Pi­še: Mi­lu­tin Mi­ćo­vić

„Ras­pi­san je no­vi kon­kurs za Cr­no­gor­ce. Oči­to da su ovi vi­še idej­no iza­mor­ti­zo­va­ni, is­pla­će­ni i iz­ra­đe­ni. Ri­jet­ko se ta­kvi kon­kur­si ras­pi­su­ju, i spro­vo­de se vi­še taj­no ne­go jav­no. Mo­gu, naravno svi da apli­ci­ra­ju, ali se u anek­su tra­že i po­seb­ni uslo­vi, ko­ji od­re­đu­ju smi­sao pro­jek­ta...“
Pi­tam čo­vje­ka (sa ko­jim raz­go­va­ram sa­mo o sud­bi­ni na­šeg na­ro­di­ća, ge­o­po­li­tič­kim pla­no­vi­ma, i o uvi­jek ak­tu­el­noj mi­stič­ko-fi­lo­sof­skoj osno­vi čo­vje­ka) - šta mi to pri­ča, da ni­je po­lu­dio, ka­kav „kon­kurs za Cr­no­gor­ce“, kao da se Cr­no­go­rac po­sta­je pre­ko kon­kur­sa, mo­žda po­mi­šlja da sam lud, pa mo­že da mi pri­ča, što nor­mal­nom čo­vje­ku ni na pa­met ne pa­da?
-Ne, ne - sve ti je ži­va isti­na što ti go­vo­rim. Ja ba­rem imam si­gur­ne iz­vo­re. Ti valj­da znaš da, na osno­vu to­ga, imam i do­bre uvi­de u stvar­nost ko­ja nas okru­žu­je, i da­vi. Mno­ge sam ti već stva­ri u naj­du­bljem po­vje­re­nju ka­zao. Ovo što ti sad go­vo­rim, ci­je­ni na osno­vu ono­ga što sam ti već go­vo­rio, da bi i ovu pri­ču ko­ju ti sad pri­čam, ozbilj­no shva­tio. Znaš, u po­li­ti­ci se uvi­jek vo­di vi­še iga­ra. Za ta­ko­zva­ne „za­vr­šne igre“, mno­gi ko­ji su „do bal­ča­ka“ ušli u pr­vu igru, ne zna­ju ka­ko će se od­i­gra­ti.
-Aj­de, ka­žem mu, mo­ra da si lo­še spa­vao pa ti se u gla­vi sve is­pre­vr­ta­lo. Ni­je­su valj­da Cr­no­gor­ci spa­li na to da bu­du ne­či­ji ten­der? „Igra u po­li­ti­ci, po­ne­kad pod­ra­zu­mi­je­va i igru u je­zi­ku’’, ka­že mi i na­sta­vlja. Ovi Cr­no­gor­ci ko­ji su se pri­je dva­de­se­tak go­di­na pri­ja­vi­li na kon­kurs ko­ji je ras­pi­san u cen­tra­li EU, već su od­ra­di­li svoj po­sao. Oni su uglav­nom iz­ve­li Cr­nu Go­ru iz srp­ske pri­če, i tu je nji­hov po­sao i smi­sao za­vr­šen. Od­i­gra­li su sa­mo po­čet­nu igru. Sad je otvo­ren kon­kurs za no­ve igre i igra­če.
