” u glav­nom gra­du Nje­mač­ke Bo­nu, G2 ran­galj za­u­zeo sam pe­to mje­sto, a na is­toj po­zi­ci­ji sam za­vr­šio na­stup na Evrop­skom se­ni­or­skom pr­ven­stvu u Švaj­car­skoj, iz­gu­biv­ši u bor­bi za me­da­lju. Na Evrop­skim uni­ver­zi­tet­skim igra­ma u Ri­je­ci osvo­jio sam bron­zu, kao i na Bal­kan­skom pr­ven­stvu u Bu­gar­skoj. U od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu, u 2016. sam na­pre­do­vao na li­sti za osam mje­sta. Sve je išlo uz­la­znom pu­ta­njom i ka­da sam oče­ki­vao kru­nu do­sa­da­šnje ka­ri­je­re na Svjet­skom pr­ven­stvu u ju­nu ove go­di­ne de­si­lo se ono što ni­ko od nas ni­je oče­ki­vao – neo­d­la­zak u Ju­žnu Ko­re­ju i to­tal­no raz­o­ča­re­nje, re­kao je Bal­ša Ra­du­no­vić.
Uz svog tre­ne­ra Ni­ko­lu Ra­i­če­vi­ća i psi­ho­te­ra­pe­u­ta Ve­ska Pi­le­ti­ća, Ra­du­no­vić za­slu­ge za svo­je do­sa­da­šnje uspje­he du­gu­je i kon­di­ci­o­nom tre­ne­ru Ivi­ci Šće­pa­no­vi­ću.
-Ivi­ca je vr­hun­ski struč­njak za kon­di­ci­o­ne pri­pre­me i mno­ge po­bje­de sam ostva­rio za­hva­lju­ju­ći ra­du sa njim. Bio sam si­gu­ran da ću u tre­ćoj run­di bor­bi do­ći do po­bje­de upra­vo za­hva­lju­ju­ći bes­pre­kor­noj fi­zič­koj spre­mi, re­kao je Ra­du­no­vić.


Sa­vez: Bez ra­zu­mi­je­va­nja i po­dr­ške Mi­ni­star­stva spor­ta

Že­le­ći da ču­je­mo i dru­gu stra­nu, obra­ti­li smo se Te­kvon­do sa­ve­zu Cr­ne Go­re sa za­htje­vom da nam čel­ni­ci Sa­ve­za pru­že in­for­ma­ci­ju u ve­zi ne­u­če­sto­va­nja re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re na Svjet­skom pr­ven­stvu u Ju­žnoj Ko­re­ji, či­ji od­go­vor pre­no­si­mo u cje­lo­sti.
-U ve­zi ne­u­če­sto­va­nja re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re na Svjet­skom pr­ven­stvu u Ju­žnoj Ko­re­ji iz­no­si­mo osnov­ne raz­lo­ge za­sno­va­ne na či­nje­nič­nom sta­nju. Ta­e­kvon­do sa­vez Cr­ne Go­re, i po­red či­nje­ni­ce da je olim­pij­ski sport, je na­ci­o­nal­ni sport­ski sa­vez ko­ga či­ni član­stvo do­bro­volj­no udru­že­nih ama­ter­skih ta­e­kvon­do klu­bo­va iz Cr­ne Go­re. Sve funk­ci­je u Sa­ve­zu oba­vlja­ju se na vo­lon­ter­skoj osno­vi, pa i vo­dje­nje ad­mi­ni­stra­ci­je. Osnov­ni iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja Sa­ve­za su go­di­šnja čla­na­ri­na udru­že­nih klu­bo­va (ukup­no u Sa­ve­zu je udru­že­no de­vet klu­bo­va) i sred­sta­va iz bu­dže­ta Cr­ne Go­re, do­bi­je­na po osno­vu uče­šća na Kon­kur­su za su­fi­nan­si­ra­nje pro­gram­skih ak­tiv­no­sti u spor­tu ko­ji spro­vo­di Mi­ni­star­stvo spor­ta. Te­ku­će 2017. go­di­ne, i po­red či­nje­ni­ce da se ra­di o olim­pij­skom spor­tu, ni­smo na­i­šli na po­dr­šku Mi­ni­star­stva spor­ta i ni­su nam opri­je­de­lje­na sred­stva za su­fi­nan­si­ra­nje pro­gram­skih ak­tiv­no­sti, iz­me­đu ko­jih je bi­lo pla­ni­ra­no uče­šće na­še re­pre­zen­ta­co­je na Svjet­sko pr­ven­stvo u Ko­re­ji. Zbog ne­mo­guć­no­sti obez­bje­đi­va­nja po­treb­nih fi­nan­sij­skih sred­sta­va u po­treb­nom iz­no­su od spon­zo­ra i do­na­to­ra, pri­nu­đe­ni smo svo­je ak­tiv­no­sti usmje­ri­ti je­di­no pre­ma odr­ža­va­nju na­ci­o­nal­nog šam­pi­o­na­ta, dok re­pre­zen­ta­tiv­ne na­stu­pe na zva­nič­nim pr­ven­stvi­ma ni­smo u mo­guć­no­sti is­po­što­va­ti. Iz raz­lo­ga na­pri­jed na­ved­nih, a zbog ne­ra­zu­mi­je­va­nja i po­dr­ške Mi­ni­star­stva spor­ta, na na­šu ža­lost, naj­ve­ći gu­bit­ni­ci su sa­mi spor­ti­sti, sto­ji u od­go­vo­ru ko­ji smo do­bi­li iz Kan­ce­la­ri­je TKDSCG.


Ra­zu­mi­je­va­nje Igo­ra Vu­šu­ro­vić

Zlat­ni olim­pi­jac Igor Vu­šu­ro­vić je sa po­zi­ci­je di­rek­to­ra Upra­ve za mla­de i sport pre­po­znao kva­li­tet i po­ten­ci­jal Bal­še Ra­du­no­vi­ća pa ga je 2015. go­di­ne uvr­stio u pro­gram fi­nan­si­ra­nja vr­hun­skih spor­ti­sta.
-To je od­mah da­lo re­zul­tat. Po­čeo sam po­sje­ći­va­ti tur­ni­re „G ran­ga“ i ku­po­ve na ko­ji­ma su se mo­gli osva­ja­ti olim­pij­ski bo­do­vi. Ta­ko je bi­lo i na­red­ne 2016. go­di­ne. Za­to sam ne­iz­mjer­no za­hva­lan Igo­ru Vu­šu­ro­vi­ću, ko­ji se na­la­zio na če­lu Upra­ve za mla­de i sport. Kao vr­hun­ski spor­ti­sta Vu­šu­ro­vić je do­bro znao za pro­ble­me sa ko­jim se su­sre­će­mo, u pot­pu­no­sti je ra­zu­mio na­šu si­tu­a­ci­ju, tač­no je znao ko ka­ko ra­di, ko­ga tre­ba po­dr­ža­ti a ko­ga ne. Ni­je ro­bo­ra­vo for­mal­no­sti­ma, već je ci­je­nio i vred­no­vao sva­kog do­brog spor­ti­stu i re­zul­tat i po­dr­ža­vao ih. For­mi­ra­njem Mi­ni­star­tsva spor­ta vi­še ne­ma tog pro­gra­ma za vr­hun­ske spor­ti­ste, već je sve pre­ba­če­no na Sa­ve­ze. To je iz­u­zet­no lo­še rje­še­nje za nas iz te­kvon­doa ka­da ima­mo ova­kvo ru­ko­vod­stvo, re­kao je Bal­ša Ra­du­no­vić.