-Pi­še: Alek­san­dar Mr­dak

Ka­da tra­di­ci­o­nal­ni od­nos pre­ma oruž­ju spo­ji­mo sa mo­der­nim vre­me­nom, gdje se slu­že­nje voj­nog ro­ka uki­da, a na uli­ci sve vi­še bje­sne ra­to­vi za­va­đe­nih po­je­di­na­ca i kla­no­va, ko­ji ne­ma­ju dru­gih ne­pri­ja­te­lja do se­be sa­mih, na­sta­je pra­vi ma­li gra­đan­ski rat
Već du­gi niz go­di­na, na­slov­nim stra­na­ma cr­no­gor­skih štam­pa­nih me­di­ja ne­mi­lo kr­sta­re šo­kant­ni de­ta­lji i fo­to­gra­fi­je kr­va­vih ob­ra­ču­na, naj­če­šće sa smrt­nim is­ho­dom.
Bez­bjed­no­sne struk­tu­re i me­di­ji u Cr­noj Go­ri te kr­va­ve ob­ra­ču­ne do­vo­de u ve­zu sa fa­mo­znim ne­stan­kom ve­li­kih ko­li­či­na ko­ka­i­na što je, po nji­ma, do­ve­lo do ra­ta kri­mi­nal­nih kla­no­va.
Zli je­zi­ci sma­tra­ju da je vlast, zbog svo­je ne­mo­ći da se ob­ra­ču­na s pri­pad­ni­ci­ma kri­mi­nal­nih kla­no­va, za­pli­je­ni­la fa­mo­zni ko­ka­in, ka­ko bi za­va­di­la kla­no­ve i sa stra­ne po­sma­tra­ju­ći rat osla­bi­la nji­ho­vu moć.
Evi­dent­no je i pri­mir­je ka­da se or­ga­ni bez­bjed­no­sti ogla­se u me­di­ji­ma, tvr­de­ći da su ope­ra­tiv­nim ra­dom i stro­žim mje­ra­ma re­pre­si­je broj kri­mi­nal­nih ob­ra­ču­na sve­li na mi­ni­mum.
Isti­na je obič­no dru­ga­ci­ja. Bi­lo da je ona skri­ve­na od na­ro­da, što je vr­lo vje­ro­vat­no ili za­to što su or­ga­ni bez­bjed­no­sti do­ve­de­ni u za­blu­du od stra­ne kla­no­va ili svo­jih nad­re­đe­nih. Što i ne­ma ne­ke lo­gi­ke.
Na­sta­lo pri­mir­je je sa­mo ku­plje­no vri­je­me ili­ti pla­će­ni ter­min mi­ra od stra­ne vla­sti, ko­ji za­va­đe­ni po­je­din­ci ili kla­no­vi vje­što ko­ri­ste za de­talj­ne pri­pre­me pla­ni­ra­nih zlo­či­na.
Me­đu­tim, ako se vra­ti­mo vre­me­nu pri­je ne­stan­ka ko­ka­i­na, sa­ču­va­ni pri­mjer­ci dnev­nih no­vi­na bi­će nam vje­ro­do­stoj­ni svje­dok da kr­va­vi ob­ra­ču­ni u Cr­noj Go­ri ni­ka­da ni­su utih­nu­li.
Ob­ra­ču­ni i osve­te su dio na­še sva­ko­dne­vi­ce.
Cr­no­gor­ski na­rod, svje­sno ili ne­svje­sno, uvi­jek iz­no­va, svo­jim pri­ča­ma i pri­po­vi­je­da­njem, oži­vlja­va kult osve­te. A o naj­sta­ri­jim cr­no­gor­skim osvet­ni­ci­ma se sni­ma­ju do­ku­men­tar­ci.
Sva­ki je otac si­nu, a djed unu­ku is­pri­čao ne­ki ču­ve­ni slu­čaj prav­de, ko­ji je u nji­ho­voj pro­šlo­sti, po­stig­nut upo­tre­bom va­tre­nog oruž­ja.
Ka­da tra­di­ci­o­nal­ni od­nos pre­ma oruž­ju spo­ji­mo sa mo­der­nim vre­me­nom, gdje se slu­že­nje voj­nog ro­ka uki­da, a na uli­ci sve vi­še bje­sne ra­to­vi za­va­đe­nih po­je­di­na­ca i kla­no­va, ko­ji ne­ma­ju dru­gih ne­pri­ja­te­lja do se­be sa­mih, na­sta­je pra­vi ma­li gra­đan­ski rat.
Pre­ven­tiv­ne mje­re, pred­u­ze­te od stra­ne Upra­ve po­li­ci­je, već na sa­mom po­čet­ku gu­be svoj zna­čaj. Na jed­noj stra­ni re­kla­ma ak­ci­je po­li­ci­je “Po­štuj ži­vot, vra­ti oruž­je”, dok je s dru­ge stra­ne re­kla­ma o pri­stu­pa­nju NA­TO ali­jan­si, gdje se s uva­ža­va­njem ta or­ga­ni­za­ci­ja pred­sta­vlja ma­ši­nom za ubi­ja­nje.
Da kon­tra­dik­tor­no­sti­ma ne­ma kra­ja, svje­do­če sa­op­šte­nja Upra­ve po­li­ci­je u ko­ji­ma se na­kon ne­kog ubi­stva žr­tva oka­rak­te­ri­še pri­pad­ni­kom ne­kog kri­mi­nal­nog kla­na, jed­no­stav­no kao da kri­mi­nal­no udru­ži­va­nje ni­je kri­vič­no dje­lo.
Mo­že se ču­ti da je žr­tva oče­ki­va­la na­pad, pa se kre­ta­la u prat­nji obez­bje­đe­nja i u blin­di­ra­nom vo­zi­lu, što oči­gled­no ni­je­su bi­le do­volj­ne in­di­ci­je da pri­je ubi­stva po­li­ci­ja pre­du­zme sve po­treb­ne pre­ven­tiv­ne mje­re.
Po­je­di­ni me­di­ji jed­nak pro­stor da­ju po­li­cij­skoj ak­ci­ji “Po­štuj ži­vot, vra­ti oruž­je”, kao i in­for­ma­ci­ja­ma da ubi­ce mo­gu pro­na­ći oru­že na cr­nom tr­ži­štu po re­la­tiv­no ni­skim ci­je­na­ma, što do­vo­di u pi­ta­nje kva­li­tet spro­ve­de­nih pre­ven­tiv­nih mje­ra bez­bjed­no­sti.
Sto­ga je neo­p­hod­no da ne­za­vi­sne agen­ci­je spro­ve­du is­tra­ži­va­nje da li i u ko­joj mje­ri gra­đa­ni Cr­ne Go­re vje­ru­ju po­li­ci­ji i dru­gim or­ga­ni­ma bez­bjed­no­sti. Uko­li­ko bi se po­ka­za­lo da ve­o­ma ma­li pro­ce­nat gra­đa­na vje­ru­je or­ga­ni­ma mi­ra i bez­bjed­no­sti, neo­p­hod­ne su hit­ne re­for­me, a sve u ci­lju op­stan­ka na­šeg dru­štva i dr­ža­ve.