Pri­šti­na že­li da po­sta­ne čla­ni­ca Une­ska, a isto­vre­me­no ta­mo­šnje vla­sti od­u­zi­ma­ju pra­vo na imo­vi­nu ma­na­sti­ru Vi­so­ki De­ča­ni, sve­ti­nji iz 14. vi­je­ka ko­ja je na spi­sku Svjet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne. Čak 23 spor­na hek­ta­ra ze­mlji­šta, ko­je je u vla­sni­štvu tog ma­na­sti­ra, na­la­ze se u okvi­ru spe­ci­jal­ne zo­ne ko­ja bi na Ko­so­vu tre­ba­lo da je za­šti­će­na za­ko­nom, tvr­de frank­furt­ske „Vi­je­sti”.
List pre­no­si da su su­di­je ta­kvo rje­še­nje do­ni­je­le pod pri­ti­skom i pri­jet­nja­ma, a nu­đen im je čak i mi­to, što je re­zul­ti­ra­lo gla­sa­njem u kom je tro­je lo­kal­nih su­di­ja pre­gla­sa­lo dvo­je me­đu­na­rod­nih.
Pre­su­dom od 8. ju­la sta­vlje­na je no­va tač­ka na 15 go­di­na dug imo­vin­ski spor, a skan­da­lo­zno je i što se njom po­ni­šta­va od­lu­ka su­da ko­ji je funk­ci­o­ni­sao pod me­đu­na­rod­nom upra­vom, na­vo­di list. U rje­še­nju, do ko­jeg su do­šle „Vi­je­sti”, Po­seb­na ko­mo­ra Vr­hov­nog su­da Ko­so­va po­ni­šta­va od­lu­ku do­ne­se­nu u ko­rist ma­na­sti­ra Vi­so­ki De­ča­ni iz 2012. go­di­ne, ogla­ša­va se ne­na­dle­žnom, a stran­ke u spo­ru upu­ću­je da pro­ces ob­no­ve pred Osnov­nim su­dom u Pe­ći.
Na pre­su­du, ko­ju je pot­pi­sao pred­sje­da­va­ju­ći su­di­ja Sa­hit Su­lej­ma­ni, ni Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva, ni Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja (ta­ko­đe, stran­ka u spo­ru) ne­ma­ju pra­vo žal­be.
De­ča­ni­ma je je­di­no osta­lo da prav­du tra­že u okvi­ru pra­va za­ga­ran­to­va­nih Usta­vom, od­no­sno pred Ustav­nim su­dom Ko­so­va.
Ka­da je mje­šo­vi­to sud­sko vi­je­će, ko­jim je pred­sje­da­vao su­di­ja Eulek­sa, kra­jem 2012. go­di­ne do­ni­je­lo od­lu­ku u ko­rist SPC, srp­ska sve­ti­nja je da­ni­ma bi­la iz­lo­že­na de­mon­stra­ci­ja­ma, naj­u­vre­dlji­vi­jim po­ru­ka­ma i otvo­re­nim pri­jet­nja­ma.
Brat­stvo je zbog eks­tre­mi­sta, ali i ru­ko­vo­di­la­ca op­šti­ne De­ča­ni, bi­lo pri­nu­đe­no da pr­vi put od 1999. go­di­ne za­tvo­ri ka­pi­je ma­na­sti­ra.
U od­bra­ni su uče­stvo­va­le i ja­ke sna­ge po­li­ci­je i ita­li­jan­skog Kfo­ra.
Pred­sjed­nik op­šti­ne De­ča­ni Ra­sim Sel­ma­naj sma­tra da je od­lu­ka „fer i po­šte­na”.
Gra­do­na­čel­nik De­ča­na je član je Ali­jan­se za bu­duć­nost Ko­so­va i bli­zak sa­rad­nik Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja, a obo­ji­ca su na­ja­vlji­va­li da će gra­đa­ni ko­ri­sti­ti spor­no ze­mlji­šte bez ob­zi­ra na od­lu­ku su­da.