–Pa šta ako ne­ma vi­še Cr­no­go­ra­ca, ako su od­i­gra­li svo­je i po­sla­ni na od­mor?“ Da, ka­že mi moj sa­go­vor­nik, sa­da će se na kon­kurs „za Cr­no­gor­ce“ ja­vi­ti Bo­šnja­ci i Al­ban­ci, a mo­žda će bi­ti i Hr­va­ta. Jer Cr­na Go­ra tre­ba da se oslo­bo­di i od Sr­ba i od Cr­no­go­ra­ca. Po­li­tič­ke i ge­o­po­li­tič­ke igre ni­je­su ni­kad jed­no­smjer­ne. Oni ko­ji u te igre ula­ze s jed­no­smjer­nim umom, pr­vi po­stra­da­ju. Tj. od­ra­de po­čet­ni po­sao, i on­da ih ša­lju u mi­ro­vi­nu. Cr­no­gor­ci su se ze­znu­li što su mi­sli­li da dru­gi ne mo­gu bi­ti Cr­no­gor­ci, ne­go sa­mo oni. Ro­mi su shva­ti­li tu igru, a eto, ne­ki Cr­no­gor­ci još ni­je­su. Ro­mi će se bez pro­ble­ma na­zva­ti Cr­no­gor­ci­ma, a ka­mo­li da ne­će, re­ci­mo, mu­sli­ma­ni, Bo­šnja­ci, Al­ban­ci, Egip­ća­ni, Hr­va­ti, Ma­ke­don­ci, Cin­ca­ri, ili Je­vre­ji. Jer smi­sao kon­kur­sa je -„Cr­na Go­ra na­zo­vi Cr­no­go­ra­ca“. A pred­nost na no­vom kon­kur­su ima­ju upra­vo oni ko­ji­ma je to „slo­bod­ni iz­bor“, a ne iz­bor po na­slje­đu ili ne­koj bal­kan­skoj mi­to­ma­ni­ji. Na­rav­no, ovo se do­slov­no ne na­gla­ša­va u kon­kur­su, ali se pod­ra­zu­mi­je­va.
Vi­diš da je u Cr­noj Go­ri za­vla­da­la op­šta apa­ti­ja, po­seb­no me­đu Cr­no­gor­ci­ma. Vi­diš li da su se o svom ja­du za­ba­vi­li. Ima­ju vlast, ali kao da je ne­ma­ju. Ima­ju sve, ali kao da ne­ma­ju ni­šta. Sve su ura­di­li što se od njih tra­ži­lo, sad kao da ni­šta ni­je­su ura­di­li. Ne zna­ju vi­še šta će sa so­bom. Vi­diš, Al­ban­ci i Bo­šnja­ci šta ra­de. Vi­diš ka­ko im se di­že na­ci­o­nal­no osje­ća­nje i sa­mo­po­što­va­nje. Ma­lo su im nji­ho­ve ze­mlje i gra­do­vi. Di­že im se ras­po­lo­že­nje da pri­ti­ska­ju i dru­ge ze­mlje i gra­do­ve. A po­gle­daj Cr­nu Go­ru ka­ko je sa­mu se­be raz­bi­la. Po­čet­ni po­sao ura­di­še Cr­no­gor­ci ko­ji se ja­vi­še na „ten­der za Cr­no­gor­ce“. Uga­zi­še joj um. A sve s po­kli­čem da je oslo­ba­đa­ju od Ste­va­na Ne­ma­nje, i Du­ša­na. Sve ta­ko dok je na kra­ju ne oslo­bo­di­še i od Cr­no­go­ra­ca. Sad i sa­mi vi­de, da u njoj već dru­gi ko­lo vo­de. A oni ga za­po­če­li na sra­mo­tu Cr­ne Go­re i Lov­će­na. A vi­di­te šta ra­de Bo­šnja­ci i Al­ban­ci! Ma­lo im je što su ušli u par­la­ment, vla­du, ne­go već ka­žu ne­ma vi­še Cr­ne Go­re bez njih. Za­to se i ras­pi­su­je iz­no­va „kon­kurs za na­zo­vi Cr­no­gor­ce“, ko­ji tre­ba da po­sta­nu bo­lji Cr­no­gor­ci od Cr­no­go­ra­ca. Ovi na­ši Cr­no­gor­ci se već osje­ća­ju de­gra­di­ra­ni. Ne di­že im se ma­šta, pa­da­ju u bez­volj­nost. Ni cr­no­gor­ski je­zik, ni cr­no­gor­ska cr­kva ne mo­gu u to­me da im po­mog­nu. Kao da su za jed­nu noć (ul­tra)mon­te­ne­grin­ske hi­ste­ri­je, po­je­li svo­ju bu­duć­nost?
(Autor je knji­žev­nik)