Pred­sjed­nik Sr­bi­je i li­der SNS-a Alek­san­dar Vu­čić ka­že da će od­lu­ka o iz­bo­ri­ma, be­o­grad­skim i even­tu­la­no par­la­men­tar­nim, bi­ti do­ni­je­ta na­red­ne su­bo­te ka­da će bi­ti odr­ža­ne sjed­ni­ce dva glav­na or­ga­na Srp­ske na­pred­ne stran­ke.
– Od­lu­ku o iz­bo­ri­ma sa­zna­će­te br­zo, već u sle­de­ću su­bo­tu, ka­da će bi­ti odr­ža­ne sjed­ni­ce Pred­sjed­ni­štva i Glav­nog od­bo­ra SNS-a – re­kao je Vu­čić u in­ter­vjuu za Alo.
– To će bi­ti dan ka­da će bi­ti do­ni­je­ta ko­nač­na od­lu­ka o tom pi­ta­nju. Svje­stan sam da smo vr­lo bli­zu po­ra­za na grad­skim iz­bo­ri­ma. To ne zna­či da ni­je­sam za­do­vo­ljan re­zul­ta­ti­ma na­šeg ra­da i da se ne­će­mo bo­ri­ti da na iz­bo­ri­ma po­stig­ne­mo što bo­lji re­zul­tat – re­kao je Vu­čić.
Pred­sjed­nik Sr­bi­je is­ti­če da je spre­man da se za su­ve­re­nost i sa­mo­stal­nost Sr­bi­je bo­ri bez ob­zi­ra na to ko­li­ku ci­je­nu će mo­ra­ti da pla­ti zbog to­ga i da se svo­jih pro­tiv­ni­ka ni­ma­lo ne pla­ši.
Na pi­ta­nje da pro­ko­me­nta­ri­še to što se Sr­bi­ja po ko zna ko­ji put u isto­ri­ji na­šla u pro­cje­pu iz­me­đu ve­li­kih si­la i nji­ho­vih in­te­re­sa i da li po­sto­ji na­čin da se za­šti­ti­mo, Vu­čić ka­že:
„Lju­di u Sr­bi­ji mo­ra­ju da zna­ju da at­mos­fe­ra u ko­joj vo­di­mo spolj­nu i unu­tra­šnju po­li­ti­ku ni­je ni­ma­lo la­ka i pro­sta. Ka­da vi­de pri­ti­ske sa ra­znih stra­na to je za­to što pred­stav­ni­ci tih ze­ma­lja za­stu­pa­ju in­te­re­se svo­jih dr­ža­va, a ne za­to što mno­go vo­le Sr­bi­ju.”
Ka­ko ka­že, „ni­ko sem nas ne vo­li mno­go Sr­bi­ju”, a sva­ka­ko ne vi­še od nje­nih gra­đa­na i onih ko­ji vo­de Sr­bi­ju, iako bi ne­ri­jet­ko že­lje­li da ka­žu da mno­go bo­lje vi­de in­te­re­se Sr­bi­je ne­go što ih vi­di ak­tu­el­no ru­ko­vod­stvo i nje­ni gra­đa­ni.
– Da­kle, ve­li­ke si­le i nji­ho­vi pred­stav­ni­ci šti­te svo­je, a ne na­še in­te­re­se i mo­lim lju­de u Sr­bi­ji da to ra­zu­mi­ju. Mi sa svi­ma mo­ra­mo da ima­mo do­bre od­no­se, jer smo su­vi­še ma­li, ali mo­ra­mo da uka­že­mo na dvo­stru­ke ar­ši­ne. Sve­jed­no, mo­ra­mo da odr­ža­va­mo do­bre od­no­se sa nji­ma jer bi­smo ne­sta­li ako to ne bi­smo či­ni­li – ka­že Vu­čić.
Na pi­ta­nje šta će se de­si­ti sa Sr­bi­jom ako po­klek­ne­mo pred za­htje­vi­ma svjet­skih moć­ni­ka, Vu­čić is­ti­če da je „naj­va­žni­je za naš na­rod i ze­mlju oču­va­nje slo­bo­de i ne­za­vi­sno­sti”.
– Uko­li­ko nam dru­gi bu­du od­lu­či­va­li o sve­mu, kao što ima­te pri­mje­re u ne­kim okol­nim ze­mlja­ma, i ko će da bu­de tu­ži­lac i ko će da bu­de su­di­ja, i ko će da bu­de u ne­koj od agen­ci­ja, i da ne­za­vi­sna ti­je­la bu­du sa­mo nji­ho­va, a da svi oni bu­du ne­za­vi­sni od na­šeg na­ro­da a za­vi­sni od njih on­da to ne­ma ni­ka­kvog smi­sla – do­da­je pred­sjed­nik Sr­bi­je.