S ob­zi­rom na to da bez Ha­ra­di­na­je­vog mi­ga, ka­ko na­vo­de „Vi­je­sti”, ni­ko u toj stran­ci ne po­vla­či po­te­ze, i u kon­tek­stu de­ša­va­nja na Ko­so­vu gdje me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca in­si­sti­ra na us­po­sta­vlja­nju Spe­ci­jal­nog su­da za rat­ne zlo­či­ne OVK, ova iz­nu­đe­na sud­ska od­lu­ka do­bi­ja sa­svim no­vu di­men­zi­ju. Mo­že se tu­ma­či­ti i kao di­ver­zi­ja, skre­ta­nje pa­žnje me­đu­na­rod­nih pred­stav­ni­ka, na­vo­di list.
Za­mje­nik di­rek­to­ra Kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Du­šan Jo­vo­vić is­ti­če da vla­sti u Be­o­gra­du ni­su do­bi­le zva­nič­nu od­lu­ku su­da.
On pod­sje­ća da je sta­tus ma­na­sti­ra Vi­so­ki De­ča­ni na uda­ru sva­ka dva mje­se­ca: po­sta­vlja se pi­ta­nje či­je je to kul­tur­no na­sle­đe, do to­ga da ga na­zi­va­ju im­pe­ri­jal­nom gra­đe­vi­nom srp­ske dr­ža­ve.
„To je udar na brat­stvo i na ma­na­stir De­ča­ni. Ako se is­po­sta­vi da je ta­kva od­lu­ka su­da do­ne­se­na, mi će­mo sva­ka­ko ulo­ži­ti žal­bu oni­ma ko­ji stal­no po­na­vlja­ju da SPC na Ko­so­vu ima po­se­ban sta­tus. Do­no­še­nje ova­kve od­lu­ke su­da, u vri­je­me dok tra­ju bri­sel­ski do­go­vo­ri i ka­da bi tre­ba­lo da se ak­ti­vi­ra cr­kva Sve­tog Sa­ve u ju­žnom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, stva­ra­nje je ne­po­treb­ne ten­zi­je”, is­ti­če Jo­vo­vić i do­da­je da su vla­sti u Be­o­gra­du po­vo­dom tog pu­i­ta­nja u stal­nom kon­tak­tu sa pred­stav­ni­ci­ma Un­mi­ka na Ko­so­vu.M.Nj.


Po­gre­šna od­lu­ka

Pred­stav­ni­ci SPC is­ti­ču da je spor­no po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte od ključ­nog zna­ča­ja za sa­mo­o­dr­ži­vost ma­na­sti­ra i bez­bjed­nost.
Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ze­mlju je pre­ni­je­la u vla­sni­štvo ma­na­sti­ra De­ča­ni ugo­vo­ri­ma o po­klo­nu iz 1997, ali dru­štve­na pred­u­ze­ća Api­ko i Ilji­li­ra tvr­de da je ta ze­mlja nji­ho­va.
U du­gom pro­ce­su do­ne­se­na je od­lu­ka o po­rav­nja­nju (iz­me­đu ma­na­sti­ra i Un­mi­ka) i do­go­vo­re­no je da ma­na­stir za­dr­ži imo­vi­nu unu­tar spe­ci­jal­ne za­šti­će­ne zo­ne, a od­u­sta­će od po­tra­ži­va­nja imo­vi­ne van te obla­sti.
Na taj do­go­vor pr­vo su se ža­li­le fir­me, a sa­da i pred­stav­ni­ci op­šti­ne De­ča­ni i ko­sov­ske Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju.
Dvo­je me­đu­na­rod­nih su­di­ja sma­tra­ju da je od­lu­ka po­gre­šna.
U iz­dvo­je­nom mi­šlje­nju oni ka­žu da je ne­tač­na te­za o od­bi­ja­nju nad­le­žno­sti su­da. Sam­tra­ju i da ta­kva pre­su­da kr­ši pra­vo na pra­vič­no su­đe­nje za­ga­ran­to­va­no Evrop­skom kon­ven­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma, te da ugro­ža­va efi­ka­snost i kre­di­bi­li­tet pra­vo­su­đa.