<br /> Imao sam jed­nog pri­ja­te­lja ko­jeg je otac tje­rao da sva­ke su­bo­te pe­re auto­mo­bil. To je bio uslov da noć ra­ni­je mo­že mo­to­ri­zo­van ići va­ni, što je - kad ima­te 18 go­di­na - bi­la pri­lič­na pred­nost nad na­ma pje­ša­ci­ma ko­ji smo u star­tu bi­li u de­be­lom mi­nu­su pred po­vla­šće­nim šo­fe­ri­ma u svim onim ak­tiv­no­sti­ma ko­je te za­ni­ma­ju u zre­loj ado­le­scen­ci­ji.
Me­đu­tim, ci­je­na ko­ju je pri­tom pla­ćao ni­je bi­la ma­la. Ne sa­mo da se „li­me­ni lju­bi­mac“ mo­rao kri­stal­no sija­ti do pod­ne, ne­go je nje­gov sta­ri u svo­je­vr­snom iži­vlja­va­nju ili za­ka­šnje­lom po­ku­ša­ju pre­va­spi­ta­nja ne­sta­šnog ti­nej­dže­ra po­ne­kad imao čud­ne za­htje­ve.
Po­seb­no ako bi ovaj ma­lo „za­lo­mio“ pa ku­ći do­šao pred ju­tro. On­da bi ga otac pro­bu­dio tek ko­ji sat na­kon što bi se ovaj sru­šio u po­ste­lju. Dru­gim ri­je­či­ma, što je ka­sni­je do­šao, to je ra­ni­je prao.
A ako bi baš za­bra­zdio du­bo­ko u zo­ru, mo­rao bi i pje­va­ti dok je pri­rod­nom spu­žvom bri­sao ptič­ji iz­met s di­rek­tor­skog ze­le­nog ,,vart­bur­ga’’ s mje­nja­čem na vo­la­nu. „Pa ako već ho­ćeš bi­ti fa­ca u dru­štvu, on­da to mo­raš i pla­ti­ti“, po­na­vljao mu je sva­ke su­bo­te.
Sje­tio sam se ove pri­če na­kon što sam pro­či­tao vi­jest iz Cr­ne Go­re. Kri­vič­ni za­kon u toj dr­ža­vi, od­mah na­kon ula­ska u NA­TO, pred­vi­dio je ka­znu od 10.000 eura za one ko­ji se bu­du jav­no ru­ga­li tom voj­nom sa­ve­zu, či­me je nje­go­va po­zi­ci­ja iz­jed­na­če­na s Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, Me­đu­na­rod­nim cr­ve­nim kr­stom i dru­gim in­ter­na­ci­o­nal­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u ko­ji­ma je ta dr­ža­va čla­ni­ca.
Cr­no­gor­ci su ovom pi­ta­nju pri­stu­pi­li pri­lič­no si­stem­ski. Do­pu­šta­ju, ka­ko su re­kli, kri­ti­ko­va­nje NA­TO-a, ali sa­mo ako je pri­go­vor iz­ni­jet “u okvi­ru ozbilj­ne kri­ti­ke u na­uč­nom, knji­žev­nom ili umjet­nič­kom dje­lu, u iz­vr­ša­va­nju slu­žbe­ne du­žno­sti, no­vi­nar­skog po­zi­va, po­li­tič­ke dje­lat­no­sti, u od­bra­ni ne­kog pra­va ili za­šti­te oprav­da­nih in­te­re­sa”. U za­kon­skim od­red­ba­ma sto­ji još je­dan osi­gu­rač po ko­jem se mo­že ,,ople­sti’’ po NA­TO-u, sa­mo ako se „iz na­či­na iz­ra­ža­va­nja ili iz dru­gih okol­no­sti vi­di da to ni­je uči­nje­no u na­mje­ri oma­lo­va­ža­va­nja ili ako do­ka­že­te isti­ni­tost svo­jih tvrd­nji ili da ste ima­li osno­va­nog raz­lo­ga po­vje­ro­va­ti u isti­ni­tost ono­ga što ste iz­no­si­li ili pro­no­si­li”.
Slič­nim od­red­ba­ma Cr­na Go­ra od vri­je­đa­nja šti­ti sve dr­ža­ve s ko­ji­ma ima di­plo­mat­ske od­no­se. Na li­ce­mjer­je ta­kvog sta­va vi­še pu­ta su re­a­go­va­la ne­pro­fit­na udru­že­nja, upo­zo­ra­va­ju­ći na ap­surd­nost za­bra­ne iz­la­ga­nja po­ru­zi sa­mo or­ga­ni­za­ci­ja či­ja je Cr­na Go­ra čla­ni­ca i za­šti­tu ugle­da is­klju­či­vo onih dr­ža­va s ko­ji­ma Cr­na Go­ra ima di­plo­mat­ske od­no­se.
