- Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Pre­tr­čav­ši 42 ki­lo­me­tra za ne­što ma­nje od de­set mi­nu­ta i sti­gav­ši na cilj 20 sa­ti pri­je po­čet­ka tr­ke, Alek­san­dar Vu­čić je po­sta­vio no­vi re­kord Be­o­grad­skog ma­ra­to­na, osta­viv­ši za so­bom vi­še od 1.000 tak­mi­ča­ra ko­ji­ma je u me­đu­vre­me­nu ja­vlje­no da se vra­te ku­ća­ma, s ob­zi­rom na to da je osim pr­vog mje­sta Alek­san­dar Abe­be Vu­čić Bi­ki­la osvo­jio i dru­go i tre­će, sti­gav­ši za so­bom sa dva, od­no­sno, tri mi­nu­ta za­ka­šnje­nja…
Na­kon po­bje­de i uru­če­nja pe­ha­ra po­bjed­nik, dru­go­pla­si­ra­ni i tre­će­pla­si­ra­ni Vu­čić je iz­ja­vio: „Kre­nem ja ta­ko s po­sla, ne spa­va mi se, raz­mi­šljam ka­ko da pre­kra­tim vri­je­me dok ne sret­nem se­be ka­ko od­la­zim na po­sao kad se sje­tih da je sju­tra ma­ra­ton! Ma, šta sju­tra, po­mi­slim vo­đen onom: „Što mo­žeš da­nas ne osta­vljaj za sju­tra“, ja­vim Ma­ri­ću da ja­vi ma­mi i ta­ti da ću, kao, spa­va­ti kod dru­ga, da se ne bri­nu, ve­žem kra­va­tu oko če­la k'o znoj­ni­cu, ogr­nem Vu­li­na k'o pe­škir i kre­nem u sve ci­pe­la­ma ko­je du­žim na re­vers za po­sao, ina­če ho­dam bos ili ve­žem dva pen­zi­o­ne­ra k'o kr­plje…“
Dru­go­pla­si­ra­ni Vu­čić se na­do­ve­zao na ri­je­či po­bjed­ni­ka is­ta­kva­ši da je ne­mo­gu­će bi­lo sti­ći ga, iako je u po­je­di­nim tre­nu­ci­ma dje­lo­va­lo kao iz­vo­dlji­vo, ali je šam­pi­on tr­čao „br­že- ja­če- bo­lje“ od svih i za­slu­že­no po­bi­je­dio, od­biv­ši da se osvje­ži vo­dom ili sen­dvi­či­ma, po­ru­ču­ju­ći: „Daj­te to na­ro­du, daj­te to na­ro­du…mi­slim da nam je osta­lo i ne­što upa­lja­ča i olo­va­ka…“, dok je tre­će­pla­si­ra­ni Vu­čić, na­pra­viv­ši pret­hod­no sel­fi sa osta­lom dvo­ji­com se­be, po­ru­čio: „Znam da će sad ne­ki re­ći da su tr­ča­li i mr­tvi, oni ko­ji ni­su na spi­sku pri­ja­vlje­nih tak­mi­ča­ra, pa čak i oni či­ji su šor­ce­vi i ma­ji­ce ope­gla­ni kao da su sad iz pla­ka­ra, ali po­bje­da go­spo­di­na Vu­či­ća je ne­u­pit­na! Čo­vjek je tr­čao kao u mag­no­ve­nju po­la­žu­ći po te­me­ljac na sva­kom ki­lo­me­tru i pri­ma­ju­ći us­put stra­ne in­ve­sti­to­re ko­ji su mu se pri­dru­ži­li u Tr­ci za­do­volj­stva, ugo­vo­riv­ši otva­ra­nje naj­ma­nje još pet ma­ra­to­na ko­ji će upo­sli­ti vi­še od 10.000 mla­dih struč­nja­ka ka­ko bi se za­u­sta­vio od­liv mo­zgo­va i zno­ja u ino­stran­stvo, re­kav­ši: „Bo­lje da ov­dje tr­če ukrug ju­re­ći se­be ne­go u pu­stoj tu­đi­ni u ne­po­zna­to…“
Ku­ri­o­zi­tet ma­ra­to­na sva­ka­ko je­ste či­nje­ni­ca da je na­kon pre­tr­ča­nih 42 ki­lo­me­tra Alek­san­dar Vu­čić in­si­sti­rao na do­dat­nim ki­lo­me­tri­ma, o če­mu je po­svje­do­čio i dr Ne­boj­ša Ste­fa­no­vić, me­di­cin­ska se­stra vo­lon­ter­ka, pre­pri­čav­ši isto­rij­sku za­vr­šni­cu tr­ke, ko­ja to za­pra­vo i ni­je bi­la…
„Na sa­mom ci­lju go­spo­dar Alek­san­dar Vu­čić pod­vik­nu: „Šta, sa­mo ovo­li­ko?! Pa ni­sam se po­šte­no ni ozno­jio, evo vi­di­te Vu­lin suv k'o ba­rut, hit­no zo­vi­te Zo­ra­nu Mi­haj­lo­vić da ša­lje me­ha­ni­za­ci­ju is­pred me­ne i da mi as­fal­ti­ra­ju još naj­ma­nje 50 ki­lo­me­ta­ra sa tri- če­ti­ri baš uska tu­ne­la i ne­ko­li­ko ne­do­vr­še­nih mo­sto­va ko­je ću u sko­ku sve­ča­no da otvo­rim!
