- Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, iza­bra­nom le­ka­ru dr Ne­boj­ši Ste­fa­no­vi­ću, spe­ci­ja­li­sti pa­ra­psi­ho­lo­gi­je, ra­šljar­stva i kvant­ne me­di­ci­ne (kad ku­piš dok­to­rat na kvan­ta­šu).
Po­što­va­ni mi­ni­stre, ka­ko znam da dr­ža­va či­ni sve da nam ži­vot bu­de vi­še ne­go ne­pri­ja­tan…htje­doh re­ći- da nam bu­de ne­pri­jat­no do­bro ka­ko smo ži­vi, ovaj, ka­ko se ži­vi, ta­ko imam po­tre­bu da na­kon uvi­da u re­gi­star bo­le­sti pod di­jag­no­zom F iz­ne­sem sa­mo­kri­ti­ku i sa­mo­pri­ja­vim se, s ob­zi­rom na to da ste otvo­ri­li se­zo­nu lo­va na F- gra­đa­ne, što ap­so­lut­no po­dr­ža­vam, jer ko ni­je za vlast mo­ra da je te­ško obo­lio!
Da­kle, iako ubi­je­đen da go­di­na­ma no­sim XL (eto do­kle ide mo­je lu­di­lo…) ko­nač­no sam pro­na­šao od­go­va­ra­ju­ću ve­li­či­nu: 5F naj­ma­nje, ali iz­gle­da da još ra­stem pa će to­ga, ne sum­njam, bi­ti još!
Da poč­nem re­dom: F17- upo­tre­ba du­va­na!
Ne da ga upo­tre­blja­vam, dok­to­re, već u tom sta­nju lu­di­la hva­tam se­be ka­ko jed­nu ci­ga­re­tu pu­šim, dru­gom po­ku­ša­vam da se bo­dem u ve­nu, tre­ću šmr­čem sa sve fil­te­rom, a na­po­slet­ku, da zlo bu­de ve­će, poč­nem da se uda­ram pe­pe­lja­rom po če­lu ubi­je­đen da sam ci­ga­re­ta pa po­ku­ša­vam da se uga­sim- po­ma­gaj­te br­že- ja­če- bo­lje, mo­lim Vas!
No, ni­je to ni­šta, da je me­ni sa­mo F17 ni po ja­da, već sam se pro­na­šao i u F23- akut­ni i pro­la­zni psi­ho­tič­ni po­re­me­ćaj!
Obič­no se ja­vi kad vi­dim onog Mar­ti­no­vi­ća na TV-u!
Is­klju­čim ga, a on i da­lje na ekra­nu! Po­kri­jem će­be­tom te­le­vi­zor, a Mar­ti­no­vić mal­ko po­mje­ri će­ben­ce u stra­nu i iz­vi­ri, ću­ti i sa­mo me gle­da pre­kor­no, pa na kra­ju pro­ci­je­di k'o u onom ho­ror fil­mu: „Znam za ko­ga ni­si gva­sao pvo­šlog le­ta, a ni ovog ap­vi­la! Evo i da po­ka­žem fo­to­gva­fi­ju na ko­joj se ja­sno vi­di ka­ko sek­su­al­no zlo­sta­vljaš ko­zu i se­dam ja­vi­ća i ne­ka ni­ko ne po­mi­sli da je več o mon­ta­ži jev po­se­du­je­mo i iz­ja­vu ko­ze ko­ja se tve­nut­no na­la­zi si­guv­nom to­vu, da­le­ko od ta­kvih de­vi­jant­nih po­ja­va ko­ji­ma sme­ta­ju Bvev, Kvin­ton i Šve­dev ali ne i bo­lan me­ket tvaj­no up­vo­pa­šće­ne ko­zi­ce ko­ju vi­še ni vaz­go­vov sa Zo­va­nom Ba­bi­ćem ne mo­že da na­sme­je i ova­spo­lo­ži!“- po­ma­gaj­te, dok­to­re, br­že- ja­če, bo­lje, mo­lim Vas!
Da­lje, eto me i u F24- in­du­ko­va­ni po­re­me­ćaj sa su­ma­nu­to­šću!
Su­ma­nu­to vje­ru­jem da je sve noć­na mo­ra i da ka­da se pro­bu­dim ni­ko­ga od vas sa­da­šnjih i pre­đa­šnjih ne­će bi­ti na po­li­tič­koj sce­ni ali ne, tu ste svi, sve broj­ni­ji, gla­sni­ji i osi­o­ni­ji!
