Od­bor za evrop­ska pi­ta­nja nje­mač­kog Bun­de­sta­ga dao je na van­red­noj sjed­ni­ci ze­le­no svje­tlo za otva­ra­nje pr­va dva pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja za pri­stu­pa­nje Sr­bi­je Evrop­skoj uni­ji, sa­op­šte­no je iz nje­mač­kog par­la­men­ta.
Ka­ko se na­vo­di, to­me je pret­ho­di­lo in­ten­ziv­no sa­vje­to­va­nje o naj­no­vi­jim iz­vje­šta­ji­ma Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku Sr­bi­je.
Pred­sjed­nik Od­bo­ra za evrop­ska pi­ta­nja Gin­ter Krih­ba­um za­klju­čio je da iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je o Sr­bi­ji ra­du­je za­to što sa­dr­ži do­sta po­zi­tiv­nih ocje­na.
Ka­ko je u pi­smu kan­ce­lar­ki An­ge­li Mer­kel sa­op­štio Gun­ter Krih­ba­um, od­bor pre­po­ru­ču­je da se pr­va dva pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja otvo­re na sle­de­ćem sa­mi­tu u de­cem­bru, či­me je po­vo­dom tog pi­ta­nja okon­čan par­la­men­tar­ni po­stu­pak u Nje­mač­koj.
„Ovo je ja­san sig­nal za ze­mlju ko­ja se kre­će u prav­cu Evro­pe i po­ka­zu­je da je kon­se­kven­tan evrop­ski pri­stup pre­mi­je­ra Alek­san­dra Vu­či­ća is­pra­van”, re­kao je Krih­ba­um.
On je po­sli­je sjed­ni­ce od­bo­ra re­kao da je za Bun­de­stag ja­ko va­žno bi­lo što je spo­ra­zu­mom od 25. av­gu­sta ko­nač­no na­či­njen is­ko­rak u od­no­si­ma Sr­bi­je i Ko­so­va i da ra­du­je iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je o Sr­bi­ji za­to što sa­dr­ži do­sta po­zi­tiv­nih ocje­na.
On je do­dao da je od­la­zak Vu­či­ća u Sre­bre­ni­cu bio vr­lo va­žan gest, da je Sr­bi­ji mje­sto u Evro­pi i da Nje­mač­ka oče­ku­je da „Sr­bi­ja na­sta­vi da ko­ra­ča tim pu­tem”.
– Sr­bi­ju če­ka još do­sta za­da­ta­ka, ka­ko u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je ta­ko i u re­for­mi pra­vo­su­đa. Bu­du­će re­for­me ni­su sa­me se­bi cilj, ne­go se spro­vo­de u in­te­re­su ze­mlje. Ta­ko su za stra­ne in­ve­sti­to­re, ko­ji u bu­duć­no­sti tre­ba da obez­bi­je­de rad­na mje­sta, po­seb­no neo­p­hod­ne efi­ka­sne prav­no-dr­žav­ne struk­tu­re – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Fon­da­ci­je „Kon­rad Ade­na­u­er”.
Me­đu­vla­di­na kon­fe­ren­ci­ja Sr­bi­je i Evrop­ske uni­je, na ko­joj će bi­ti otvo­re­na pr­va pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja, tre­ba­lo bi da se odr­ži sre­di­nom de­cem­bra ili naj­ka­sni­je po­čet­kom ja­nu­a­ra.
Bi­lo je vi­še raz­li­či­tih na­go­vje­šta­ja o to­me ko­jim će se po­gla­vlji­ma ot­po­če­ti pre­go­vo­ri.
Pr­vo­bit­no je na­ja­vlji­va­no da će to bi­ti po­gla­vlja 23 i 24 (pra­vo­su­đe, bez­bjed­nost, ljud­ska pra­va). Evrop­ska ko­mi­si­ja je oci­je­ni­la da je po­stig­nut na­pre­dak u pri­pre­mi za otva­ra­nje pre­go­va­rač­kog po­gla­vlja 32 – fi­nan­sij­ska kon­tro­la, a ima­ju­ći u vi­du nje­gov teh­nič­ki ka­rak­ter, pre­go­vo­ri će naj­ve­ro­vat­ni­je bi­ti otvo­re­ni ovim po­gla­vljem (uz po­gla­vlje 35).
Di­rek­tor Cen­tra za evrop­ske po­li­ti­ke Ne­boj­ša La­za­re­vić po­ja­snio je pre­po­ru­ke da se pre­go­vo­ri otvo­re po­gla­vljem 32.
– Ovo po­gla­vlje ne­ma mje­ri­la – su­štin­ski se otvo­ri, re­la­tiv­no krat­ko pre­go­va­ra i vr­lo br­zo za­tvo­ri. Mje­ri­la su ge­ne­ral­no uve­de­na tek kod hr­vat­skog pre­go­va­ra­nja i sa­da su sa­stav­ni dio i cr­no­gor­skih i srp­skih pre­go­vo­ra.
U prak­si utvr­đi­va­nje mje­ri­la zna­či da se dr­ža­ve čla­ni­ce na pred­log EK slo­že da po­sta­ve uslov bez kog ni­je mo­gu­će otvo­ri­ti po­gla­vlje. Či­ni se da dr­ža­ve na ovaj na­čin pre­u­zi­ma­ju „vla­sni­štvo” nad pre­go­vo­ri­ma, što mo­že po­ve­ća­ti po­li­tič­ki pri­ti­sak i uspo­ri­ti pre­go­va­rač­ki pro­ces – ka­zao je La­za­re­vić.
M.Nj.


Ne­pot­pu­ni po­da­ci

Iako je EK za­bi­lje­ži­la na­pre­dak u pri­pre­mi ovog po­gla­vlja, is­tra­ži­vač CEP-a Mi­loš Đin­đić, na­gla­ša­va da je osta­lo još usa­gla­ša­va­nja do­ma­ćih pro­pi­sa i prak­se sa EU stan­dar­di­ma u obla­sti fi­nan­sij­ske kon­tro­le.
– Dr­žav­ne or­ga­ne Sr­bi­je i da­lje oče­ku­je do­sta po­sla ka­ko bi se do­sti­glo od­go­vor­no i tran­spa­rent­no ko­ri­šće­nje jav­nog nov­ca, na šta uka­zu­je i do­sa­da­šnji rad Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je – ka­zo je Đin­đić.
On ob­ja­šnja­va da je DRI utvr­di­la da ne po­sto­je pot­pu­ni po­da­ci o bro­ju ne­po­kret­no­sti ko­ji­ma Sr­bi­ja ras­po­la­že, da su do­stup­ni po­da­ci ne­po­u­zda­ni i ne­pot­pu­ni.
Ovo go­vo­ri o to­me da Vla­da ne­ma pot­pu­nu kon­tro­lu nad ovim pi­ta­njem, a bu­džet Sr­bi­je tr­pi usled pro­pu­šte­nih pri­li­ka da se sma­nje tro­ško­vi, od­no­sno uve­ća­ju pri­ho­di.