Po­ru­ke iz Austri­je i de­ša­va­nja u Če­škoj go­vo­re u pri­log to­me da u jav­nom mnje­nju ze­ma­lja ko­je su pri­zna­le Ko­so­vo po­sto­ji po­mak i da je mo­gu­će da bi upor­nim ra­dom Sr­bi­je mo­glo bi­ti pro­mje­ne sta­va i po­vla­če­nja pri­zna­nja ne­za­vi­sno­sti.
Ja­sne po­ru­ke ko­je kroz Stra­te­gi­ju pro­ši­re­nja EU sti­žu iz Bri­se­la po­sled­njih da­na, ali i jed­nog bro­ja evrop­skih ze­ma­lja, po svoj pri­li­ci, ne idu na­ru­ku pri­štin­skim vla­sti­ma.
Ne sa­mo da će u Pra­gu 17. fe­bru­a­ra bi­ti or­ga­ni­zo­van pro­test zbog jed­no­stra­nog pro­gla­še­nja ko­sov­ske ne­za­vi­sno­sti i pot­pi­si­va­nje pe­ti­ci­je za če­ško po­vla­če­nje pri­zna­nja Ko­so­va, već je i austrij­ski vi­ce­kan­ce­lar Hajnc Kri­sti­jan Štra­he uoči po­sje­te Be­o­gra­du po­ru­čio da je pri­zna­nje Ko­so­va stvar Sr­bi­je, a „pri­ti­ska­ti je da pri­zna Ko­so­vo je po­gre­šan put“. Ner­vo­zu čel­ni­ka u Pri­šti­ni po­ka­zu­je i iz­ja­va za­mje­ni­ka ko­sov­skog pre­mi­je­ra En­ve­ra Ho­dža­ja ko­ji je, pre­ma na­vo­di­ma pri­štin­skih me­di­ja, za po­lo­žaj Ko­so­va u no­voj Stra­te­gi­ji pro­ši­re­nja EU na za­pad­ni Bal­kan okri­vio ne­do­sta­tak je­din­stva u EU i is­ta­kao da je „ne­za­mi­sli­vo“ da pet ze­ma­lja Uni­je ni po­sle de­set go­di­na ni­su pri­zna­le ko­sov­sku ne­za­vi­snost.
Da li za­go­vor­ni­ci ne­za­vi­sno­sti ju­žne srp­ske po­kra­ji­ne gu­be po­dr­šku EU i mo­že li Sr­bi­ja to da is­ko­ri­sti na pra­vi na­čin?
Alek­san­dar Ga­jić sa In­sti­tu­ta za evrop­ske stu­di­je za Sput­njik ka­že da je sa­dr­žaj Stra­te­gi­je EU za za­pad­ni Bal­kan, gdje je uva­že­na pri­mjed­ba Špa­ni­je da Ko­so­vo ne mo­že da na­pre­du­je u pret­pri­stup­nim pre­go­vo­ri­ma jer je ne pri­zna­ju sve čla­ni­ce Uni­je, za­i­sta ne­po­volj­na po Ko­so­vo.
-U EU odav­no po­sto­je po­dje­le po pi­ta­nju Ko­so­va i ze­mlje ko­je ni­su pri­zna­le ne­za­vi­snost osta­ju čvr­sto na tom sta­no­vi­štu. Me­đu­tim, iz­ja­ve po­put ove ko­ju je dao vi­ce­pre­mi­jer Austri­je i de­ša­va­nja u Če­škoj go­vo­re u pri­log to­me da po­sto­ji po­mak i u jav­nom mnje­nju ze­ma­lja ko­je to je­su uči­ni­le i da je mo­gu­će da bi upor­nim ra­dom Sr­bi­je mo­glo da se do­đe do to­ga se pro­mije­ni stav i kod nji­ho­vih zva­nič­ni­ka i da do­đe do po­vla­če­nja pri­zna­nja ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va. To bi si­tu­a­ci­ju Pri­šti­ne uči­ni­lo još te­žom, ne sa­mo ve­za­no za nji­ho­vo na­pre­do­va­nje ka EU, već i za od­no­se sa Be­o­gra­dom- na­po­mi­nje Ga­jić.
I po­li­ti­ko­log Alek­san­dar Sto­ja­no­vić ne bi bio iz­ne­na­đen da u bu­duć­no­sti ne­ke ze­mlje EU po­vu­ku pri­zna­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va. On za Sput­njik ka­že da se Uni­ja, su­o­če­na sa „breg­zi­tom“, mi­gran­ti­ma, te­ro­ri­stič­kim na­pa­di­ma i ni­zom dru­gih pro­ble­ma, za­pra­vo gr­če­vi­to bo­ri za op­sta­nak i oču­va­nje ono­ga što je stva­ra­la po­sled­njih pe­de­set go­di­na.
-Ze­mlje - čla­ni­ce EU u ovom tre­nut­ku že­le da na­pra­ve unu­tra­šnju kon­so­li­da­ci­ju i da se vra­te na put je­din­stva, za­jed­nič­kog do­no­še­nja od­lu­ka i da učvr­ste svo­ju unu­tra­šnju po­zi­ci­ju. Za­to su i pru­ži­le po­dr­šku Špa­ni­ji po pi­ta­nju Ka­ta­lo­ni­je. Gle­da­no iz te per­spek­ti­ve, ja­sno je da Bri­sel da­nas ne že­li da do­bi­je ma­su ma­lih, ne­funk­ci­o­nal­nih dr­ža­va, eko­nom­ski sla­bih i po­li­tič­ki i bez­bjed­no­sno ne­moć­nih. U tom smi­slu Ko­so­vo dje­lu­je kao pri­lič­no loš eks­pe­ri­ment i ono se si­gur­no gu­ra ne­gdje u stra­nu, jer za po­sled­njih dva­de­set go­di­na ni­je po­ka­za­lo ni­ka­kve re­zul­ta­te, ni po­li­tič­ke, ni eko­nom­ske. To je i da­lje zo­na ne­sta­bil­no­sti ko­ja bo­de oči i tre­ba je sklo­ni­ti sa dnev­nog re­da- sma­tra Sto­ja­no­vić.
Alek­san­dar Ga­jić vje­ru­je da je vri­je­me na stra­ni Sr­bi­je i da ne tre­ba žu­ri­ti sa pot­pi­si­va­njem spo­ra­zu­ma.
-Ono što se mo­že ura­di­ti je da se u pre­go­vo­ri­ma sa Pri­šti­nom po­nu­di ne­ko rje­še­nje ko­je bi bi­lo po vo­lji Sr­bi­je, a ko­je Pri­šti­na ne bi bi­la u sta­nju da pri­hva­ti, pa bi od­go­vor­nost za ne­pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma u za­da­tom ro­ku pa­la na pri­štin­ske vla­sti. Ta­da bi even­tu­al­no tre­ba­lo po­ku­ša­ti i da se is­ko­ri­sti pro­mje­na od­no­sa unu­tar EU da se za Sr­bi­ju iz­vu­če što po­volj­ni­ji re­zul­tat. Prav­no oba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum ko­ji bi bio po­vo­ljan po Pri­šti­nu pred­sta­vljao bi pro­mje­nu objek­tiv­nih okol­no­sti, pa od Sr­bi­je i nje­ne do­sled­no­sti u pre­go­vo­ri­ma naj­vi­še za­vi­si da ni na ko­ji na­čin kroz spo­ra­zum sa Pri­šti­nom ne pri­zna ne­za­vi­snost i traj­no ot­cje­plje­nje Ko­so­va, jer bi na taj na­čin iz­bi­la iz ru­ku ar­gu­men­te ze­ma­lja EU ko­je se pro­ti­ve ne­za­vi­sno­sti ju­žne srp­ske po­kra­ji­ne. Ko­so­vo bi se na­šlo u traj­noj pat po­zi­ci­ji, gdje bi Pri­šti­na mo­ra­la da či­ni sve ve­će ustup­ke, od­no­sno da od­u­sta­ne od svo­jih mak­si­ma­li­stič­kih ci­lje­va- na­po­mi­nje Ga­jić.
rs.sput­nik­news.com