Ne sa­mo da ste tu, već kao du­ho­vi kroz zi­do­ve pro­la­zi­te kroz sve si­ste­me i ide­o­lo­gi­je, pa vas čas vi­dim kao de­mo­kra­te, čas kao so­ci­ja­li­ste, ra­di­ka­le, li­be­ra­le, na­ci­o­na­li­ste… Pro­tr­ljam oči, a ono Go­ran Ve­sić već u no­voj stran­ci na sta­roj funk­ci­ji. Pro­tr­ljam još je­dan­put kad Ma­ja Goj­ko­vić, Da­čić i Lja­jić vi­re iza fi­la­den­dro­na i pi­ta­ju: „Pssst…deč­ko, ko je po­bi­je­dio, s kim smo sad?! Je­su li na­ši i da­lje na vla­sti ili je na­ši ko­nač­no pre­u­zi­ma­ju?! Ni­smo mi ni za ni pro­tiv, već na­pro­tiv…“
Gur­nem ovu gla­vu­džu u za­mr­zi­vač, mi­slim po­mo­ći će, kad u nje­mu Šu­ta­no­vac i Ča­nak ču­če na pa­ko­va­nju smr­znu­tog gra­ška i ša­pu­ću: „Ni­šta, ku­me, pro­ba­mo za film… I ti ćeš ova­ko, sa­mo sju­tra, ili ni­kad naj­vje­ro­vat­ni­je! E, ako Vu­čić pi­ta gdje smo, po­ru­či da nam ni­ka­kve ko­a­li­ci­je s njim ne pa­da­ju na pa­met i da smo u za­mr­zi­va­ču ako ho­će da raz­go­va­ra­mo o sa­rad­nji…“
Ur­lik­nem: „Do­sta je, bre, bi­lo“ na­da­ju­ći se da ću da ih ras­tje­ram, kad iz po­sled­nje te­gle aj­va­ra is­ko­či Sa­ša Ra­du­lo­vić: „Ta­ko je! Za­to sta­ti­sti­ka i go­vo­ri da uko­li­ko do­bi­jem dva gla­sa si­gur­no po­bje­đu­jem u dru­gom kru­gu ko­jeg ne­će ni bi­ti, jer sam po­bi­je­dio u pr­vom, ali vo­lim kru­go­ve pa ću ze­za­nja ra­di da or­ga­ni­zu­jem i dru­gi! Aj sad za­tvo­ri te­gli­cu, vje­triš mi iz­bor­ni štab…“
Ne, zlu tu ni­je kraj, eto me­ne i u F30- ma­nič­na epi­zo­da!
Sve mi­slim da ste sa­mo epi­zo­da, kad ono se­ri­ja du­ža od one in­dij­ske što je po­če­la kad mi se ro­di­la sta­ri­ja ćer­ka, a za­plet do­sti­gao vr­hu­nac kad je se­dam go­di­na mla­đa po­šla u ško­lu! Kad će se i ka­ko za­vr­ši­ti- vje­ru­jem da ni sce­na­ri­sti ne zna­ju, ali Vu­čić zna: „Pla­ni­ram po­la­ga­nje ka­me­na te­melj­ca s in­dij­skim ko­le­gom, ko­ji će ozna­či­ti kraj „Ma­le ne­vje­ste“ i po­če­tak iz­grad­nje „Ve­li­ke ras­pu­šte­ni­ce“ u ko­joj će bi­ti otvo­re­no 200.000 rad­nih mje­sta za sta­ti­ste iz Sr­bi­je, a naj­vje­ro­vat­ni­je će je glu­mi­ti To­mi­slav Ni­ko­lić, to je dio do­go­vo­ra da od­u­sta­ne od kan­di­da­tu­re i udo­vo­lji Dra­gi­ci iz či­jeg hu­ma­ni­tar­nog fon­da će se fi­nan­si­ra­ti po­sle­njih 2.000 epi­zo­da pr­ve i 8.675 epi­zo­da dru­ge se­ri­je!“- po­ma­gaj­te, dok­to­re, br­že- ja­če- bo­lje, mo­lim Vas!
Ne, ne, ni­je kraj, pro­na­šao sam se i u F32- de­pre­siv­na epi­zo­da!
