-Pi­še: Dragan Mraović

„Kul­tu­ra“ EU la­žno se pred­sta­vlja kao evrop­ska kul­tu­ra i na­me­će se na­šoj kul­tur­noj stvar­no­sti kao mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, iako je ona sa­mo ba­nal­ni iz­raz neo­li­be­ral­ne tr­ži­šne te­o­lo­gi­je u ko­joj se umjet­nost sma­tra ro­bom ko­ja mo­ra bi­ti pro­fi­ta­bil­na. To zna­či da usko­ro ne­će bi­ti štam­pan Šek­spir, jer se nje­go­va dje­la ne mo­gu ni­gdje pro­da­ti u ti­ra­žu do­volj­nom da bu­du fi­nan­sij­ski is­pla­ti­va. Ta­man po­sla da ne­ko ob­ja­vi Ho­me­ra ili Ver­gi­li­ja! Za­to u neo­li­be­ral­noj kul­tu­ri ne­ma ni­ma­lo pro­sto­ra za an­tič­ku grč­ku ili rim­sku kul­tu­ru. Uči se sa­mo en­gle­ski. Ni­ko da­nas ne uči la­tin­ski. U ime ar­ti­fi­ci­jel­nog neo­li­be­ral­nog mul­ti­kul­tu­ra­li­zma svi mo­ra­ju da go­vo­re sa­mo je­dan je­zik, a ne vi­še je­zi­ka, i da pri­hva­te sa­mo je­dan obra­zac di­vlje tr­ži­šne eko­no­mi­je, u ko­me se kul­tu­ra pre­tva­ra u ka­pi­ta­li­stič­ko pred­u­ze­će i pre­sta­je da bu­de pro­stor kre­a­tiv­no­sti i du­hov­no­sti.
Ta­kav kon­cept kul­tu­re uskla­đen je sa ra­za­ra­njem na­ci­o­nal­nih dr­ža­va ko­je se li­ša­va­ju kul­tur­ne tra­di­ci­je, jer je ona u sta­nju da odo­li si­li neo­li­be­ral­nog ne­ga­ti­vi­zma. Pod ver­bal­nim plu­ri­kul­tu­ra­li­zmom hi­ste­rič­no se na­me­ću neo­li­be­ral­ni mo­del di­vljeg tr­ži­šta i u kul­tu­ri, kao je­di­ni mo­gu­ći obra­zac, i en­gle­ski je­zik kao oba­ve­zni in­stru­ment. Glo­ba­li­za­ci­ja kul­tu­re se pred­sta­vlja kao la­žna uni­ver­zal­nost. Kul­tur­na in­du­stri­ja slu­ži sa­mo u svr­hu pla­ne­tar­ne ho­mo­lo­ga­ci­je tran­sna­ci­o­nal­nog tr­ži­šta, od­no­sno kao iz­raz tr­ži­šne te­o­lo­gi­je. Za­to se ne­gi­ra na­še kul­tur­no na­sle­đe, ne sa­mo da bi se uga­si­lo sje­ća­nje na kul­tur­ne tvo­re­vi­ne na­ših pre­da­ka, već da se na tim osno­va­ma ne bi gra­di­lo i pred­la­ga­lo ono što bi­smo mi jed­no­ga da­na osta­vi­li na­šim po­tom­ci­ma. Ta­ko smo do­šli i do ne­ga­ci­je Nje­go­ša či­ji slo­bod­ni um je opa­snost za neo­li­be­ral­ne ho­mo­kre­te­ne, jer se na nje­mu uči da se ne lju­be ni­či­ji lan­ci, pa ni evro­u­ni­jat­ski.
Kul­tur­ni mo­no­te­i­zam Evrop­ske uni­je i neo­li­be­ra­li­za­ci­ja kul­tu­re srp­sko­ga na­ro­da su opa­snost za mul­ti­kul­tu­ral­nost na­še stvar­no­sti, jer vo­de u oko­ve jed­no­um­no­sti. Na­i­me, ne­ma uni­ver­zal­no­sti ta­mo gdje se ap­so­lu­ti­zu­je je­di­na do­zvo­lje­na kul­tur­na sa­da­šnjost uz pri­sil­no uki­da­nje pro­šlo­sti, či­me se pu­sto­ši put u bu­duć­nost i na­me­ću oko­vi slo­bod­nom umu. Na­ša kul­tu­ra je na­sta­la na slo­ven­skom pan­te­i­zmu, an­tič­kim grč­kim i rim­skim, hri­šćan­skim i evrop­skim te­me­lji­ma. Uza­jam­no pro­ži­ma­nje srp­ske i svjet­ske kul­tu­re, uni­ver­zal­nost, etič­nost i mo­ral­nost su u sr­ži srp­skog na­ci­o­nal­nog bi­ća, a sku­če­ni kul­tur­ni mo­del EU svo­di kre­a­tiv­nost na dog­mat­ski obra­zac evro­kra­ti­je u ko­me je kul­tu­ra ro­ba, a na­uč­nik i umjet­nik su sa­mo „re­sur­si“, bez hu­ma­nih di­men­zi­ja. Ma­la je „kul­tu­ra“ EU za ši­ri­nu srp­skog uma. Mje­ra srp­ske kul­tu­re je po­gled na ci­je­li svi­jet!
Svo­đe­nje stva­ra­la­štva na pro­fi­ta­bil­nu ro­bu je pro­gra­mi­ra­no uni­šta­va­nje kul­tu­re, na­ci­o­nal­ne tra­di­ci­je i iden­ti­te­ta, da bi se oni za­mi­je­ni­li mo­no­te­i­stič­kim ar­te­fak­tom neo­li­be­ral­ne mon­di­ja­li­za­ci­je. Po­ni­šta­va­nje na­ci­o­nal­nih i kul­tur­nih oso­be­no­sti i ne­u­tra­li­za­ci­ja bi­lo ka­kve auten­tič­ne raz­li­či­to­sti su ci­lje­vi glo­bo­kra­ti­je ko­ja vr­ši po­ni­ža­va­ju­ću ma­sov­nu kul­tur­nu ho­mo­lo­ga­ci­ju u glo­ba­li­stič­koj pu­sti­nji u ko­ju vo­de bri­sel­ska bez­gla­vlja i kul­tur­no jed­no­u­mlje sa­mo­zva­ne „me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce“.
Na­še po­li­tič­ke ma­ri­o­ne­te su ba­ci­le na mar­gi­ne srp­sku kul­tu­ru sli­je­de­ći taj evro­a­tlant­ski na­um pre­tva­ra­nja stva­ra­la­štva u po­li­tič­ki per­for­mans neo­li­be­ra­li­zma.
Na­ci­o­nal­na kul­tu­ra je te­melj op­stan­ka ma­lih na­ro­da i nji­ho­vog iden­ti­te­ta. Ni­je slu­čaj­no što je Hi­tler me­đu pr­vih šest ci­lje­va bom­bar­do­vao Na­rod­nu bi­bli­o­te­ku Sr­bi­je. Za­to ni­je slu­čaj­no ni što neo­li­be­ral­ni Hi­tler ata­ku­je per­fid­ni­jim sred­stvi­ma na srp­sku kul­tu­ru.
( Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)