Tač­no je da tre­ba da gra­di­mo ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je, ali ko­li­ko ne­za­vi­sne od Vla­de Sr­bi­je ta­ko i od vla­da po­je­di­nih za­pad­nih ili ne­kih dru­gih ze­ma­lja, naglašava Vu­čić.
– Da­kle, to je po­li­ti­ka ko­jom sam po­bi­je­dio, lju­di­ma je to iz­gle­da­lo kao ša­la, pri­ča, pu­sta že­lja, ali ve­o­ma sam upo­ran i prin­ci­pi­ja­lan i upra­vo za­to se na­la­zi­mo pod te­škim pri­ti­sci­ma, za­to je i stran­ka ko­ju vo­dim pod pri­ti­sci­ma – ka­že Vu­čić.
Upi­tan ko­ji je kraj­nji cilj tih pri­ti­sa­ka, Vu­čić ka­že:
„Iako bi oni ko­ji te pri­ti­ske vr­še že­lje­li mno­go sla­bi­ji SNS i znat­no sla­bi­jeg Vu­či­ća, zna­ju da imam pe­to­go­di­šnji man­dat i da to ne mo­gu da pro­mi­je­ne. Ono što že­le je­ste da ima­ju naš mno­go sla­bi­ji uti­caj da bi nji­hov uti­caj bio ve­ći. Ne za­to što oni mi­sle da je to do­bro za Sr­bi­ju, već da bi kao na po­vo­cu, kao na kon­cu ima­li lut­ke ko­je bi slu­ša­le nji­ho­ve na­lo­ge i ra­di­le u nji­ho­vom in­te­re­su.”
Ka­ko do­da­je, to lju­di u Sr­bi­ji tre­ba da ra­zu­mi­ju.
– I za­to ni­je­sam ne­ko ko je omi­ljen bi­lo gdje u ino­stran­stvu. Po­što­van je­sam, ali omi­ljen ni­je­sam za­to što šti­tim sa­mo in­te­re­se Sr­bi­je i za­to što me za­ni­ma sa­mo Sr­bi­ja i za­to što ne­mam še­fo­ve van na­še ze­mlje. Je­di­ni na­lo­go­da­vac su mi gra­đa­ni Sr­bi­je i srp­ski na­rod, i to je ono što pred­sta­vlja sve ve­ći pro­blem – is­ti­če Vu­čić.
Sma­tra da će ti pri­ti­sci bi­ti ja­či i u po­li­tič­kom smi­slu u ve­zi s Ko­so­vom i Me­to­hi­jom, a tra­ži­će se od Sr­bi­je da ra­di, ka­ko ka­že, ne­što što ne že­li i po pi­ta­nju Re­pu­bli­ke Srp­ske i mno­ge dru­ge stva­ri.
– Za­to će bi­ti sve ja­či pri­ti­sak da se po­ma­že raz­li­či­tim slu­žba­ma, agen­ci­ja­ma i mno­gi­ma po Sr­bi­ji. Po­je­di­ni pred­stav­ni­ci ve­li­kih si­la čak idu po op­štin­skim od­bo­ri­ma ne­kih stra­na­ka – re­kao je Vu­čić.
Ka­da je ri­ječ o hu­ma­ni­tar­nom cen­tru u Ni­šu, Vu­čić ka­že da ne že­li da se iz­ja­šnja­va o to­me i da je to po­sao za Vla­du Sr­bi­je.
Do­da­je i da je znao da će po­li­ti­ka ko­ju vo­di do­nije­ti bez­broj te­ško­ća, jer ni­ko ne vo­li istin­ski ne­za­vi­snu Sr­bi­ju.
– Jed­ni­ma sme­ta što ho­će­mo da bu­de­mo pri­ja­te­lji sa Ru­si­ma, dru­gi­ma sme­ta što ni­je­smo do­ni­je­li od­lu­ku o ru­skom hu­ma­ni­tar­nom cen­tru, tre­ći­ma sme­ta što smo se sre­li sa Er­do­ga­nom, če­tvr­ti­ma sme­ta što po­sto­ji­mo – na­vo­di pred­sjed­nik Sr­bi­je.
Na­gla­ša­va da je na na­ma da „u ta­kvim te­škim okol­no­sti­ma i uslo­vi­ma, da kroz te ne­mir­ne vo­de pro­vu­če­mo naš brod i da uplo­vi­mo u mir­nu lu­ku”.(RTS)