-Pi­še: Ve­li­mir Era­ko­vić

Na­ja­va da će dr­ža­va Cr­na Go­ra ka­žnja­va­ti sva­ko­ga ko se jav­no iz­ru­gu­je NA­TO pak­tu iz­ne­na­di­la je sa­mo one ko­ji ne pra­te glo­bal­nu po­li­ti­ku i ne zna­ju šta zna­či oku­pa­ci­ja i anek­si­ja jed­ne te­ri­to­ri­je. Dr­ža­va Cr­na Go­ra ne­ma iden­ti­tet i in­te­gri­tet. Oba ova seg­men­ta su bi­la spor­na i ra­ni­je a sa­da su oku­pa­ci­jom do­šla do pot­pu­nog iz­ra­ža­ja. Cr­na Go­ra će sve što bi tre­ba­lo da kra­si jed­nu ne­za­vi­snu dr­ža­vu, sa­da za­vi­snu od NA­TO vo­lje, sa­kri­va­ti iza ci­lje­va i in­te­re­sa te zlo­či­nač­ke ali­jan­se.
Pri­stan­kom na anek­si­ju ak­tu­el­na vlast je na­pra­vi­la čin naj­ve­će iz­da­je na ovim pro­sto­ri­ma. Du­ško Mar­ko­vić je pre­va­zi­šao Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ka­da je iz­da­ja dr­žav­nih in­te­re­sa u pi­ta­nju. Đu­ka­no­vić je kao član vr­hov­nog sa­vje­ta odr­ba­ne SRJ gla­sao da se ze­mlja bra­ni svim ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma a po­tom od­mah po­bje­gao u štab NA­TO pak­ta i tra­žio bom­bar­do­va­nje pro­mi­lo­še­vi­ćev­skih te­ri­to­ri­ja. Tra­žio je da zlo­čin­ci ubi­ja­ju na­rod po Cr­noj Go­ri i ka­žnja­va­ju pa­tri­o­te. Šta je tra­žio to je i do­bio. Na­stra­da­li su ne­vi­ni, me­đu ko­ji­ma i dje­ca. Mi­lo je bio sa­u­če­snik u tim ubi­stvi­ma a sa­u­če­snik je go­ri od sa­mo­ga ubi­ce. Zna­či, Mi­lo je bio i ostao ve­le­i­zdaj­nik ali smo ta­da na če­lu za­jed­nič­ke dr­ža­ve ima­li vi­te­za i di­plo­ma­tu ko­ji se su­prot­sta­vio zlo­čin­ci­ma i nji­ho­vim slu­ga­ma. Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić je po­sled­nje ve­li­ko po­li­tič­ko ime sa ovih pro­sto­ra, čo­vjek ko­ji je sim­bol po­no­sa i ot­po­ra, pa mu je Đu­ka­no­vić kao sva­ki mi­nor­ni pi­on i sla­bić ostao ne­va­žan. Ono što ni­je uspio Đu­ka­no­vić za­vr­šio je Du­ško Mar­ko­vić. I do­ka­zao da se iz­da­ja kao i sve dru­go mo­že do­ve­sti do kra­ja. Iako čin ko­jeg će se sti­dje­ti ge­ne­ra­ci­je na­kon nas, anek­si­ja Cr­ne Go­re je ura­đe­na sa­vr­še­no i vre­men­ski ve­o­ma br­zo. Ka­žem sa­vr­še­no jer je na per­fi­dan i na­čin za­o­bi­đe­na vo­lja na­ro­da i ni­je odr­žan re­fe­ren­dum o ula­sku u NA­TO pakt. Vla­da ko­ja je uz sve skan­da­le i pro­pu­ste od bru­tal­nog gu­ra­nja pre­mi­je­ra na sa­mi­tu NA­TO-a do po­gre­šnih za­sta­va iz­gla­sa­la ula­zak u ovaj de­mon­ski sa­vez osta­će cr­nim slo­vi­ma za­pi­sa­na kao iz­daj­nič­ka a svi nje­ni čla­no­vi i po­sla­ni­ci Ce­tinj­ske skup­šti­ne kao kvi­slin­zi. NA­TO je zlo­či­nač­ka voj­na ali­jan­sa. NA­TO je ma­ši­ne­ri­ja za ubi­ja­nje. NA­TO je oku­pa­tor ali ujed­no i eko­nom­ski ubi­ca ze­ma­lja ko­je mu pri­stu­pa­ju. Uki­da­nje traj­nih na­kna­da že­na­ma sa tro­je i vi­še dje­ce, rast PDV-a, ci­je­ne go­ri­va, ci­ga­re­ta i osta­le ak­ci­zne ro­be sa­mo je po­če­tak fi­nan­sij­skog su­no­vra­ta u ko­ji nas gu­ra­ju Vla­da i pre­mi­jer Mar­ko­vić.
