Zva­nič­ni­ci EU stal­no po­mi­nju da Sr­bi­ja tre­ba da uskla­di svo­ju spolj­nu po­li­ti­ku sa spolj­nom po­li­ti­kom EU, ali do sa­da je to pi­ta­nje osta­vlja­no za kraj pre­go­vo­ra o pri­stu­pa­nju. Me­đu­tim, Stra­te­gi­ja EU za za­pad­ni Bal­kan po­zi­va na što hit­ni­je rje­ša­va­nje svih pi­ta­nja, pa i ovog.
U iza­zo­ve ko­ji sto­je pred Be­o­gra­dom, Vu­čić je ubro­jao i uskla­đi­va­nje spolj­ne po­li­ti­ke sa EU, uklju­ču­ju­ći i re­strik­tiv­ne mje­re, u če­mu vi­di do­dat­ni pri­ti­sak na Sr­bi­ju zbog od­no­sa ko­je ima sa Ru­skom Fe­de­ra­ci­jom. Ta­ko­đe, ob­ja­snio je da taj za­htjev ni­je u skla­du sa pre­go­va­rač­kim pro­ce­som.
Da­kle, Evrop­ska ko­mi­si­ja je u Stra­te­gi­ji, ko­ja je po­li­tič­ki akt, u su­šti­ni po­no­vi­la za­htjev da Be­o­grad uve­de sank­ci­je Ru­si­ji, a isto­vre­me­no ta „oba­ve­za” uop­šte ni­je na dnev­nom re­du pri­stup­nih pre­go­vo­ra ko­je Sr­bi­ja vo­di sa Bri­se­lom. Da li je i sa­ma EU pre­kr­ši­la sop­stve­na pro­ce­du­ral­na pra­vi­la ka­ko bi hit­no ostva­ri­la svoj ge­o­po­li­tič­ki cilj - „pro­tje­ri­va­nje” Ru­si­je sa za­pad­nog Bal­ka­na.
Do sa­da je, vje­ro­vat­no, zbog re­lak­si­ra­nja pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa, na­gla­ša­va­no da uskla­đi­va­nje spolj­ne po­li­ti­ke Sr­bi­je sa EU do­la­zi na kra­ju pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa, ili čak i po­sli­je nje­go­vog za­vr­šet­ka, u in­ter­me­cu iz­me­đu kra­ja pre­go­vo­ra i sa­mog ula­ska Sr­bi­je u Uni­ju.
Zbog to­ga no­vi za­htjev Stra­te­gi­je EK za za­pad­ni Bal­kan zvu­či po­ma­lo iz­ne­na­đu­ju­će, jer pre­ma njoj is­pa­da da Sr­bi­ja svo­ju spolj­nu po­li­ti­ku tre­ba što pri­je da uskla­di sa po­li­ti­kom Uni­je. To u pre­vo­du zna­či – ras­ki­da­nje eko­nom­skih i po­li­tič­kih ve­za sa Ru­si­jom i pri­dru­ži­va­nje evrop­skim sank­ci­ja­ma pro­tiv te ze­mlje.
Kon­fu­zi­ja na­sta­je zbog to­ga što se ra­di o ne­de­fi­ni­sa­nim ter­mi­ni­ma, ocje­nju­je za Sput­njik po­li­ti­ko­log Alek­san­dar Pa­vić: „Ka­da se ka­že `š­to pri­je”, to je isto to što je re­če­no za prav­no-oba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum sa tzv. Ko­so­vom. Ali to, opet, ne­ma tač­nu vre­men­sku od­red­ni­cu. I uop­šte, ta ci­je­la stra­te­gi­ja sa­ma pri­zna­je da ni­je čvr­sto za­ko­va­na u ka­me­nu i u njoj ne­ma ni­šta što nas oba­ve­zu­je da ura­di­mo bi­lo šta do bi­lo kog ro­ka, osim ako mi to sa­mi ne ka­že­mo”.
Stra­te­gi­ja je je­dva usvo­je­na, do­da­je on, uz pro­ti­vlje­nje Špa­ni­je, a vje­ro­vat­no i uz pro­ti­vlje­nje još po­ne­kog, i ta­ko je kon­ci­pi­ra­na da vi­še pred­sta­vlja spi­sak li­je­pih že­lja EU.
Stra­te­gi­ju mo­ra­ju da po­štu­ju sa­mo oni ko­ji­ma je sta­lo da Sr­bi­ja po sva­ku ci­je­nu uđe u EU i ne pi­ta­ju za tu ci­je­nu, ka­že Pa­vić. Me­đu­tim, kao dr­ža­va, do­da­je on, ne mo­ra­mo da je po­štu­je­mo.
Pre­ma ri­je­či­ma Slo­bo­da­na Jan­ko­vi­ća iz be­o­grad­skog In­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ke i pri­vre­du, ne­ma su­prot­no­sti iz­me­đu do­sa­da­šnjeg pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa i Stra­te­gi­je, jer ne­ma do­ku­me­na­ta u ko­ji­ma pi­še da će se uskla­đi­va­nje spolj­nih po­li­ti­ka do­go­di­ti na kra­ju pro­ce­sa, već se ka­že – „do kra­ja”.
– Do kra­ja mo­že da bu­de na po­čet­ku, u sre­di­ni, a mo­že da bu­de i na sa­mom kra­ju. Ono što se raz­li­ku­je u naj­no­vi­joj Stra­te­gi­ji EU za za­pad­ni Bal­kan u od­no­su na pret­hod­ne do­ku­men­te je­ste hit­nost. Tra­ži se, da­kle, da se stva­ri hit­no ure­de – na­gla­ša­va Jan­ko­vić.
Ako se pa­žlji­vo pro­či­ta­ju anek­si Stra­te­gi­je, ka­že Jan­ko­vić, vi­di se da go­to­vo u svim obla­sti­ma Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra mo­ra­ju ove i sle­de­će go­di­ne da za­vr­še sa re­for­ma­ma, a što se ti­če Sr­bi­je i da re­ši pi­ta­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je, ali i da, ka­ko Jan­ko­vić ka­že, uve­de sank­ci­je Ru­si­ji.
– Ta hit­nost go­vo­ri o sla­bo­sti EU, go­vo­ri o pa­ni­ci u EU upra­vo zbog pro­mje­na na ši­rem spolj­no­po­li­tič­kom pla­nu – ob­ja­šnja­va Jan­ko­vić.