Piše: Boris Jovanović


- Alo, alo... Ne­što kr­či!
- Da. Ču­jem Vas.
- Je­sam li do­bio pra­vi broj, za­bo­ga?!
- Da. Iz­vo­li­te. Mo­lim Vas, sa­mo ma­lo ti­še...
- Ne­si­gur­nim ko­ra­kom, hik, do si­gu­r­nih pa­ra, je li to, hik, to?
- Da. Da. Sa­mo ti­še. Dis­kret­ni­je...
- Dis­kret­no: po­što je glas?
- Da. Da. Mi­sli­te gas?
- Shva­tam, shva­tam.. He, he... Po­što je, dis­kret­no, gas za gla­sa­nje?
- Gas je, od­go­vor­ni go­spo­di­ne, dvje­sta evra, pa iz­vo­li­te...
- Dvje­sta?! Ma­lo. Ni­šta on­da, vi­di­mo se, dis­kret­na go­spo­đo, na slje­de­ćim dis­kret­nim iz­bo­ri­ma...
- Tre­nu­tak, če­kaj­te, mo­lim Vas, mo­žda se i mo­že­mo do­go­vo­ri­ti, sa­mo ti­še...
- Mo­že li dvje­sta pe­de­set, za ne­si­gur­ni ko­rak, si­gur­na go­spo­đo?
- Pa, mo­žda bi i mo­glo, go­spo­di­ne, sa­mo ma­lo dis­kret­ni­je...
- Aha! Zna­či dis­kret­no dvje­sta pe­de­set, po­sljed­nja ci­je­na? Hik, hik...
- Ne­ka bu­de ta­ko, go­spo­di­ne. Oče­ku­je­mo Vas...
- A mo­že li još jed­no pi­ta­nje za ne­si­gur­ni, hik, ko­rak, hik?
- Pi­taj­te, go­spo­di­ne, sa­mo br­zo, mo­lim Vas na bi­rač­kom sam mje­stu...
- Mo­že li sit­no?
- Ni­je­sam si­gur­na da sam ra­zu­mje­la, go­spo­di­ne?
- Da mi usit­ni­te, dis­kret­no, po­što bih pla­tio još ne­ke si­gur­ne, zna­te, gla­sa­če, hik, hik...
- Ni­je­sam si­gur­na da imam usit­no, po­što­va­ni go­spo­di­ne...
- Ni­šta on­da, go­spo­đo...Mislio sam me­ni sto pe­de­set za glas, ovaj gas, a ovi­ma, ta­mo ne­ki­ma ma­nje uti­caj­ni­ma, do­sta je po pet, de­set. Ta­kav je bio do­go­vor...
- U re­du, go­spo­di­ne, ako ne bu­de sit­no kod me­ne, na­ći će se kod go­spo­di­na po­sma­tra­ča. Sa­mo dis­kret­ni­je, mo­lim vas...
- E sva­ka ti čas’! Vi­diš li da sve mo­že! Eto, kao što sam se i za­kleo: pet gla­so­va, ovaj, dis­kret­no ga­so­va, za dvje­sta pe­de­set eura. Va­la ne mo­že jef­ti­ni­je... Hik, hik...
- U re­du, u re­du, go­spo­di­ne..Mo­ram da pre­ki­nem...
- Sa­mo još, ne­što, go­spo­đo..
- Iz­vo­li­te, go­spo­di­ne...
- Mo­gu li ja da gla­sam ma­lo, hik, ka­sni­je?
- Za­što ka­sni­je, go­spo­di­ne?
- Za­to što sam, dra­ga mo­ja dis­kret­na go­spo­đo, tre­nut­no pi­jan...
- Mo­že­te, mo­že­te, go­spo­di­ne, ali on­da za So­ci­jal­de­mo­kra­te. Za­pam­ti­te! Je­ste li shva­ti­li?
- To ni­je onaj Ran­ko, ne­go onaj dru­gi, hik!