Uz ubi­ja­nje bom­ba­ma, ura­ni­ju­mom, tru­lim i po­kva­re­nim pro­iz­vo­di­ma ko­ji se vu­ku po bje­lo­svjet­skim mo­ri­ma de­ce­ni­ja­ma a za­vr­ši­će na na­šim tr­pe­za­ma sad nas NA­TO i nje­go­ve slu­ge ubi­ja­ju ne­ma­šti­nom i si­ro­ma­štvom. Za­da­ju za­vr­šni uda­rac dr­ža­vi ko­ju su DPS, pr­va po­ro­di­ca, Pr­va ban­ka, pr­vi brat i se­stra i nji­ma bli­ski taj­ku­ni već za­vi­li u cr­no. Cr­na Go­ra je u ve­li­kom, mo­žda i ne­pre­mo­sti­vom pro­ble­mu. Po­sta­vlja se pi­ta­nje na ko­je mi ko­ji smo pro­tiv NA­TO pak­ta mo­ra­mo ima­ti od­go­vor. Ka­kvu po­li­ti­ku da vo­di­mo i ko­je sred­stvo ot­po­ra da oda­be­re­mo. Dr­ža­va je oku­pi­ra­na i pri­rod­no je da shod­no pri­hva­ta­nju či­nje­ni­ca za­u­zi­ma­mo po­li­tič­ke sta­vo­ve. Ši­ro­ki kor­pus sna­ga, ko­je su svje­sne zla, uz po­moć Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve mo­raju na­pra­vi­ti pro­je­kat i plan za nas ko­ji ne pri­hva­ta­mo oku­pa­ci­ju. Plan za bu­duć­nost. Po­li­tič­ke par­ti­je ko­je su an­ti­─na­to pro­gram jav­no pre­zen­to­va­le kao i one ko­je su se za­la­ga­le za re­fe­ren­dum mo­ra­ju pre­u­ze­ti ključ­nu ulo­gu u rje­ša­va­nju ovo­ga pro­ble­ma i shod­no re­zul­ta­ti­ma sno­si­ti od­go­vor­nost. Zna­či mo­ra­mo de­fi­ni­sa­ti ka­kvu po­li­ti­ku tre­ba vo­di­ti u dr­ža­vi anek­ti­ra­noj od NA­TO pak­ta. Osim političara, po­seb­nu oba­ve­zu ima­ju i in­te­lek­tu­al­ci, ugled­ni gra­đa­ni u dru­štvu i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je se za­la­žu za pra­va Sr­ba u Cr­noj Go­ri. Ži­vot ne mo­že ni­ti smi­je sta­ti zbog po­te­za iz­daj­nič­ke vla­sti. Sva­ki dan mo­ra da bu­de no­va bor­ba. Oku­pi­ran ne zna­či bi­ti li­šen slo­bo­de u se­bi. Slo­bo­da je u du­ši i sr­cu na­šem. I u ve­li­koj vo­lji Go­spo­da Bo­ga. Oku­pa­ci­ja ra­đa že­lju za bor­bom, že­lju za slo­bod­nim i ja­kim čo­vje­kom. Slo­bo­du za­slu­že sa­mo hra­bri i upor­ni lju­di. Za­to mo­ra­mo po­di­ći po­gled i kre­nu­ti da­lje. Ni­ti je ovo pr­va oku­pa­ci­ja, ni­ti smo mi pr­vi ko­ji će­mo se bo­ri­ti za slo­bo­du i do­sto­jan­stvo. Sve na kra­ju za­vi­si od nas sa­mih i na­ših od­lu­ka. Ve­li­ki srp­ski pi­sac Me­ša Se­li­mo­vić sjaj­no go­vo­ri o to­me: ,,Čo­vjek po­sta­je slo­bo­dan svo­jom od­lu­kom, ot­po­rom i ne­pri­sta­ja­njem.”