Kad god otvo­rim fri­ži­der pad­nem u de­pre­si­ju, ali se ma­lo trg­nem ka­da u nje­mu ugle­dam nov­ča­nik! Iz­va­dim ga iz fri­ži­de­ra, oto­pim, otvo­rim- a on pra­zni­ji od fri­ži­de­ra!
Ni­je mi što u pra­znom fri­ži­de­ru pra­zan nov­ča­nik, već što ne znam va­lja li ga opet vra­ća­ti unu­tra da se ne ukva­ri?! Mi­slim, znam da ne va­lja pod­gri­java­ti je­lo ne­ko­li­ko pu­ta, ali ni­sam si­gu­ran za na­du- ko­li­ko pu­ta ona smi­je da se pod­gri­je pri­je ne­go što se uki­se­li?
Sti­goh, evo, i do F50- po­re­me­ćaj is­hra­ne!
U stva­ri, ni­sam baš si­gu­ran za ovu di­jag­no­zu pa mo­lim za po­ja­šnje­nje: da li je po­re­me­ćaj is­hra­ne kad čo­vjek ne mo­že da se pre­hra­ni, kad mu še­stog da­na po­zli od pa­su­lja za do­ru­čak, ru­čak i la­ga­nu ve­če­ru ili ka­da je to­li­ko raz­ma­žen da čak i hra­nu iz kon­tej­ne­ra mo­ra ter­mič­ki da ob­ra­đu­je?!
Ako se od­no­si na pr­vo i tre­će on­da sam zdrav po ovom pi­ta­nju- pa­sulj je naj­ljep­ši kad od­sto­ji, pro­ki­si mal­ko i do­bi­je onu zdra­vo pla­vi­ča­stu bo­ju!
Napo­slet­ku, dok­to­re, ujed­no i naj­sra­mot­ni­je, al' sa­mo­kri­ti­ka je po­la pu­ta do iz­lje­če­nja ( dru­ga po­lo­vi­na će bi­ti za­vr­še­na za dvi­je, naj­ka­sni­je dvi­je i po go­di­ne)- pri­zna­jem da ku­bu­rim i sa F52- sek­su­al­na dis­funk­ci­ja i sve što ide uz to, ali ste za to Vi kri­vi, ne s na­mje­rom, na­rav­no, ali…
Na­i­me, pr­vi simp­to­mi su se ja­vi­li pri­je iz­vje­snog vre­me­na ka­da sam osje­tio da sve ma­nje uži­vam u sek­su, ne­na­vik­nut na pe­ne­tra­ci­ju u mo­zak, što je­su mo­der­ne ten­de­ci­je ali, avaj, ju­ne re­tro­grad­no sam, pra­štaj­te, da bi kul­mi­ni­ra­lo na­kon ne­dav­ne sce­ne u ko­joj pa­da­te na gru­di pre­mi­je­ru- pred­sjed­ni­ku, kao Haj­di de­ki, ma­da znam da ste mu kao struč­njak sa­mo pre­slu­ša­va­li plu­ća bez ste­to­sko­pa, ali je osta­vi­lo tra­ga, pri­zna­jem i ka­jem se!
Od tog tre­nut­ka sam dis­funk­ci­o­na­lan k'o Vu­li­nov mo­ti­va­ci­o­ni go­vor, osje­ćam se kao Ve­lja Ilić u fa­bri­ci so­ko­va….
Eto, ja svo­je pri­znao, dok­to­re Ste­fa­no­vi­ću, i već se osje­ćam za jed­no F bo­lje!
Sa­vje­tu­jem i osta­li­ma da se sa­mo­kri­ti­ku­ju i sa­mo­pri­ja­ve, ne če­kaj­te da MUP to uči­ni u va­še ime- bi­će ka­sno, vi­đa­će­te Mar­ti­no­vi­ća u so­cu od ka­fe kad za­bo­de­te že­lju: „Zna­mo mi od­lič­no ko­ju ste vi že­lju za­mi­sli­li, ali bu­di­te si­guv­ni da vam se ne­će is­pu­ni­ti, baš kao ni ovoj ve­ve­ri­ci sa fo­to­gra­fi­je na ko­joj se ja­sno vi­di ka­ko si­vo­ta be­ži uz dvo, a vi je ju­vi­te spu­šte­nih pan­ta­lo­na…“