Ta­ko­đe su is­ta­kli da Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va šti­ti uvre­dljiv go­vor, ru­ga­nje i sa­ti­ru, iro­ni­ju i sar­ka­zam, ako je u okvi­ru ras­pra­ve pi­ta­nja od jav­nog in­te­re­sa. Do­pu­šta se čak i oma­lo­va­ža­va­nje, s ob­zi­rom na to da go­vo­ri­mo o dr­ža­vi, or­ga­ni­za­ci­ji ili nji­ho­vim sim­bo­li­ma ko­ji, ka­ko su re­kli, ne­ma­ju emo­ci­je, a uz to su do­mi­nant­ne nad po­je­din­cem ko­ji im se ru­ga.
Za­ni­mlji­vo je da ve­li­ke čla­ni­ce NA­TO-a, po­put SAD i Nje­mač­ke, vri­je­đa­nje sa­ve­za ne ka­žnja­va­ju. Čak ni po­slo­vič­no snis­ho­dlji­va Hr­vat­ska u svom ka­zne­nom za­ko­nu ne spo­mi­nje NA­TO, ne­go ka­znom za­tvo­ra od tri mje­se­ca do tri go­di­ne ka­žnja­va one ko­ji „jav­no iz­vrg­nu ru­glu, pre­zi­ru ili gru­bom oma­lo­va­ža­va­nju stra­nu dr­ža­vu, nje­zi­nu za­sta­vu, grb, him­nu, po­gla­va­ra ili di­plo­mat­skog pred­stav­ni­ka u dru­goj dr­ža­vi“, kao i one ko­ji isto to na­pra­ve pre­ma „Uje­di­nje­nim na­ro­di­ma, Me­đu­na­rod­nom cr­ve­nom kri­žu ili dru­gim pri­zna­tim me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ili nji­ho­ve naj­vi­še pred­stav­ni­ke“.
Pred­vi­đe­no je da kri­vič­ni po­stu­pak pred­u­zi­ma dr­žav­ni advo­kat, od­no­sno tu­ži­lac, uz pri­sta­nak dr­ža­ve, me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ili oso­be pro­tiv ko­je je po­či­nje­no kri­vič­no dje­lo.
Isti­na, do­sad, ba­rem ko­li­ko je po­zna­to, još ni­ko ni­je osu­đen. U Cr­noj Go­ri je, do­du­še, čel­nik Ot­po­ra bez­na­đu Mar­ko Mi­la­čić dva pu­ta spa­lio za­sta­vu NA­TO-a pro­te­stu­ju­ći pro­tiv ula­ska te dr­ža­ve u Sje­ver­no­a­tlan­ski sa­vez.
-Re­žim će ubr­zo bi­ti na te­stu ovim po­vo­dom, pa će­mo vi­dje­ti ka­ko će re­a­go­va­ti ka­da slo­bo­dan čo­vjek sim­bo­lič­ki za­pa­li za­sta­vu NA­TO sa­ve­za. Ne­ka se sa­mo dr­znu da po­mi­sle na ka­žnja­va­nje i ti­me uda­re na ele­men­tar­ne ljud­ske slo­bo­de. Đu­ka­no­vić i eki­pa ne­ka ra­de šta god že­le sa svo­jim NA­TO za­sta­va­ma, ne­ka se i po­kri­va­ju nji­ma to­kom spa­va­nja, a mi će­mo se od­no­si­ti pre­ma nji­ma ona­ko ka­ko ta­kva i slič­ne or­ga­ni­za­ci­je za­slu­žu­ju- na­ja­vio je Mi­la­čić.
Cr­na Go­ra je oči­to sta­la na bra­nik NA­TO-a u ko­ji je ušla tek pri­je ko­ji dan, pa po­put mog pri­ja­te­lja zo­rom sva­ke su­bo­te pe­re za­sta­vu voj­ne ali­jan­se i pri­tom još mo­ra pje­va­ti. To je ci­je­na bo­rav­ka u elit­nom dru­štvu, s tom raz­li­kom da su je sa­mi se­bi od­re­di­li. A s ob­zi­rom na to da pro­sječ­na pla­ta u toj dr­ža­vi je­dva pre­la­zi 500 eura ni­je te­ško iz­ra­ču­na­ti da će za „Do­lje NA­TO-vi ga­do­vi“ Cr­no­go­rac mo­ra­ti da ra­di 20 mje­se­ci. Pje­vao pri­tom ili ne.
Al Ja­ze­e­ra

Autor: Go­ran Bor­ko­vić