- Je­ste, je­ste, go­spo­di­ne, upra­vo onaj dru­gi. Ni­ka­ko Ran­ko, ku­ka­la ja... Uh iz­vi­ni­te...
- Sa­mo još jed­no pi­ta­nje, go­spo­đo...
- Sa­mo br­zo, go­spo­di­ne...
- Mo­gu li ja po­sli­je ma­lo po ka­fa­na?
- Na­rav­no, na­rav­no, go­spo­di­ne, pa ovo je slo­bod­na i de­mo­krat­ska euro­a­tlant­ska i uzor­na gra­đan­ska dr­ža­va...
- E baš ti fa­la, uzor­na de­mo­krat­ska euro­a­tlant­ska go­spo­đo!
- Ni­šta, ni­šta. Zna­te mi zna­mo da ci­je­ni­mo pra­ve vri­jed­no­sti...
- Bra­vo ti ga, go­spo­đo, ci­je­ni­te ih i da­lje!
- Ho­će­mo, go­spo­di­ne, sa­mo se ču­vaj­te, uli­ce su pre­pu­ne sr­bo­čet­nič­kih ko­man­do­sa i te­ro­ri­sta i ru­skih kr­vo­loč­nih ma­fi­ja­ša ko­ji na­sr­ću na na­šu ne­vi­nost!
- Znam, znam, ne­ma du­šma­ni­na dok ti ga maj­ka Sr­bi­ja i ma­će­ha Ru­si­ja ne ro­di. Vi­di­mo se na bi­rač­kom mje­stu. Sad kre­ćem ne­si­gur­nim ko­ra­kom... S vje­rom u Mi­la hik, Ki­ti­ća i hik, otadž­bi­nu!
- Oče­ku­je­mo Vas, dra­gi go­spo­di­ne... Sa­mo dis­kret­ni­je mo­lim Vas... Ima zlob­ni­ka i pa­ko­sni­ka ko­ji od ku­po­vi­ne gla­so­va pra­ve pra­vu afe­ru i skan­dal...
- Hik, hik!
-Dis­kret­ni­je, dis­kret­ni­je, de­mo­krat­ski...
Ot­pri­li­ke je ta­ko bi­lo u iz­bor­nom da­nu. I na mno­gim bi­rač­kim mje­sti­ma. Isti­na, sve su to za­ne­mar­lji­vi in­ci­den­ti ko­ji ni­je­su uti­ca­li na iz­bor­ni pro­ces, sem što su di­rekt­no od­lu­či­li re­zul­ta­te iz­bo­ra.
De­sant sr­bo­čet­nič­kih kr­vo­lo­ka na mi­log nam pre­mi­je­ra je osu­je­ćen hra­brom in­ter­ven­ci­jom obes­hra­bre­ne po­li­ci­je. Ušlo se u trag i ru­skom ma­fi­ja­škom nov­cu ko­ji su pri­pad­ni­ci opo­zi­ci­je pro­sto-na­pro­sto ma­za­li na le­bac ovih da­na. I, na­rav­no, po­bije­di­la je Go­ri­ca Cr­na, a ko bi dru­gi. I na­rav­no, če­sti­tao je Če­di­ca Jo­va­no­vić iz brat­ske Sr­bi­je, a ko bi dru­gi.
Po­bje­da Si­gur­nog ko­ra­ka je ve­li­ka i mo­ral­na ko­li­ko je ve­li­ki i mo­ra­lan pr­vi če­sti­tar. Be­bi­ca je još jed­nom po­ka­zao svo­je de­mo­krat­ske ka­pa­ci­te­te ko­ji će se usko­ro obi­ti o nju­ški­cu svim vla­sni­ci­ma de­mon­kra­ti­je. I sla­vlje je, na­rav­no, po­če­lo. Uz mno­go stra­ho­gu­za i pro­gu­ta­nih su­zi­ca-po­bjed­ni­ca. Đek­na je umr­la. O da­tu­mu i mje­stu sa’ra­ne bi­će­te na­knad­no oba­vije­šte­ni.
(Autor je knji­žev­nik)