Ko­mi­si­ja za is­tra­ži­va­nje ubi­sta­va no­vi­na­ra sa­op­šti­la je ju­če da dr­žav­ni or­ga­ni ni­je­su za­vr­ši­li po­sao sa­mim ras­pi­si­va­njem po­tjer­ni­ce za od­bje­glim Mi­ro­sla­vom Ku­ra­kom, ko­ji je op­tu­žen kao di­rekt­ni iz­vr­ši­lac ubi­stva no­vi­na­ra Slav­ka Đu­ru­vi­je 11. apri­la 1999. go­di­ne.
– Jav­nost ima pra­vo da zna če­ka li na­ša dr­ža­va da se on po­ja­vi na ne­koj od evrop­skih gra­ni­ca, ili ima kon­kre­tan plan da ot­kri­je gdje se skri­va i da ga pri­ve­de – na­vo­di se u sa­op­šte­nju po­vo­dom 18 go­di­na od ubi­stva Ću­ru­vi­je. Ko­mi­si­ja je na­po­me­nu­la da pru­ža sna­žnu po­dr­šku pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma ko­ji vo­de po­stu­pak pro­tiv na­lo­go­da­va­ca i iz­vr­ši­la­ca ubi­stva, ali i da zah­ti­je­va do­dat­ni na­por da su­đe­nje te­če efi­ka­sni­je.
– Teh­nič­ka ogra­ni­če­nja ne mo­gu bi­ti pri­hva­tljiv iz­go­vor za spo­rost pro­ce­sa, tim pri­je što je prav­da za Slav­ka du­že od de­ce­ni­je bi­la ne­do­sti­žna – na­vo­di se u sa­op­šte­nju ko­je je pot­pi­sao pred­sjed­nik Ko­mi­si­je Ve­ran Ma­tić.
Za ubi­stvo Ću­ru­vi­je u to­ku je su­đe­nje ne­ka­da­šnjem še­fu DB-a Ra­do­mi­ru Mar­ko­vi­ću, še­fu be­o­grad­skog cen­tra DB-a Mi­la­nu Ra­do­nji­ću, pri­pad­ni­ku tog cen­tra Rat­ku Ro­mi­ću, dok se Ku­ra­ku su­di u od­su­stvu jer je u bjek­stvu. Pre­ma op­tu­žni­ci, Ću­ru­vi­ju je 11. apri­la 1999. go­di­ne ubio Mi­ro­slav Ku­rak, a sa­u­če­snik mu je bio Rat­ko Ro­mić, ko­ji je dr­škom pi­što­lja uda­rio Ću­ru­vi­ji­nu pri­ja­te­lji­cu Bran­ku Pr­pu u gla­vu. Ka­ko se na­vo­di u op­tu­žni­ci, Ću­ru­vi­ja je ubi­jen zbog „jav­nog istu­pa­nja u ze­mlji i ino­stran­stvu i kri­ti­ke no­si­la­ca po­li­tič­ke vla­sti, mo­guć­no­sti da uti­če na jav­no mnje­nje i dje­lo­va­nje opo­zi­ci­o­nih dru­štve­nih sna­ga, ra­di oču­va­nja po­sto­je­će vla­sti”.
Ubi­jen je u dvo­ri­štu is­pred ula­za u zgra­du, gdje su se na­la­zi­le pro­sto­ri­je mar­ke­ting slu­žbe Dnev­nog te­le­gra­fa. Ko­mi­si­ja je ta­ko­đe na­po­me­nu­la da sva­ko­dnev­no ra­di i na dru­gim slu­ča­je­vi­ma ubi­sta­va no­vi­na­ra za či­je je rje­ša­va­nje nad­le­žna, te da se na­da sko­rom sud­skom epi­lo­gu bar još jed­nog slu­ča­ja ubi­stva no­vi­na­ra, upr­kos pro­to­ku vre­me­na i ne­a­de­kvat­nom po­stu­pa­nju sa do­ka­zi­ma u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Pri­je dva da­na na­vr­še­ne su 23 go­di­ne od smr­ti no­vi­nar­ke li­sta „Du­ga” Ra­do­sla­ve Da­de Vu­ja­si­no­vić, ko­ja je ubi­je­na 8. apri­la 1994. go­di­ne, a taj slu­čaj još ni­je ra­svi­je­tljen, ni­ti je tu­ži­la­štvo raz­ri­je­ši­lo di­le­mu da li je ri­ječ o ubi­stvu, sa­mo­u­bi­stvu ili ne­sreć­nom slu­ča­ju.
Even­tu­al­no kri­vič­no go­nje­nje za ubi­stvo Da­de Vu­ja­si­no­vić u sva­kom sluč­aju za­sta­ri­će za dvi­je go­di­ne, jer naš Kri­vič­ni za­ko­nik pred­vi­đa da se „kri­vič­no go­nje­nje ne mo­že pred­u­ze­ti kad pro­tek­ne 25 go­di­na od iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la (te­ško ubi­stvo) za ko­je se po za­ko­nu mo­že iz­re­ći za­tvor od 30 do 40 go­di­na”. Di­le­ma oko ubi­stva i sa­mo­u­bi­stva Vu­ja­si­no­vi­će­ve ni­je raz­ri­je­še­na ni na­kon vje­šta­če­nja Ho­land­skog fo­ren­zič­kog in­sti­tu­ta u Ha­gu ko­ji je pro­šle go­di­ne u svom na­la­zu za­klju­čio da po­vre­de ko­je za­do­bi­la Vu­ja­si­no­vi­će­va mo­gu bi­ti re­zul­tat ubi­stva, sa­mo­u­bi­stva ili ne­sreć­nog slu­ča­ja. Ti­je­lo Dade Vu­ja­si­no­vić, no­vi­nar­ke „Du­ge”, pro­na­đe­no je 9. apri­la 1994. go­di­ne, a po­li­ci­ja je ne­du­go za­tim slu­čaj za­klju­či­la kao sa­mo­u­bi­stvo iz lo­vač­ke pu­ške. Me­đu­tim, na taj slu­čaj ni­je sta­vlje­na tač­ka, jer je po­ro­di­ca sum­nja­la na ubi­stvo. Na­kon pri­ti­ska jav­no­sti, ne­ka­da­šnje be­o­grad­sko Okru­žno jav­no tu­ži­la­štvo je 2009. go­di­ne za­tra­ži­lo od po­li­ci­je da utvr­di pod ko­jim okol­no­sti­ma je ubi­je­na no­vi­nar­ka, na osno­vu vje­šta­če­nja ba­li­sti­ča­ra Vla­de Ko­sti­ća, ko­ji je tvr­dio da ona ni­je mo­gla sa­ma se­bi da na­ne­se po­vre­de.
M.Nj.