Sra­mo­ta je da sa ovo­li­kim ra­stom BDP-a, pla­ta, pen­zi­ja, so­ci­jal­nih da­va­nja i od­u­zi­ma­nja Be­o­grad­ski ma­ra­ton bu­de sa­mo 42 ki­lo­me­t­ra, što čak i Kr­ko­ba­bi­ći pre­tr­če kad na­ču­ju: „Pla­ta ili uprav­ni od­bor“!
Ne in­te­re­su­ju me ni­ka­kva oprav­da­nja i pri­če o tom ne­na­pred­nom an­tič­kom Gr­ku, ta mi­zer­na 42 ki­lo­me­tra, od sa­da pri­zna­jem sa­mo kao re­kre­a­tiv­no raz­gi­ba­va­nje, a ma­ra­ton će se tr­ča­ti od Su­bo­ti­ce do Pre­še­va, s tim što do­le mo­ra­mo na pr­sti­ći­ma, na­re­dio mi…ovaj, za­mo­lio je go­spo­din Mu­sliu da ne ga­la­mi­mo po „Pre­šev­skoj do­li­ni“ ina­če će da pre­ki­ne tr­ku i na­lu­pa nam ša­ma­re, što ni­ka­ko ne­ću do­zvo­li­ti, jer se zna ko je ga­zda u Sr­bi­ji i ov­dje sa­mo mi mo­že­mo da uda­ra­mo obra­ze o nje­go­ve dla­no­ve, a ni­ka­ko on da pri­je­ti lu­pa­njem ša­ma­ra, ali ako ga ipak pro­bu­di­mo re­ci­te da je sve bi­la Da­či­će­va ide­ja i da sam ja kod Ma­ri­ća u emi­si­ji…
Što se na­gra­de ti­če, sva tro­ji­ca Vu­či­ća su se sa­gla­si­li da nov­ča­ni dio do­ni­ra­ju u hu­ma­ni­ta­re svr­he i po­mog­nu ak­ci­ji: „Po­mo­zi­mo dr Na­di Ma­cu­ri da pro­gle­da…ta­ble sa na­zi­vi­ma uli­ca Vu­čić“, dok će pe­ha­re do­ni­ra­ti sme­de­rev­skoj Že­lje­za­ri kao si­ro­vi­nu za po­če­tak pro­iz­vod­nje tri bi­li­o­na špe­na­dli s tu­pim vr­hom za tr­ži­šte Ki­ne.
P.S. Si­ni­ša Ma­li, za­štit­no li­ce ma­ra­to­na pod fan­tom­ka­ma i ču­var 24 ne­kret­ni­ne u zim­skom pe­ri­o­du, ape­lo­vao je na pri­ja­vlje­ne tak­mi­ča­re da sju­tra ne re­me­te jav­ni red i mir tr­če­ći gra­dom, već da pri­hva­te po­raz i do­hva­te se mje­ša­li­ca i lo­pa­ta na gra­di­li­štu „Be­o­gra­da na vo­di“- naj­bo­ljem ak­ci­ja­šu sli­je­di udar­nič­ka…
Iz­u­da­ra­će ga ne­ka eki­pa fi­nih lju­di uz sa­slu­že­nje ba­ge­ra i ti­ho­va­nje po­li­ci­je.

Šam­pi­on je tr­čao „br­že- ja­če- bo­lje“ od svih i za­slu­že­no po­bi­je­dio, od­biv­ši da se osvje­ži vo­dom ili sen­dvi­či­ma, po­ru­ču­ju­ći: „Daj­te to na­ro­du, daj­te to na­ro­du…

Čo­vjek je tr­čao kao u mag­no­ve­nju po­la­žu­ći po te­me­ljac na sva­kom ki­lo­me­tru i pri­ma­ju­ći us­put stra­ne in­ve­sti­to­re ko­ji su mu se pri­dru­ži­li u Tr­ci za­do­volj­stva, ugo­vo­riv­ši otva­ra­nje naj­ma­nje još pet ma­ra­to­na