Ga­jić: Ne tre­ba hr­li­ti spo­ra­zu­mu

Alek­san­dar Ga­jić ka­že da se ne tre­ba pla­ši­ti da će pre­go­vo­ri pre­ra­sti u du­go­tra­jan, za­mr­znu­ti kon­flikt.
-Ka­ko vri­je­me pro­la­zi, od­nos sna­ga na pro­sto­ru Evro­pe i Bal­ka­na sve vi­še ide u pri­log Sr­bi­ji. Za­to ne tre­ba hr­li­ti da se na­pra­vi spo­ra­zum ko­ji bi po Sr­bi­ju si­gur­no bio ne­po­volj­ni­ji ne­go što bi bio za če­ti­ri, pet ili de­set go­di­na- re­kao je Ga­jić za Sput­njik.


Sur­lić: Bri­sel će po­ja­ča­ti pri­ti­ske

Upr­kos to­me što u EU ne­ma je­din­stva po pi­ta­nju ne­za­vi­snog Ko­so­va, Ste­fan Sur­lić sa Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka ne mi­sli da će se po­li­ti­ka Bri­se­la pre­ma ju­žnoj srp­skoj po­kra­ji­ni mi­je­nja­ti.
-Pri­je sve­ga, to pi­ta­nje za­vi­si od Nje­mač­ke, a za nju je nor­ma­li­za­ci­ja od­no­sa sa Pri­šti­nom glav­ni uslov na­stav­ka evrop­skih in­te­gra­ci­ja Sr­bi­je. Na­kon for­mi­ra­nja vla­de u Ber­li­nu, mo­že­mo oče­ki­va­ti nje­no ve­će an­ga­žo­va­nje oko te­me Ko­so­va. Tre­ba ima­ti u vi­du i da od­la­ze­ća evrop­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja že­li da pro­ces pre­go­vo­ra Be­o­gra­da i Pri­šti­ne pred­sta­vi kao isto­rij­ski uspjeh upra­vo pot­pi­si­va­njem prav­no oba­ve­zu­ju­ćeg spo­ra­zu­ma. U Bri­se­lu i Ber­li­nu svje­sni su da sa­mo uz sa­gla­snost Sr­bi­je mo­že do­ći do pro­mje­ne tre­nut­nog sta­tu­sa Ko­so­va u pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja i za­to oče­ku­jem da će taj pri­ti­sak bi­ti sa nji­ho­ve stra­ne još ve­ći. Ne­će se tra­ži­ti de­cid­no pri­zna­nje ne­za­vi­sno­sti, ali za­si­gur­no ho­će od­re­đe­ne ga­ran­ci­je Sr­bi­je ko­ji­ma će se ospo­ri­ti tre­nut­ni ar­gu­men­ti Špa­ni­je, ali i dru­gih ze­ma­lja čla­ni­ca EU ko­je se pro­ti­ve ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va- uka­zu­je Sur­lić.